To što model crta po Bosni se pre svega odnosi na tačke u modelu, gde su nadmorske visine nekako osrednjene. To u principu nema mnogo veze sa realnim Tmin. Ustvari, ima, ali u smislu da su to neke temperature koje se mogu očekivati na tim nadmorskim visinama. Uz to, modeliranje predviđa reakciju tla na novu vazdušnu masu i njene karakteristike. Dakle, hlađenje izračivanjem još spušta prognozirane vrednosti.
Ono što model ne može nikako da pruži jeste fina rezolucija i stvaranje jezera hladnog vazduha po dolinama manjim od rezolucije modela (razmaka između dve tačke za koju model daje vrednosti). U tom slučaju, treba gledati strujanja, kog su pravca i kojeg intenziteta. Ako su strujanja slaba, prizemne inverzije i jezera hladnog vazduha biće intenzivnije. Međutim, ako ima vetra, onda najniže temperature opadaju sa visinom, jer noćne i jutarnje inverzije ne mogu da se formiraju pri vetrovitom vremenu.
Konkretno u ovom slučaju, pošto se očekuje razvedravanje za datu sliku, vetar bi trebalo da bude umeren, a oblačnost mala. Dakle, formiranje inverzije po dolinama i kotlinama je izvesno, ali neće dati sve od sebe. Pretpostavljajući da model daje onih famoznih -5 za visinu od oko 2000 metara, računajte da na Bjelašnici (koja je otprilike te visine) može da bude recimo -4 ako bude nekog bitnijeg vetra, a -7 ako vetar bude slab. S druge strane, Kupres ili Livno, koji su na visoravnima, u dnu doline, mogu imati i po -9, dok mesta u dolinama na manjoj visini (recimo Zenica) može da ima +3 stepena.
Dakle, treba voditi računa. Teren je mnogo neravan, a svaka udolina ima svoje karakteristike. Mnogo je lakše sa vrhovima planina.
Jedva čekam da se neko ovde pozabavi prognostičkim sondažama. One su mnogo korisnije nego karte. Hajde, pokušaću ja nešto da uradim po tom pitanju, ali od oktobra.
