Hej, amaterko, jesi meteo arheolog...
Moram malo da korigujem svoj stav. Ne sumnjam u vrelo leto 1848. godine, ali i dalje sumnjam u Jakšićeva merenja. Moram malo, jer postoje neki pomalo neprirodni rezultati. Najzad, razumljivo je za jednog pionira meteoroloških merenja da ima takve greške. I dalje je moj akcenat na previsokim Tmin.
Prilikom rekonstrukcija klime koriste se svi raspoloživi podaci. Među njima je svakako Budimpešta, ali i Beč, Bolonja... U to vreme je bilo jako teško održavati meteorološka merenja, jer su instrumenti bili teško dostupni. Ipak, pomenuta mesta su bila obezbeđena, tako da nam ta merenja služe za današnju rekonstrukcije klime.
Međutim, ovo je samo delimična rekonstrukcija, izvedena za područja za koje je to bilo iole moguće. Zato, ona braon fleka nad Bogradom ustvari potiče iz Budimpešte (i sam si bio ushićen, amaterko, kad si video uklapanja). Slika potvrđuje tvoj nalaz (i obrnuto).
Ja imam podatke za Bolonju od početka XIX veka do danas, dnevne Tmax i Tmin i padavine, ali ih nisam proučavao na taj način. To svi rade. Više sam se bavio svojim izumima, proučavanjem kvaliteta podataka. Zaključak je da je neka srednja vrednost pouzdana samo ako je nastala iz kvalitetnih podataka (imam svoja merila, objavljena su u zbornicima radova sa seminara za homogenizaciju u Budimpešti). U suprotnom, srednja vrednost može da pokaže malo iskrivljenu sliku koja se možda čak i slučajno uklapa u širu sliku. Mislim da je ovde takav slučaj sa beogradskim merenjima. Pri tome, ne pada mi na pamet da sporim Jakšićevo pregalaštvo (da je više takvih...), već stavljam pod zank pitanja način rada (teško je kada si pionir u nečemu, jer nema ko da ti pokaže kako se nešto radi - lično iskustvo).
U svakom slučaju, amaterko, odlično je što kačiš ove klimatske reanalize. Neko mora i time da se bavi, i tako skine veo tajni sa ove klimatske discipline. Zato, i dalje podržavam tvoj rad (ali ti se još uvek neću pridružiti, jer je ono čime se ja bavim sve zahtevnije, a moram da zaokružim priču).
