Tema: Beograd u meteorološkim brojkama

[jocozr]

Amaterko me je opet zamolio da postavim jedan grafik koji je uradio kolega Zvone sa CROMETEO foruma na osnovu BG podataka iz ove tabele sa percentilima.
U ovom grafiku su predstavljene vrednosti srednjih godišnjih temperatura.

Svaka čast Zvonetu sa CROMETEO na saradnji i sjajno obavljenom poslu.

[Amaterko]

Srednje temperature po sezonama (godišnjim dobima):

[Boce]

[Amaterko]

 

[ptprince]

Ala ste se raspričali vas dvojica...

Amaterko, drago mi je da si ipak tu. Srećan rad, druže.

[jocozr]

Amaterko je tu na forumu ali samo u ovoj temi. 

[Amaterko]

Evo da napišem kratko objašnjenje u vezi sa ovim radom oko BG podataka.

- period 1780 (jan) do 1847 (dec) sračunat na osnovu merenja Budimpešte                                       
- period 1848 (jan) do 1865 (nov) sračunat na osnovu merenja Vladimira Jakšića (Senjak)                                       
- period 1865 (dec) do 1875 (nov) sračunat na osnovu merenja Budimpešte i Zagreba                                       
- period 1875 (dec) do 1887 (jul) sračunat na osnovu merenja Vladimira Jakšića (Senjak)                                       
- period 1887 (avg) do 1889 (dec)-korigovana merenja Opservatorije, zbog termina osmatranja                                       
- period 1890 (jan) do 1914 (jun)-regularna merenja Opservatorije                                       
- period 1914 (jul) do 1915 (dec) sračunat na osnovu merenja Osijeka                                       
- period 1916 (jan) do 1918 (sep)-korigovana merenja Opservatorije, zbog nehomogenosti                                       
- period 1918 (okt) do 1919 (dec) sračunat na osnovu merenja Osijeka                                       
- period 1920 (jan) do 1925 (jan)-korigovana merenja Opservatorije, zbog nehomogenosti                                       
- period 1925 (feb) do 1941 (okt)-regularna merenja Opservatorije                                       
- period 1941 (nov) do 1943 (mar) sračunat na osnovu merenja Osijeka i Sente                                       
- period 1943 (apr) nadalje regularna merenja Opservatorije



A evo i nekih zapažanja (problema) u toku rada sa podacima:                                       
                                       
                                       
                                       
- 1892. i 1893. godine postoji nehomogenost podataka                                       
- 1887 (avg) do 1889 (dec) postoji nehomogenost, zbog promenjenih termina osmatranja                                       
- 1909, 1910, 1911-godine sa mnogo grešaka                                       
- 1916 (jan) do 1918 (sep) i 1920 (jan) do 1925 (jan) postoji nehomogenost podataka (vrste termometara-pretpostavka)                                       
- 1941 (nov) do 1943 (mar) postoji velika nehomogenost podataka-podaci nisu mogli da se prihvate kao validni                                       
- 1943 (apr) do 1952 (dec) postoji izvesna nehomogenost podataka, naročito u letnjim mesecima (možda osmatranja tačno u minut po SEV-u, ili intenzivna noćna radijacija usled vedrih noći)                                       
- 1953-20... nije primećena nehomogenost podataka


Postoji, naravno, još načina za rad sa ovim podacima, ali se rezultati neće bitnije razlikovati, tako da nema svrhe ponovo raditi ovaj težak posao, pogotovo iz razloga što se i na ovaj način dobio tačan prikaz srednjih vrednosti iz ovog dugačkog niza, kao i istinit pokazatelj temperaturnih trendova (bilo mesečnih, sezonskih, godišnjih) u ovom periodu od 228 godina.

U planu mi je da ovaj isti posao odradim na samo još jedan način, a to je pomoću temperaturnih anomalija (odstupanja od normale) za ovo područje Evrope. Svestan sam da će konačni rezultati biti identični ovim sadašnjim, ali će se ipak, čini mi se, dobiti malko bolji rezultati za svaki pojedinačni mesec iz ovog niza (naravno mislim na mesece u periodima kada u Beogradu nije bilo merenja). Ali opet, na sezonskom nivou rezultati će biti isti ovima koje sada već vidimo.

Znači, sa radom mogu početi onda kada dođem do podataka () o anomalijama iz celog 19. veka, a i do još nekih starijih podataka Budimpešte...                                        

[Amaterko]

Pristup ovoj problematici ti je dosta dobar. Mislim da se ovim pristupom može više i bolje postići nego razmatranjem čistih srednjaka. Srednjak je 'sarma', a anomalije samo pokazuju koliko je srednjak ustvari veštačka (praktično nepostojeća) kategorija.

Ja te citirah iz teme "Linkovi", da ne bismo tamo off-irali...

Slažemo se oko toga da će se pomoću anomalija doći do podataka bližih istini u odnosu na rad sa srednjacima, kada se radi o pojedinačnim mesecima. Ali dobijene srednje vrednosti za ceo niz, kao i trendovi temperatura će biti identični ovim, već dobijenim na osnovu srednjaka (to sam napisao u postu iznad ovog), tako da već sada imamo realnu sliku srednjih vrednosti i trendova temperatura...

Ti znaš da je meni cilj da svaki pojedinačni mesec što bolje odradim, tako da će se pomoću podataka o anomalijama doći do nešto realnije slike svakog meseca u nizu. Tako da moram da čekam podatke o anomalijama za celu Evropu, a bilo bi još bolje kada bi taj prikaz anomalija bio još usitnjeniji, to jest skoncentrisan na šire područje Balkana i Panonsku niziju.

Očekujem pomoć oko prikupljanja potrebnog materijala za rad...

[Amaterko]

Evo jedne uporedne tabele sa podacima iz dva perioda:



gornji red-srednje vrednosti za period 1780-1847, dobijene na osnovu podataka Budimpešte
donji red-srednje vrednosti za ceo niz od 228 godina, period 1780-2007.

Kada se pogledaju ove cifre, zapaža se da je topliji deo godine (april-septembar) sa višim srednjim vrednostima u periodu 1780-1847, a da je hladniji deo godine (oktobar-mart) sa nižim srednjim vrednostima takođe u tom istom periodu 1780-1847.

Po svemu sudeći, ovaj naš klimat karakteriše postepeno jačanje uticaja Atlantika, tako da je kontinentalitet samim tim slabije izražen nego ranije-zime postaju nešto toplije, a leta nešto hladnija... U prilog tome idu i podaci o zimskom povećanju količine oblačnosti i padavina, kao i smanjenoj insolaciji...

[ptprince]

Uf, interesantna analiza...
Međutim, moram da ti skrenem pažnju na nijansiranu različitost klimata Beča, Budimpešte i Beograda. Ne jača uticaj Atlantika niti bilo kog mora. Nije u tome problem. Za tako nešto morao bi da proučiš neki niz iz centralne Evrope, recimo Berlin. Berlin je pre na udaru uticaju Atlantika, a ima veoma dugačak niz. Beč i Budimpešta su kontinentalniji od Beograda. Ako je Beč i bliži moru, između Beča i mora stoje tamo neki Alpi, a Budimpešta je fizički udaljenija od bilo kakvog mora nego Beograd. Ne zaboravi da već na teritoriji Srbije imaš tih nijansiranih razlika. Čak u Milosavljevićevoj Klimatologiji (među nama rečeno loš prepis Pavla Vujevića) imaš amplitude koje rastu idući prema istoku, odnosno udaljavajući se od mora. Tako, Vršac, Negotin i Zaječar imaju veće amplitude od Beograda, Kraljeva ili Loznice.
Zimsko povećanje količine oblačnosti najčešće ide uz pojavu niske oblačnosti, maglovitih i tmurnih dana, pod uticaje anticiklona, ali i jezera hladnog vazduha ili ravničarskih inverzija. Pošto to ume da bude čak dosta lokalna karakteristika, to je prilično labavi pokazatelj nekih razlika u samoj klimi. Najzad, više oblačnosti zimi po pravilu daje nešto višu temperaturu (paradoksalno na prvi pogled, ali tako je, jer vedrina omogućava hlađenje vazduha pre nego zagrevanje). Leto, opet, ima niže temperature u Budimpešti i Beču, jer su jednostavno severnije, dok oblačnost i kontinerntalnost ne igraju tako veliku ulogu. Minimalna temperatura je mnogo nezgodniji parametar klime, dok maksimalna je relativno uravnata.

Što se tendencije promene klimata u Beogradu tiče, ja sam primetio da je (izuzimajući nehomogenost nastalu usled urbanizacije Beograda) u poslednje vreme ponovo aktiviran Mediteran kao područje ciklonske aktivnosti, što ublažava 'kontinentalnost' Beograda. Ipak, kontinentalnost se odlikuje i međumesečnom raspodelom (godišnjim tokom) mesečnih vrednosti (recimo, pikovi padavina u kasno proleće pre nego sredinom jeseni, da ne detaljišem). Ako misliš na smanjene amplitude, njima upravlja višak ciklonske aktivnosti. E sad ovo je neka moja teorija. Nju treba potvrditi ispitivanjem ciklonskih aktivnosti nad Evropom.

Jedina mana tvom pristupu jeste 'tačkasto' razmatranje klime. Ideš od tačke do tačke, koncentrišući se na njih, dok u međuvremenu razlozi za to leže širom Evrope. Međutim, bez kvalitetnog 'tačkastog' razmatranja nema ni razmatranja šire slike (jer svaka slika je sastavljena iz tačkica, zar ne).
Ja sam privremeno napustio klimatologjiu baš zato da bi se izborio sa svojim projektima u životu i meteorologiji, ali ću se vratiti kad-tad. Dotle, srećan rad! Jaaako mi je drago da se neko iole ozbiljno bavi klimom. Ovo je na neki način moj poziv ostalima da se bace malo u klimatologiju i da nešto konkretno rade.
Šta, podaci? Pa ima ih na netu... amaterko je dao sijaset linkova, pa skupite. Ne mogu da stignem sve da šaljem od onoga što sam ja skupio s neta, a podataka na netu je sve više.

[Amaterko]

Hvala na detaljnim objašnjenjima, ali ja sam ipak svestan svega toga što treba sagledati.

Inače, ono što sam napisao u prethodnom postu nije nikakva analiza, već samo neko moje zapažanje vezano za postojeće podatke i trendove.

I u temi o klimatskim promenama smo nešto komentarisali o povećanom broju ciklonalnih situacija u zimskom periodu, a pričali smo o svemu tome i pre nego što smo se obojica i registrovali na ovaj forum. Prosto je fizički nemoguće pisati ovde tolike postove koji se tiču analiza i sagledavanja situacija i pojava iz više uglova.

Napisao sam u prethodnom postu da se zimi zapaža ne samo povećanje količine oblačnosti, već i padavina. A ovde mogu dodati da i srednje mesečne vrednosti pritiska imaju tendenciju pada u odnosu na ranije periode. Sve ove zapažene promene kod ovih parametara jasno ukazuju na veću učestalost javljanja ciklonalnih situacija zimi (a i leti, samo u manjoj meri), a to automatski znači manju učestalost pojave anticiklonalnih stanja. Znači, povećana zimska oblačnost u najvećoj meri ipak nije proizvod anticiklona, već ciklona...
Šta da ti kažem, morao sam da pođem od tačkastog razmatranja klime, jer i sam vrlo dobro znaš koliko ima brljotina u tim tačkicama. Trudio sam se godinama da prvo sredim koliko-toliko sve te tačkice (morao sam posebno da obrađujem tačku po tačku ). Ipak, i to tačkasto razmatranje je dalo odličan rezultat-srednje vrednosti (mesečne, sezonske, godišnje) za ceo niz od 228 godina, kao i prikazi temperaturnih trendova, u potpunosti odgovaraju istini. Na koji god se način bude radilo sa podacima dobiće se identičan konačni rezultat.

Pošto sam zadovoljan konačnim rezultatom, sledeća faza rada je da malo doteram svaki pojedinačni mesec pomoću podataka o temperaturnim anomalijama. Dakle, konačni rezultati i posle ovoga posla ostaće nepromenjeni, samo će svaki pojedinačni mesec biti nešto realnije prikazan.


Naš mladi kolega Dino iz Mostara mi je na CROMETEO forumu rekao:

Za to treba imati dosta volje, živaca, koncentracije, vremena...
To nije nimalo mali posao, ali je jako vrijedan.

Svaka mu čast, rekao je sve o ovom poslu-kratko i jasno...

[Amaterko]

I još da dodam da je homogenizacija jedna vrsta nasilja nad podacima. Filozofsko pitanje je na ovom mestu: S kojim pravom ispravljati realne podatke, ako već nisu greške? Ko može da tačno utvrdi u čemu je nehomogenost i da to bez greške otkloni?
Odgovora na ovo nema, bar ne u svetu homogenizacije klimatskih nizova.

Opet te citiram iz teme Linkovi, da bih ovde nešto dodao...

Slažem se u potpunosti sa tobom. Samo, bar u ovim našim beogradskim podacima sam iskopao očigledna neslaganja, pa i greške, tako da sam te podatke morao da odbacim, jer su nerealni i samim tim neprihvatljivi. I ovo što sam za sada korigovao izgleda mnogo bolje i prihvatljivije od onoga što je ranije stajalo kao zvaničan podatak.

Sve smo bliži pravoj istini, bar što se tiče nedostajućih (ili do sada postojećih, a odbačenih) BG podataka. Još na neki od načina da se malo doteraju neki meseci i biće tip-top stanje, mada i sada to jako dobro izgleda. Nehomogenost u BG podacima će biti otklonjena u potpunosti...

[Amaterko]

Naime, bilo šta što se desi sa stanicom već ubodi nehomogenost u podacima. U ovom slučaju je promena termina osmatranja. Za sada se još uvek radi računanjem nekih odnosa iz jednih i drugih podataka i nekakvim upoređivanjem, jer to je najlakši put. Pravi put je gotovo nemoguće ostvariti, ali išta približnije istini je moguće napraviti samo korišćenjem parametrisanih odnosa starih i novih merenja. S druge strane, to može uvesti novu dimenziju greške u podacima, a onda pojeo ćar vajdu. Niko ništa ne dobija.

Potpuno se slažem sa ovim rečenicama

Pošto ovde govorimo o BG podacima, moram da kažem da je na Vračaru u početku zvaničnih BG merenja bilo 8 termina osmatranja, na svaka 3 sata, i to: 01, 04, 07, 10, 13, 16, 19, 22h (kao današnji synop koji takođe ima 8 dnevnih termina, na svaka 3 sata, samo danas su to drugi termini). Moram naglasiti da osmatrači nisu vršili direktna merenja u 01h, pa su te podatke skidali sa registrirnih instrumenata, to jest očitavanjem traka. Ovo se odnosi na period od 1887 (13. jul) do 1889 (31. decembar). Od početka 1890. godine se prešlo na neke druge termine, ali bila su ova tri klimatološka (07, 14, 21h), da bi se početkom 1894. godine prešlo na merenja svakog sata, pa je u periodu 1894-1914 (30. jun) bilo 24 dnevna termina, što je u tadašnje vreme retko koja opservatorija organizovala. Za to je, naravno, zaslužan Milan Nedeljković, osnivač i dugogodišnji upravnik Meteorološke opservatorije-Beograd.
Sredinom 1914. godine je, zbog rata, došlo do prekida u merenjima (bilo je tokom 1915. godine isprekidanih nepotpunih merenja), pa se od 1916. godine pa sve do negde 1947. godine (ne znam tačan podatak) merilo i osmatralo samo u ona dobro poznata tri klimatološka termina (07, 14, 21h). Od početka 1950-ih godina do danas Beograd ima časovna merenja (znači 24 termina).

Moram sada reći ono glavno oko nehomogenosti BG podataka, koju sam odmah zapazio "golim okom" (to je ona nehomogenost nastala zbog promenjenih termina merenja u periodu 1887-1889). Taj nehomogenitet očigledno da nikome nije smetao, jer u dva puta objavljivanim rezultatima osmatranja (1963. i 1987. godine) takvi neupotrebljivi podaci nisu korigovani, tačnije svedeni na standardne termine (07, 14, 21h). Šta čovek da kaže na ovo  :?: Toliko su bili lenji i nemarni, prosto su sračunali srednje mesečne temperature po formuli 07+13+22+22/4... Mogli su jednostavno da sračunaju srednje vrednosti iz ovih 8 termina, i to bi bilo mnogo bliže istini nego onako kako su prikazali :o Ništa drugo nego 

I tada mi postade jasno da se, u stvari, BG podacima više od 100 godina nije niko iole ozbiljnije bavio i bar ih elementarno sredio i pristojno pripremio za javno publikovanje. A šta onda tek reći za Jakšićeva merenja kada nisu ni ova zvanična mogla da se iskontrolišu i koriguju tamo gde treba... A u toku rada sa podacima naleteo sam na još neke vrste nehomogenosti, koje ipak manje "bodu oči" od ovih tako očiglednih i lako uočljivih. Tako da sam hteo-ne hteo morao da stvar uzmem u svoje ruke...
I eto tako, tužna istina je da generacijama meteorologa nisu smetale očigledne nelogičnosti u podacima, a nije bilo nikakve volje i truda da se podaci pristojno obrade, tako da su ljudi koji se iole udube u cifre prinuđeni da se posle tolikih decenija hvataju za glavu ...

[ptprince]

Moram sada reći ono glavno oko nehomogenosti BG podataka, koju sam odmah zapazio "golim okom" (to je ona nehomogenost nastala zbog promenjenih termina merenja u periodu 1887-1889). Taj nehomogenitet očigledno da nikome nije smetao, jer u dva puta objavljivanim rezultatima osmatranja (1963. i 1987. godine) takvi neupotrebljivi podaci nisu korigovani, tačnije svedeni na standardne termine (07, 14, 21h). Šta čovek da kaže na ovo  :?: Toliko su bili lenji i nemarni, prosto su sračunali srednje mesečne temperature po formuli 07+13+22+22/4... Mogli su jednostavno da sračunaju srednje vrednosti iz ovih 8 termina, i to bi bilo mnogo bliže istini nego onako kako su prikazali :o Ništa drugo nego 

I tada mi postade jasno da se, u stvari, BG podacima više od 100 godina nije niko iole ozbiljnije bavio i bar ih elementarno sredio i pristojno pripremio za javno publikovanje. A šta onda tek reći za Jakšićeva merenja kada nisu ni ova zvanična mogla da se iskontrolišu i koriguju tamo gde treba... A u toku rada sa podacima naleteo sam na još neke vrste nehomogenosti, koje ipak manje "bodu oči" od ovih tako očiglednih i lako uočljivih. Tako da sam hteo-ne hteo morao da stvar uzmem u svoje ruke...
I eto tako, tužna istina je da generacijama meteorologa nisu smetale očigledne nelogičnosti u podacima, a nije bilo nikakve volje i truda da se podaci pristojno obrade, tako da su ljudi koji se iole udube u cifre prinuđeni da se posle tolikih decenija hvataju za glavu ...

Da, skroz se slažem sa tobom. Međutim, u toj priči smo danas ovde ti, pa dosta iza tebe ja, pa svi ostali. Osvrćući se dooobro iza sebe, upinjući se da vidim još nekoga, ne vidim nikoga. Obnevideo sam od podataka... :o
Generacije meteorologa i danas odrastaju tako, ali sve dok neko ne potegne priču oko toga, niko se neće ni potruditi da se nešto valjano uradi. Ja sada neću raditi ništa na tome, jer već radim dosta toga drugog. Inače, imam ideje kako se izboriti sa beogradskim podacima, ali to zahteva jako puno vremena. Najzad, dok to ne dođe na red, možda još nešto usput i naučim, steknem neko iskustvo, čujem nečije iskustvo... Ako neću raditi, neću ni mirovati. Sigurno ću biti tu da pratim.

[Amaterko]

Da, skroz se slažem sa tobom. Međutim, u toj priči smo danas ovde ti, pa dosta iza tebe ja, pa svi ostali. Osvrćući se dooobro iza sebe, upinjući se da vidim još nekoga, ne vidim nikoga. Obnevideo sam od podataka... :o
Generacije meteorologa i danas odrastaju tako, ali sve dok neko ne potegne priču oko toga, niko se neće ni potruditi da se nešto valjano uradi.

Ja sam kao outsajder potegao priču, ali i dosta toga korisnog uradio. Ti kao insajder možeš više od mene da uradiš, jer imaš mnogo više mogućnosti od mene za takvu akciju. Samo polako, godine su pred nama... Biće sjajnih konačnih rezultata, i ovo sada je dosta dobro u odnosu na to kako je izgledalo pre samo nekoliko godina...

Obnevideo sam od podataka... :o

Jeste smešno, ali zaista je tako. Zato sam ti i rekao da ću morati jedno izvesno vreme da pauziram od ovoga, da bih odmorio oči i mozak...

[ptprince]

A sad ozbiljno. Ne samo da sam 'obnevideo', već mi ruke polako otkazuju... Još rade, ali sve teže. Trnci u prstima i nervima nisu za potcenjivanje.

Nazad na temu. Jedva čekam da vidim nastavak tvojih produkata.

[ptprince]

Prva tura tretmana je minula. Sad sam na maloj pauzi od Bedoxina (kompleks B6 vitamina), jer trnci su nuzpojava od ovoga. Kad to malo prođe, znaću koliko sam napredovao sa oporavkom. Na kontrolu idem u junu. Nadam se da će rezultati biti bolji, jer osećaj dodira se polako vraća u normalu.
Nema zezanja, Stefano, ne brini. To su moje ruke, i nemam druge. I da imam, prošao bih kao Dr. No (videti prvi film sa Jamesom Bondom).

[Amaterko]

Evo sada i grafičkog prikaza svih ovih mesečnih i sezonskih BG podataka.

Ovaj posao je uradio dobri kolega Zvone sa CROMETEO foruma, tako da su svi ovi grafici Zvonetovih "ruku delo"...

I ovde moram da Zvonetu javno zahvalim na izuzetnoj saradnji i sjajno obavljenom poslu...

Eto vidite, ja sam odradio brojke, a naš zagrebački kolega grafike na osnovu ovih brojki...


Nema ništa bez saradnje i zajedničkog posla... :wink: Jednostavno, u slučaju kada se podeli posao :-: sjajni rezultati jednostavno ne mogu izostati... Bravo...

U ovaj post stavljam grafičke prikaze po sezonama (godišnjim dobima):  made by Zvone

[Amaterko]

A ovde stavljam grafike za svih 12 meseci: made by Zvone

[ptprince]

Bravo, ljudi! E, to je saradnja!

Što se meteorološkog dela tiče, ovo je jedan od klasičnih pristupa toj problematici. Za mene je to malo ograničavajuće, jer smatram da se meteorološki podaci nemogu tretirati u ograničenim oblastima brojeva kao što su meseci, ili ograničenoj teritoriji kao što je jedna tačka ili državne granice. Eh, šta da radim kad sam takav. Ipak, svestanm sam da bez dobro odrađenih tačaka nema ni dobrog polja ili šire oblasti (pixel by pixel - pixar! ;D)
Zato podvlačim bravo za saradnju, jer samo to vodi napred.