Meni je dosta nejasna ta razlika između cumulonimbusa i cumulusa. U kom tretnutku se cumulus pretvorio u cumulonimbus? Kada se javi nakovanj tada jasno preopoznajem cumulonimbus. Kada grmi takođe znam da je u pitanju cumulonimbus. Kada pada grad pogotovo.
E sad jel se uvek iz cumulonimbusa izlučuju padavine? Jel veličina oblaka takođe merilo?
Prvo, kada vrhovi Cumulus congestus-a (koji je pre prosao sve faze, od Cumulus humilis-a, preko Cumulus mediocris-a) dodju u oblast gde je temperatura nesto niza od nula stepeni Celzijusa dolazi do snaznog ledjenja vrhova oblaka te Cu con prelazi u Cb.
Tacno je da je Cumulonimbus uvek prepoznat kada grmi, pada grad, javlja mu se nakovanj (podvrsta incus), jaki pljuskovi kise, jaki vetrovi, olujni front, zatim u ekstremnim slucajevima slapovi vazduha (downburst), tornado... Dakle, uvek kada grmi to je Cb, kada pada grad takodje, kada su pljuskovi takodje je to Cb. Dakle, karakter padavina iz Cb je pljuskovit, to su tzv. konvektivne padavine za razliku od stratiformnih iz Nimbostratusa.
To ne znaci da ce svaki Cumulonimbus imati grad (mada ih vecina ima), da ce svaki imati elektricna praznjenja ili nakovanj. Npr. Cb cal nema nakovanj, on je na vrhu gladak, bez nakovnja, celav i obicno iz njega nema grmljavina, ali to ne znaci da je to neki drugi rod oblaka, vec je zaista Cumulonimbus. Daleko "gori" je Cumulonimbus capillatus ili Cumulonimbus incus, gde redovno imamo grad, el. praznjenja...
E sad, ne postoje samo Cb cal, Cb cap, cb inc ilinpr. cb cap inc... To je samo vizuelna klasifikacija. Daleko je sveobuhvatnija ona dinamicka klasifikacija olujnih oblaka (citaj Cumulonimbus-a) a to je na:
1. Jednocelijske oluje
2. Visecelijske oluje
3. Linije nestabilnosti (squal lines).
Ova klasifikacija je zasnovana po tipu i broju i stepenu organizovanosti osnovnih jedinica gradje svakog Cumulonimbusa a to je
celija.
Celija je osnovna dinamicka jedinica Cb-a koja se identifikuje u oblaku kao homogena oblast sa relativno jakim i vertikalnim kretanjima. To je identifikacija po vertikalnoj brzini, dok se radarom identifikuju celije po vodnosti (masa oblacnih i padavinskih elemenata u jedinici zapremine) ili zapremini izlucenih padavina. Razlikuju se:
1. Obicne i
2. Supercelije.
Obicne celije su kratkozivece jedinice konvekcije sa nizim vrednostima vertikalnih brzina, dok su supercelije dugozivece jedinice konvekcije koje mogu dugo trajati i ponasaju se nezavisno od strujanja u okolini i sastoje se od para uzlazne i silazne struje i gde jedna drugu "hrane".
Naravno da ce "najslabiji" biti jednocelijski Cb i to oni od samo jedne obicne celije. Ali, jednocelijski Cb koji se sastoji od supercelije se naziva supercelijski Cumulonimbus i vrlo je "bezobrazan". Visecelijski oblaci su takodje vrlo "gadni" kao i linije nestabilnosti ali o tome drugi put, ako vas bude interesovalo.
Iz Cumulonimbus-a bi trebalo da uvek bude padavina; to, ako vi osmotrite Cb, a nema padavina, to nista ne znaci jer je u fazi rasta i formiranja i jer se on naravno krece pa ce dati padavine nizvodno niz struju. Eto, toliko.