Kako su kosmički radio talasi povezani sa našim bićem? (Ili: koliko okolina deluje na psihu?)
Koja je tajna našeg nastanka i šta je ono što uslovljava naše postojanje i njegov prekid? Kako deluje naša svest i nije li ona samo podsticaj, jedan prost trenutak u povezivanju talasa koji se nalaze oko nas? I nisu li meterološki uslovi upravo onaj poslednji faktor koji bismo mogli nazvati kolevkom za ljudska bića, koja se ljuljuška u predivnoj harmoniji sveprožimajuće talasne životne sile, vibracija koje prožimaju čitav kosmos i čine nas običnim prijemnicima, koji smatraju delovanje talasa, svojom svešću?
Ljudska bića, kao deo prirode, jesu vibratorni, živi delići svetlosne holografije. Ne samo svetlosti koju naše oči detektuju (a koje su takođe deo nas), već svetlosne vibracije čitavog poznatog elektromagnetskog spektra. Mi zračimo ultraljubičaste i energije daleko snažnije od onih koje neposredno merimo. Protok infra-crvenog zračenja, protiče između naših tela. Čitava kompleksnost mikrotalasa, rezonuje i korespondira između inter-molekularne i ćelijske strukture, koju nazivamo, telo. Ćelijske hemijske poruke cirkulišu i formiraju se svakodnevno, stvarajući nove, delikatne, holografske instrukcije.
Radio talasi galaksija, najbližih zvezda i planeta solarnog sistema, bombarduju zemaljske atmosferske pojaseve, dobujući po njoj poput kiše po kišobranu, menjajući intenzitet njene neprobojnosti, atmosfere koja strogo štiti delikatne forme života koje na njoj postoje. Sporiji i daleko snažniji ritmovi planetarnog kretanja, solarnih eksplozija, zvezdanih impulsa, galaktičkih plima i kosmičkih melodija, prolaze kroz naše telo svakog trenutka. Naše holografsko telo je snažno izloženo ovom „vetru“ elektromagnetske svetlosti. Svaka ćelija „sluša“ ritmove i podešava svoj spiralni DNK lanac prema kompoziciji i „peva“ svoj osobeni sklad, indukujući rezonantne vibracije kroz ćelijske molekule.
Ovo zračenje električnih i magnetnih talasnih informacija, kreće se kroz kosmos, sve do naše atmosfere. Neki segmenti našeg organizma, pokazuju rezonantno dejstvo sa određenim segmentima planete na kojoj živimo, što je odgovorno za određene ritmove koje svakodnevno osećamo. Sav život na zemlji, nastao je pod dejstvom ovog geomagnetnog polja koje svojim pulsacijama, varira u strukturi i dinamičkim osobinama. Ove pulsacije, nastaju interkacijom plazma-talasa, koji dolaze iz solarnog sistema i interaguju sa zemaljskom magnetosferom.
Naš solarni sistem gradi kompleksni, harmonični i interagujući multi-oktavni muzički instrument, sastavljen od velikog broja oktava vibrirajućeg međudejstva. Struktura našeg uma i našeg tela, rezonuje sa ovim kontinualno fluktuirajućim poljima, dok pulsiraju sa Zemaljskim, Mesečevim ili Sunčevim prirodnim ritmovima.
Kako univerzum komunicira između sebe i između bića koja su njegov sastavni deo? Bidirekcionalni harmonični talasi gravitacione intergalaktičke informacije, spojeni su preko trenutne longitudinalne transmisije, krećući se kontinualno, od i prema našem solarnom sistemu. Interakcijom aktivnosti u solarnom sistemu, interplanetarnom spajanju, magnetosferskom i Šumanovom rezonancom i slobodnim oscilacijama zemlje, ova kosmička informacija postaje dostupna ljudskim biološkim energijama.
Vertikalno konfigurisan ljudski nervni sistem oseća i funkcioniše unutar Zemaljskog lokalnog atmosferskog električnog potencijala i longitudinalnih gravitacionih talasa koje zemlja presreće na svom putu kroz vasionu.
Kompleksnost (u smislu raznolikosti frekvencija i talasa/čestica), signala solarnog sistema nastaje u opsegu istih spektralnih oktava kao što su telesno/moždano detektovani signali. Ekstremno niska frekvencija, duga talasna dužina signala bliskog polja, udruženih sa interplanetarnim i intergalaktičkim gravitacionim spajanjem, detektovani su od strane našeg moždano-telesnog osećajnog mehanizma. Ovi prirodni signali donose promene u ljudskom organizmu, naročito u njenom energetskom nivou u pojedinim delovima, restruktuirajući telesne rezonantne strukture, modulišu DNK procese, i stimulišući druge, već postojeće ritmove, menjajući njihovu funkcionalnost u interakciji sa okolinom u kojoj živimo.
Na ovaj način, naša okolina nas zrači jednom intimnom, trenutnom, interkonekcijom našeg sopstvenog mozga, tela i duha (spajajući funkcije i fluktuacije ovih delova našeg organizma), sa ostatkom Univerzuma.
Poslednja istraživanja su pokazala da se zračenjem u spektru veoma niskih frekvencija (VLF), mogu promeniti karakteristike hormona, antitela, neurotransmitera i kancerogenih molekula u ćelijskim segmentima. Ove modulacione aktivnosti elektromagnetnih polja, pokazuju visok nivo kooperativnih procesa unutar biološkog sistema, potaknutog spoljašnjim zračenjem. Studije strukture ćelijske membrane, otkrivaju receptorske oblasti koje su osetljive na električno polje, a koje formiraju signalni put kroz koji se spoljašnji stimulišući faktori osećaju i bivaju prebačeni u ćelijsku unutrašnjost.
Ćelije su vidno pobuđene pod uticajem električnih impulsa koji utiču na to da one osciluju poput vetra koji njiše površinu pšeničnog polja. Ovi efekti su posmatrani pod uticajima kombinovanih niskofrekventnih elektromagnetnih i elektrostatičkih polja.
Ćelije odgovaraju takođe na promene u polaritetu i intenzitetu zemljinih magnetnih varijacija, koje vrše jako veliki uticaj na naše organske ritmove. Ova magnetna osetjivost, praćena je sve do nervnih puteva, koji u ovom slučaju pokazuju izvestan mehanizam detekcije i korišćenja informacija ovih slabih magnetnih polja.
Srčani mišić rezonuje na jednoj od osnovnih rezonantnih frekvencija u spektru planetarnih oscilacija. Visok procenat prirodnih zemaljskih vibracija pruža harmonike u istom spektru zračenja. Kosti i mišići pokazuju piezoelektrične osobine koje su takođe osetljive na ove zemaljske vibracije.
Interakcije između zemaljskog magnetnog polja i slabog veštakog niskofrekventnog elektromagnetnog, prozvodi merljive promene kao što je amplifikacija oblasti ćelijskih receptora. Ovo čini inter-ćelijsku komunikaciju veoma osetljivom na slaba, oscilujuća, elektromagnetska polja.
Ljudski organizam održava svoj funkcionalni balans, razmenom dinamičkih informacija između različitih sistema i okoline. Razmena informacija se događa na svim nivoima u organizmu, gde postoje osetljivosti prema niskim signalima. Određeni diskretni „telesni prozori“ dozvoljavaju specifičnim talasnim formama i frekvencijama elektromagetnog spektra, da iniciraju informacioni transfer. Ljudska krv funkcioniše kao važan nosilac bio-informacije, dozvoljavajući paramagnetičnim supstancama u krvi da deluju kao zapis na magnetnoj traci, beležeći i prebacujući informacije kroz ceo organizam.
Elektromagnetno zračenje se može shvatiti kao električno i magnetno talasna informacija, koja se kreće kroz čitav univerzum, sve do našeg atmosferskog okruženja. Oni kreiraju rezonantno spajanje između atoma u biološkim molekulima koji im daju mogućnost da se kreću zajedno, nešto poput odgovora na muziku veoma niske amplitude. Ćelije se kreću i plešu zajedno, odgovarajući na podražaje slabih vibracija van, kao i u samom telu.
Neke od ovih rezonantnih telesnih struktura, pokazuju vibratorno poklapanje sa prirodnim oscilovanjem planete, dozvoljavajući određeno ritmičko ponašanje koje se može videti u ljudskoj i drugim formama života. Život na zemlji, razvio se pod uticajem ovih geomagnetnih polja koja variraju u strukturi i dinamičkim osobinama kroz geomagnetne pulsacije. Ove pulsacije nastaju interakcijom plazma talasa, koji dolaze iz našeg solarnog sistema i kosmosa i interaguju sa zemaljskom magnetosferom.
Kada se mere naši moždani i telesni ritmovi elektromagnetski, vidimo da se njihovo vibriranje odvija na ekstremno niskim frekvencijama (ELF), pa čak i još nižeg spektra od tog. Ovaj moždano-talasni spektar je podeljen u opsege koji se nazviju: alfa, beta, teta, delta i zeta, a pokazuju oscilacije različite amplitude, u dijapazonu od jednog ciklusa u sekundi, do trideset ciklusa u sekundi.
Merljivo prisustvo ovakvih različitih frekvencija, pokazuju promene u individualnoj svesti svakog od nas. Primer može biti da u mirnom, relaksiranom stanju, nastaju snažni alfa ritmovi. Oni su jedni od osnovnih zemaljskih ritmova takođe. Teta ritmovi se mogu pronaći u periodu sna, a takođe i u doživljaju spontane kreativnosti i snažne intuicije. Teta frekvencije čini se imaju snažne lunarne ritmičke harmonike. Mesec je dugo povezivan sa našim intuitivnim, kreativnim aspektom ponašanja, kao što je povezan i sa promenom bioloških ritmova direktno, kod velikog broja ljudi.
Kada se načine kalkulacije vezane za naš solarni sistem i planete, dolazi se do zaključka da sve planete i većina njihovih meseca, poseduju frekventne aspekte koji se snažno podudaraju sa našim moždanim aktivnostima. Svi planetarni sistemi imaju strukturu elektromagnetskog polja i izražene magnetosferske frekvencije. Naš solarni sistem čini kompleksan, harmonički povezan, multi-oktavski muzički instrument koji se sastoji od preko četrdeset oktava koje interaguju između sebe.
Ogroman niz matrica u solarnom sistemu je u konstantnom kretanju, kako se različiti spektri kretanja podešavaju u rezonancu, kao i van nje, u interplanetarnom magnetnom polju. Dobro znani ciklični periodi, predstavljaju hramonične veze: solarni dan rezonuje sa alfa spektrom zemaljskog vibriranja; 11 godišnja pojava sunčevih pega, rezultuje oscilovanjem saturna i jupitera; planetarno povezana kretanja meseca, harmonično rezonuju sa kretanjem zemlje. Osnovni planetarni vremenski ciklusi, formiraju matematički obrazac, slično kao što možemo primetiti i obrazac rasta i procese u razvijanju cveća. Svi oni modulišu zemaljske ritmove i čineći tako, šalju nam svoje melodije.
Mi sa druge strane, svesnim podešavanjem prema ovim oscilovanjima, odabiramo koherentne ritmove koji se poklapaju sa našim biosistemom, zrače i sprežu se sa zemaljskim poljem i primenjuju naša polja u zajedničku korist.
Svest se može sagledati kao mreža električnih promena vibracionih stojećih talasa u kretanju.
Naša personalnost postaje informaciono ulazno-izlazni obrazac koji čini samopostojanje, tražeći informacije sveukupne okoline, kao i one od prošlosti i budućnosti. Transformacija materije pod uticajem talasa, postaje modifikacija samo-direkcionog energetskog obrasca.
Kada svesno doživimo izlazak ili zalazak sunca, novog ili punog meseca, ravnodnevice ili pomračenja, ili kada doputujemo na posebna mesta na zemlji, takvo iskustvo rezultuje efektom „kalibracije“, koji u trenutku stavlja u pogon kompletni biološki sistemski ritam. Shodno tome postajemo desinhronizovani i nekalibrisani nastojanjima naše svesti da se prilagodi novim okolnostima, za koje je potrebno vreme podešavanja našeg unutrašnjeg prijemnog aparata.
Ovakav samoorganizujuć, samopokretljiv sistem, može postići odgovarajuću koherenciju ka proširivanju postojanja, u smislu - polja zračeće energije, odvojene od materijalne podloge. Ili, onoga što bismo nazvali, svest.
Tema: Uticaji prirode na ljudsku psihu (Pročitano 28519 puta)