Tema: Beograd u meteorološkim brojkama

[Amaterko]

Red je da počnemo da se detaljnije upoznajemo sa karakteristikama beogradske klime
Pre nekih 10-ak godina pronašao sam u Narodnoj biblioteci Srbije vrednu (bar za mene) publikaciju koju je izdao RHMZ Srbije (ondašnji HMZ) sada davne 1963. godine, povodom obeležavanja 75-godišnjice osnivanja i rada Meteorološke opservatorije-Beograd.
Dakle, podaci se odnose na period od 75 godina (1888-1962.). Tačan naslov ove knjige glasi "Rezultati osmatranja Meteorološke opservatorije u Beogradu u periodu 1888-1962." Moram još reći da su mi ovu knjigu (kao i još dosta lepih stvari) poklonili divni ljudi koje sam upoznao u Meteorološkoj opservatoriji-Beograd i sa kojima sam imao izuzetnu saradnju u periodu 1999-2005. Nažalost, ti divni ljudi više nisu tamo, došli su neki drugi, koji izgleda ne vole svoj posao, tako da nisu bili raspoloženi za nastavak lepe saradnje... Ali, to je njihova sramota (moja sigurno ne može biti). No ipak, doći će opet kad-tad neko normalan i dobar , pa ću nastaviti tamo gde sam, silom prilika, stao...

Za početak, evo pregleda Tsr, Tmax i Tmin po dekadama. To su prepisane vrednosti iz ove publikacije, period 1888-1962:

                     I dekada                 II dekada                  III dekada

                   Tsr = -0.1                Tsr = -0.3                  Tsr = -0.7
JANUAR      Tmax = 3.0               Tmax = 2.8                 Tmax = 2.7
                 Tmin = -3.3              Tmin = -3.5                Tmin = -4.1

                     
                   Tsr = 0.5                 Tsr = 0.8                    Tsr = 2.6
FEBRUAR     Tmax = 4.2               Tmax = 5.0                 Tmax = 7.0
                  Tmin = -2.8              Tmin = -2.9                Tmin = -1.4


                    Tsr = 4.2                  Tsr = 6.1                    Tsr = 8.7
MART          Tmax = 9.0               Tmax = 11.2                Tmax = 14.1
                   Tmin = 0.2               Tmin = 1.8                   Tmin = 4.1


                     Tsr = 10.3                Tsr = 11.8                   Tsr = 13.6
APRIL           Tmax = 15.5             Tmax = 17.1                Tmax = 19.1
                    Tmin = 5.4               Tmin = 6.8                   Tmin = 8.5


                      Tsr = 15.3                Tsr = 16.9                   Tsr = 18.2
MAJ              Tmax = 20.9             Tmax = 22.6                Tmax = 24.0
                     Tmin = 10.1             Tmin = 11.3                 Tmin = 12.6


                      Tsr = 19.5                Tsr = 19.7                    Tsr = 20.9
JUN               Tmax = 25.3             Tmax = 25.4                Tmax = 26.6
                     Tmin = 13.9              Tmin = 14.3                 Tmin = 15.3


                       Tsr = 21.9                Tsr = 22.2                    Tsr = 22.6
JUL                Tmax = 27.7             Tmax = 28.2                Tmax = 28.8
                      Tmin = 16.0              Tmin = 16.3                 Tmin = 16.6


                        Tsr = 22.4                Tsr = 21.7                    Tsr = 20.9
AVGUST          Tmax = 28.8              Tmax = 28.4                Tmax = 27.5
                      Tmin = 16.3               Tmin = 15.8                 Tmin = 15.2


                        Tsr = 19.3                 Tsr = 17.7                    Tsr = 16.3
SEPTEMBAR      Tmax = 25.8              Tmax = 24.1                Tmax = 22.5
                       Tmin = 13.8               Tmin = 12.3                 Tmin = 11.2


                         Tsr = 14.6                 Tsr = 11.9                    Tsr = 10.8
OKTOBAR          Tmax = 20.7              Tmax = 17.8                Tmax = 15.9
                        Tmin = 10.0               Tmin = 7.5                  Tmin = 6.8


                          Tsr = 8.7                  Tsr = 6.6                      Tsr = 4.2
NOVEMBAR         Tmax = 13.2              Tmax = 10.6                Tmax = 7.8
                         Tmin = 5.3                Tmin = 3.3                  Tmin = 1.2


                           Tsr = 3.4                  Tsr = 1.8                     Tsr = 0.9
DECEMBAR          Tmax = 6.6                Tmax = 4.9                 Tmax = 3.8
                         Tmin = 0.9                 Tmin = -1.0                Tmin = -2.1





              Na osnovu ovih vrednosti Tsr, Tmax i Tmin odredio sam raspone ovih temperatura, tako da sam na taj način došao do normalnih (prosečnih, srednjih-nazovite kako hoćete) vrednosti kretanja ovih temperatura po dekadama, a kasnije ću prikazati i po mesecima...


                                 I dekada                 II dekada                   III dekada

                            Tmax = 1-5              Tmax = 1-5                  Tmax = 0-5       
JANUAR                  Tmin = -5 do -1         Tmin = -5 do -2            Tmin = -6 do -2



                            Tmax = 2-6              Tmax = 3-7                  Tmax = 5-9
FEBRUAR                Tmin = -5 do -1        Tmin = -5 do -1             Tmin = -3 do 0



                              Tmax = 7-11            Tmax = 9-13                 Tmax = 12-16
MART                      Tmin = -2 do 2         Tmin = 0-4                    Tmin = 2-6



                             Tmax = 14-17          Tmax = 15-19               Tmax = 17-21
APRIL                     Tmin = 4-7              Tmin = 5-9                   Tmin = 7-10



                              Tmax = 19-23          Tmax = 21-24               Tmax = 22-26
MAJ                         Tmin = 8-12            Tmin = 10-13                Tmin = 11-14



                               Tmax = 24-27          Tmax = 24-27               Tmax = 25-28
JUN                          Tmin = 12-16           Tmin = 13-16                Tmin = 14-17



                              Tmax = 26-29           Tmax = 26-30               Tmax = 27-30
JUL                          Tmin = 14-18            Tmin = 15-18                Tmin = 15-18



                               Tmax = 27-30           Tmax = 26-30               Tmax = 26-29
AVGUST                    Tmin = 15-18            Tmin = 14-18               Tmin = 14-17



                              Tmax = 24-28           Tmax = 22-26               Tmax = 21-24
SEPTEMBAR               Tmin = 12-16            Tmin = 11-14               Tmin = 10-13



                              Tmax = 19-23           Tmax = 16-20               Tmax = 14-18
OKTOBAR                  Tmin = 8-12             Tmin = 6-9                   Tmin = 5-9



                              Tmax = 11-15           Tmax = 9-12                 Tmax = 6-10
NOVEMBAR                Tmin = 4-7               Tmin = 2-5                   Tmin = 0-3



                              Tmax = 5-8              Tmax = 3-7                   Tmax = 2-6
DECEMBAR                Tmin = -1 do 3          Tmin = -2 do 0            Tmin = -4 do 0






          Sada sledi pregled normalnih Tmax i Tmin po mesecima ( u zagradi je malo manji opseg ovih vrednosti, pa neka svako odluči za koju od ove dve vrednosti će da se "uhvati"): Ja ipak koristim varijantu koja nije u zagradi...


                                  Normalne Tmax                             Normalne Tmin

JANUAR                         0-5   (1-4)                             -6 do -1   (-5 do -2)

FEBRUAR                       2-9   (3-8)                              -5 do 0   (-4 do -1)

MART                          7-16   (9-14)                            -2 do 6   (0-4)

APRIL                         14-21   (15-20)                            4-10   (5-9)

MAJ                           19-26   (20-25)                            8-14   (9-13)

JUN                           24-28   (25-27)                           12-17   (13-16)

JUL                           26-30   (27-29)                           14-18   (15-17)

AVGUST                     26-30   (27-29)                           14-18   (15-17)

SEPTEMBAR                 21-28   (22-27)                           10-16   (11-15)

OKTOBAR                    14-23   (16-21)                             5-12   (7-10)

NOVEMBAR                   6-15   (8-13)                                0-7   (2-5)

DECEMBAR                    2-8   (3-7)                                -4 do 3   (-3 do 2)



Valja napomenuti da Tmin verovatno treba uvećati za 1 stepen, zbog njihovog porasta od 1962. godine do danas, a Tmax nema potrebe korigovati, jer su one manje-više ostale iste...
Eto, drage kolege, od mene toliko, za sada. Nastavak će uslediti...




                   




                 

                                                                                                                                                                         

• Tweet

[Boce]

Super podaci profi-amaterko 
Vidi se da imaš odličnu bazu meteo podataka za Beograd
Jedva čekam nastavak  :o

[Amaterko]

Dragi Boce, hvala puno na lepim rečima Biće podataka koliko ti duša hoće, a ako si nestrpljiv (kao što sam ja) pošalji mi "nalog" preko PP  Iskreno se radujem ovakvom tipu "naloga" i sa radošću ih "izvršavam" Pozdrav..

[Palmark]

Jako lepo,profi-amaterko,BRAVO!!! 
Zanima me nesto,a verujem da bi ti mozda mogao da pomognes,a mozda ce i neko drugi znati odgovor!
Ako bismo posmatrali evropske prestonice,da li bi Beograd pripao u grupu toplijih ili hladnijih evropskih prestonica,gledajuci srednju godisnju,ali i srednju minimalnu i srednju maksimalnu na godisnjem nivou?

[Boce]

Pa pre u grupu toplijih jer recimo koje prestonice bi  mogle biti toplije od Beograda
Definitivno Lisabon, Madrid, Rim, Atina, Skopje, La Valeta, Podgorica
ali zato spisak hladnijih je dosta duži od prethodnog

[Amaterko]

Jako lepo,profi-amaterko,BRAVO!!! 

Hvala, kolega Palmark, na komplimentima Zadovoljstvo mi je da podelim sa svima vama rezultate mojih višegodišnjih sračunavanja ... Biće još svega i svačega, toliko toga zanimljivog ima da se pokaže

[Amaterko]

Večeras nemam mnogo vremena, ali ću ipak otkriti još neku meteorološku "tajnu". Sada ću nešto reći o rezultatima mojih sračunavanja, a ti rezultati se odnose na stvarnu (realnu) dužinu trajanja godišnjih doba. Pretpostavljam da je ova tema zanimljiva za širi krug ljudi

Kao što znamo, postoje 4 godišnja doba. Dva (leto i zima) su OSNOVNA, a ostala dva (proleće i jesen) su PRELAZNA godišnja doba. Leto i zima zaista jesu OSNOVNA godišnja doba zbog očigledne činjenice da traju duže od proleća i jeseni. Često se dešava da leto ili zima traju i više nego duplo duže od proleća ili jeseni.
Neko je negde već pisao, ali treba ponoviti ovde da su meteorolozi, iz čisto praktičnih razloga, izvršili podelu na 4 jednaka godišnja doba, što nikako ne odgovara stvarnom stanju... Njihova podela izgleda ovako:
PROLEĆE ( od 1. marta do 31. maja),MART-MAJ
LETO (od 1. juna do 31. avgusta), JUN-AVGUST
JESEN (od 1. septembra do 30. novembra), SEPTEMBAR-NOVEMBAR
ZIMA (od 1. decembra do 28/29. februara), DECEMBAR-FEBRUAR

Moji rezultati govore da, generalno, leto i zima traju oko tri i po meseca, a proleće i jesen nešto oko dva i po meseca. Odmah se vidi da je razlika vrlo upadljiva. Znači, opravdana je ova podela na osnovna i prelazna godišnja doba... Meni je jedan od glavnih "repera" za ovaj zanimljiv posao bila kombinacija srednjih dnevnih i maksimalnih temperatura, tako da sam vrlo zadovoljan dobijenim rezultatima, mnoge stvari se lepo poklapaju, tako da je posao odradjen kako valja
Moja podela na godišnja doba izgleda ovako:
PROLEĆE ( od 10. marta do 25. maja)
LETO ( od 26. maja do 11. septembra)
JESEN ( od 12. septembra do 23. novembra)
ZIMA ( od 24. novembra do 9. marta)

Sada ću navesti neke ekstremne dužine pojedinih godišnjih doba, kojih se trenutno mogu setiti:
1989. leto trajalo svega 2 meseca
1884. jesen faktički nastupila 14. avgusta (to je stvarno horor)
1989-90. vrlo kratka zima
1995-96. izuzetno duga zima (možda čak i jedna od najdužih za 150 godina)
izuzetno dugo leto 1942.

Na kraju da kažem da sam do ovih rezultata došao kombinovanjem kretanja srednjih dnevnih i maksimalnih temperatura. U najvećem broju godina se mogla naći kakva-takva granica izmedju godišnjih doba, ali bilo je i onih godina (oko 20%) gde je bilo velikih problema postaviti "liniju" izmedju sezona, zbog velike promenljivosti temperatura, ali ja sam se dosta dobro "izborio" i sa ovim preprekama
Ne znam šta bih još rekao o ovoj temi, pa na neke dileme (a uvek ih ima) treba obratiti pažnju.
Zanimaju me vaše opservacije na ovu temu, pa bi diskusija mogla da počne (ali konstruktivna diskusija, bez lupanja packi ,he,he,he)...

[Nele]

Interesantna tema svakako, iako ako se malo bolje razmisli, više filozofska, nego naučna. Naravno, moje slabo razumevanje u oblast i njene pojmove neće ispravno odgovoriti na pitanja koja u isto vreme postavljam, a na koja postoji odgovor već, kroz redovu meteorologiju.

Prvo je: na osnovu čega mi ograničavamo godišnja doba? Mi uzimamo da je to period "od-do", kalendarski određen, ali šta je pravi uslov postavljanja granice? Ovo nema mnogo logike, ako se za to uzme u obzir činjenica da mi nemamo direktne merne uređaje prirode, koji bi mogli reći kada je tačno nastala promena. Promene i nema, ako se pobliže pogleda, jer je u pitanju ciklus. E sad... taj ciklus, koji traje već jako dugo, ima određene jasne granice. Mi isprva ne primećujemo ništa, sem lagane promene. A onda, jednog dana, vidimo da je vreme znatno lepše (postepena promena iščezava). I da bi došlo do toga, nisu nastajale dalje slabe promene, već je to nastalo naglo, u jednom jedinom danu. Od tog dana, dalje, vreme je toplije (ako smo čekali leto), ili hladnije (ako čekamo zimu). Bez postupnosti, jednostavno je jedan dan u pitanju! (rezultati merenja su u pitanju, da ne bude zabune).
I ti dani, u kojima promena nastaje naglo (odnosno u njoj se događa sama promena, sve pre toga su male varijacije, kao i posle toga), konstantno se menjaju. Koliko sam primetio, niko ne prati te dane. Jer naučno gledano, individualno gledano, za mene proleće može početi onog trenutka kada cveće počinje da cveta. Zašto bi se to dogodilo pre ili kasnije? Hoću da kažem: da li subjektivno određujemo podelu, ili je ona vezana zaista za period promene (koji ne vidim logički - kako bismo mogli odrediti?). Najveći boj nas, prepozna proleće recimo, tek kada smo u njemu i kada je već prošao taj prvi dan nagle promene.

Sledeća stvar, jeste: na osnovu čega zaključujemo "duga zima" ili "dugo leto"? Na osnovu temperature? Pomalo smešno.
Ovde takođe postoje kontradikcije, jer ako smo odredili zimu recimo, sa datumima "od-do", a zaključujemo da je zima duža zato što je hldniji period potrajao, ne znači li to automatski da se datumi određivanja godišnjih doba pomeraju za tu godinu (ako ih određuju meteo faktori)? Ili možda treba da nastanu neki drugi vidovi korigovanja?
Oni su određeni ne meteo faktorima, već kalendarski, tako da sve u tom dijpazonu i ramišljanju o granicama godišnjih doba, mi primećujemo "sumnjive rezultate" unutar njih, granične vrednosti gde ih ustvari i nema.

Dakle, videli smo da je meteorologija zbog kolidiranja sa drugim fizičkim naukama dosta kompleksna, a mi određujemo promene globalnih ciklusa samo na osnovu temperature?

U osnovi, ovde bi trebalo reći, da se planetarno vreme možda može posmatrati samo kao ciklus, koji se neprekidno menja. Ako taj ciklus delimo u mnogo podciklusa, onda stvaramo kompleksnost u samoj svojoj podeli.
Zamislimo da godišnjih doba nema. U tom slučaju, sve što bismo primetili, bile bi promene u temperaturi, njihove varijacije kroz jednu godinu. OK, varijacije postoje, ali ako ih delimo u segmente i analiziramo, mi pratimo samo temperauene varijacije u nekom od tih perioda, koje ne govore apsolutno ništa korisno sa naučne tačke gledišta u proširivanju razumevanja ovih prirodnih pojava. Čak je i statistika blago rečeno problematična, jer veća je šansa da imamo dobre rezultate ako se ograničimo na period od jedne godine i tu pratimo promene. Čim ih seckamo kroz godišnja doba (koja su gledajući kroznaučnu prirodu planete samoproduktnaših zamisli, a nisu realna), mi stvaramo svoju sopstvenu sliku promena i izvodimo zaključke koji su možda potpuno pogrešni - da se klima manje na ovaj ili onaj način, ili da se ne menja uopšte. A u pitanju su samo varijacije temperature (i verovatno drugih karakteristika), koje mogu doći iz same planete i van nje.

Gledano sa aspekta empirijskog zaključivanja, čini se da su zaključci izvedeni o promenama karakteristika godišnjih doba, više izmišljena nego što zaista postoje.

Naravno, ja ne govorim da sam u pravu u vezi ovoga, samo iznosim svoje mišljenje o onome o čemu se i ne postavlja pitanje. Deluje mi krajnje sumnjivo, jer da se tako postupa u nuklearnoj fizici, dolazilo bi se do veoma sumnjivih rezultata (u recimo akceleraciji elektrona na određenom stepenu visokog napona i pretvaranja O2 u O3).

Podela na godišnja doba je korisna i treba je zadržati, ali nesumnjivo ona ne može sudelovati u izvođenju dubljih zaključaka o globalnoj promeni klime ili promena uopšte.

[Amaterko]

Au, Nele, potpuno si u pravu, ovo je više filozofska tema, nego naučna... A ja nisam ni naučnik, ni filozof Mnogo si, brate, tema i dilema otvorio (mogao si da otvoriš bar 10 tema za diskusiju)... Jako je teško čitati, a još teže piskarati na sve ove tvoje zanimljive teze
U načelu, slažem se sa većinom opservacija, ali moramo se uhvatiti za nešto, a uglavnom je tada reč o ciframa. Nažalost, meteorologija (nauka) nije u stanju da odgovori na mnoge dileme... Ja, prosto, mislim da je nama, ljudima, majka priroda dozvolila da otkrijemo njene tajne, ali samo one tajne koje su u direktnoj vezi sa našom (ljudskom) vrstom, ostale njene tajne nikada nećemo otkriti... Svakoj vrsti je priroda dala sve što joj je potrebno za opstanak, pa tako i ljudskoj vrsti. A to što ljudi misle da će upravljati prirodom je njihov (veliki) problem... Da sudbina prirode zavisi od ljudi, odavno bi ona nestala. Ovako, na svu sreću, nestaćemo mi (kao njen otpad), i smisliće ona neku novu, savršeniju vrstu... PRIRODA je nešto večno, neuništivo, jednom rečju ČUDO
Što se vremenskih prognoza tiče, mislim da je nauka dala maksimum, dalje se neće moći ići... Nikada mi nećemo znati više nego što sada znamo, a sada znamo procenu vremenskih prilika za (sasvim dovoljnih) 7-10 dana. Za dalje od tih 10 dana nema šanse da saznamo. A i zašto bismo znali, ne moramo sve da znamo, tih 7-10 dana nam je sasvim dovoljno da se pripremimo za nešto loše što nailazi, PRIRODA se postarala za to i pomogla nam, šta još hoćemo... Stvarno smo neskromni (da ne kažem nešto mnogo teže)...
Nele, kolega, mnogo si stvari izneo u pisanijama, mnogo je tu pitanja, pa kad opet budeš inspirisan, idemo po temama. Na ovaj način ne zna se odakle početi...

[Amaterko]

Evo mene opet sa novim podacima za Beograd
Sada ću dati pregled srednjih mesečnih i godišnjih temperatura po svakom mesecu i godini, počev od daleke 1780. godine :o
Period od 1780-1847 (68 godina) sam dobio na osnovu merenja Budimpešte, prosto sam našao razliku i primenio dobijenu srednju vrednost te razlike. I ostale kratke periode u prekidu BG merenja sam popunio na isti način, radeći i sa podacima Budimpešte, ali i drugih bližih gradova (Osijek, Senta, Zagreb...).
Ovde se mora naglasiti da nedostajući BG podaci nisu najtačniji, ali su te vrednosti u najvećem broju slučajeva ipak vrlo približne (to se odnosi na svaki pojedinačni mesec). Ali, srednje godišnje temperature i srednje mesečne temperature za ceo niz su potpuno tačne, jer se te eventualne razlike prosto "ispeglaju", tako da je to=TO:

[beket]

huh, kakvo ludilo od brojki... jes da su kolone malo pomerene, ali sve se lepo vidi, ima razmaka...

nego, imas li ti to po datumima preciznije? i za druge gradove? zanimaju me neki detalji iz istorije, bilo bi dobro osnovne podatke zaciniti preciznoscu: npr. januar 1942 Novi Sad, zaledjen Dunav, itd.
strasno me zanima i jedan datum iz 1919. ali nije u Srbiji... to verovatno nemas?

[Amaterko]

huh, kakvo ludilo od brojki... jes da su kolone malo pomerene, ali sve se lepo vidi, ima razmaka...

nego, imas li ti to po datumima preciznije? i za druge gradove? (zanimaju me neki detalji iz istorije, bilo bi dobro osnovne podatke zaciniti preciznoscu: npr. januar 1942 Novi Sad, zaledjen Dunav, itd.)

Beograd imam komplet po svim danima od 1887, a Tmax čak od 1848-me. Tako da imam BG iz 1942-ge, ali N.Sad nemam 

1919. i nije mereno skoro nigde u Srbiji, a za van nemam ništa. Sve podatke može i tebi, i meni i svima nama da podari PtPrince, pošto je on zaposlen u RHMZ-u.

U stvari imam Budimpeštu iz 1919, Zagreb, Osijek.

[Amaterko]

nego, imas li ti to po datumima preciznije? i za druge gradove? zanimaju me neki detalji iz istorije, bilo bi dobro osnovne podatke zaciniti preciznoscu: npr. januar 1942 Novi Sad, zaledjen Dunav, itd.
strasno me zanima i jedan datum iz 1919. ali nije u Srbiji...

Beograd iz 1942. mi je pri ruci, a slično je bilo i u Novom Sadu u januaru 1942. Reci šta ti treba... 1919. imam Budimpeštu, Zagreb, Osijek.

[Amaterko]

Beket, evo linka sa dnevnim podacima sa mnogih evropskih stanica:
http://eca.knmi.nl/dailydata/customquery.php

[Amaterko]

Boce, dragi kolega i sjajni čoveče :o Moja Excel-tabela sada izgleda sjajno, posle tvog fenomenalno obavljenog posla Divno, svaka čast Hvala još jednom, moram, brate, ovako javno, da bi svi čuli i videli kakvo zlato "sija" na ovom našem Forumu 

[beket]

Excel-tabela sada izgleda sjajno, posle tvog fenomenalno obavljenog posla

jes, lepo izgleda, ali se kao jpg ucitava dugo (to valjda samo kod mene)...
ali nije samo to: nema tu vise opcije "find"...

ako je moguce, molim da se udene i prethodna, "pomerena" lista

[Amaterko]

jes, lepo izgleda, ali se kao jpg ucitava dugo (to valjda samo kod mene)...


ako je moguce, molim da se udene i prethodna, "pomerena" lista

I kod mene sporo, ali vredi sačekati Povećano je namerno, da ne bismo zamarali  mnogobrojne znatiželjne oči (brate, bilo je mutno; sve duplo, kao da smo pijani )...

Kad ti se otvori skroz, desni klik na nju, pa odabereš Save Image As , pa  koliko ti volja

[Boce]

Pa očigledno se ne može svakom udovoljiti 
Jedan hoće da nije mutno drugi da se search-uje treći ko zna šta 
Ovako je zahtevao autor tako da to mora da se poštuje ljudi
ako već neko hoće nešto više od pregleda podataka neka kontaktira autora pa neka se dogovore
Znam da će se vrlo lako dogovoriti

[Amaterko]

Znam da će se vrlo lako dogovoriti

Dogovor je pao, vrlo lako 

ako već neko hoće NEŠTO VIŠE od pregleda podataka neka kontaktira autora pa neka...

Ti reče "Nešto više" :?: Au, Boce, tužiću te mami zbog ovoga ;D Stalno misliš na "one stvari", ha,ha,ha 

[Amaterko]

Sada neću ništa konkretno unositi od podataka, jer mi je ogromna količina materijala dosta nesredjena... U stvari, sve mi je nadohvat ruke, ali moram pre publikovanja da proveravam materijal, da bi se mogla videti što tačnija verzija podataka...
Hteo bih reći da sam svesno i namerno objavio prvo podatke o srednjim mesečnim temperaturama po svakom mesecu i godini i za čitav niz od 227 godina, zbog činjenice da to zanima najširi krug publike, a i predstavlja polaznu osnovu za ocenu klime... Prosto i jasno, to je najvažniji podatak kojim se prvo raspolaže prilikom analiza vremena i klime...
Ako se pogledaju podaci iz tabele, vidi se da bitnijih promena klime nema od 1780. do danas. Da kojim slučajem imamo na raspolaganju nizove duže od 500-600 godina, tada bismo možda bili u prilici da pokušamo da izvedemo neki zaključak. Ovako, sa ovim kratkim nizovima od 300 godina, teško da ćemo moći sa ovim podacima bilo šta da "nanjušimo", a kamoli da iznesemo kao tvrdnju ...
Ja jedino mogu zapaziti da su zime ipak nešto toplije, ali ne mnogo (kako mnogi govore) ;D
Imam utisak da je kod zima došlo do promene atmosferske cirkulacije, izgleda kao da jača uticaj zapadnog zonalnog strujanja, to jest Atlantika. Povećava se količina padavina, a i oblačnost je veća nego u prošlosti, to su vrlo jaki argumenti koji to potvrdjuju 
A što se leta tiče, ne vidim nikakve promene od 1780. do danas. Prosto, smenjuju se ciklusi hladnijih i toplijih leta... Koliko vidim, od 1992. nastupio je period toplih leta, ali niko nigde ne pominje ( :?: :!:) da je pre ovog toplog perioda bio jedan zaista dug period hladnih leta koji je trajao skoro 25 godina ( od 1964-1986. godine). Leto 1963. bilo je dosta toplije od proseka, sledeće leto toplije od proseka desilo se tek 1987. godine  :o