Ukoliko uzmemo u obzir da postoji izvesno zajedništvo između gravitacije, elektrostatike, magnetike i mehanike, mogli bismo reći da električne pojave zaista imaju velikog udela u nastajanju tornada. Međutim, kako nisam mogao pronaći ozbiljnije testove na tu temu na internetu, počeo sam sa testiranjem jednostavnih zaključaka, sasvim logičkih i racionalnih.
Tema će se nastaviti daljim analizama od ove. Pitanje: da li tornado nastaje zbog električnog uticaja?
Kako već napomenuh, ukoliko pogledamo ne samo ovu pojavu već i druge slične u prirodi, mogli bismo zaključiti da su jedna ili više osnovnih prirodnih sila uticale na njihovo stvaranje. I ovo je tačno, ali na strogo globalističkom nivou. Nikako lokalno. Dakle, nas zanima, da li je pražnjenje u jednoj maloj oblasti, moglo dovesti do stvaranja tornada.
O jonizaciji gasova neću govoriti, jer sam o tome već pisao ranije. Stvar je dakle jasna. Jako naelektrisan objekat, stvara jonski vetar, tako što odbija jone koji na naelektrisanom telu postaju usled različitih uzroka.
Da bi se desilo da joni izazovu tornado, bilo bi potrebno koristiti enormnu energiju (koju čak ni munja nema), uz mnoštvo drugih faktora, za koje nema velike šanse da se (ne bar tako često), objedine u jednoj pojavi.
Bile bi potrebne elektrode u samom tornadu. Zamislite sitne metalne iglice, koje bi bile nabijene visokim naponom. Bilo bi opet potrebno strogo kontrolisati njihovo kretanje, jer tako naelektrisane, ne bi se kretale kružno, sem ukoliko ih neka sila ne objedini u takvom kretanju. Dakle, nešto treće gradi tornado onakav kakav je, elektricitet to nije. On učestvuje u pojavi samo toliko, da u veoma malom procentu održava njegov oblik (minorno), a više funkcioniše kao predajnik koji pomaže da se ova pojava oseti na daljinu u obliku radio smetnji veoma specifičnih karakteristika.
Čestice prašine se mogu naelektrisati, ali nikako na ovom stepenu, kako bi održale (ili još gore od toga - stvorile) tornado. Stoga je ova ideja inicijacije visokim naponom potpuno nelogična.
Ukoliko uzmemo u obzir da vetar stvara tornado i održava većim delom njegovu formu, onda je jasno da on potpomaže kretanje električne struje u njemu, tj električni joni bivaju usmereni u vorteksu tornada, sa verovatno spinom oko svoje ose, svake čestice ponaosob.
Električno polje dakle ima veliku ulogu, ali nikako u procesu nastanka tornada.
Ovde ćemo dati slikovitije primere koliko snažan može biti jonski vetar i šta je potrebno da bi se osetio.
Uređaj koji je korišćen u eksperimentima snažne jonizacije i rotacije elektrode.
Rotor, pokretan jonima.
Detalj elektroda rotora. Kao što vidimo, postoje šiljci koji usmeravaju jone. Joni se kreću pravolinijski sa šiljka sa kojeg nastaju i nemoguće ih je usmeriti po želji. Moguće jeste, ali ovde dolazimo do značajne činjenice: da vetar određuje pravac kretanja jona. Joni ne određuju pravac kretanja čestica u tornadu, niti vetra, jer bi u ovom slučaju tornado kolabirao i pre no što nastane.
Ono što se događa, jeste mogućnost koju ostaje da proverimo, a to je da joni održavaju visinu, tj vertikalnu komponentu tornada, iako opet, ne u najvećoj meri. Oni to jesu u mogućnosti, za razliku od nastanka vorteksa i njegove rotacije u kojoj ne učestvuju. Vidimo i zašto: kada se uređaj prikazan na slikama uključi na 30.000V jednosmernog napona, rotor u obliku češlja snažno rotira... njegova rotacija može iznositi hiljade obrtaja u minuti...skoro bezgranično, ako je bez otpora.
Međutim, kružno kretanje ostvareno je elektrodama, vezanim za središte rotora. Kod tornada, taj isti rotor jedino može biti snažan vetar, koji pokreće i jone, zajedno sa ostalim krupnijim česticama prašine, u svom vorteksu. Dalje, to naelektrisanje pomaže u vertikalnom strujanju i održavanju tornada, sve dok su I vazdušni pritisak I naelektrisanje na određenom nivou. Nikako jedno bez drugog.
Na snimku vidimo kako joni sa šiljka skoro gase plamen sveće i kako se on povinuje promenama u naponu. Joni su toliko brzi, da se njihovo kretanje jasno oseti u prostoriji u kojo nastaju. Ali ukoliko nisu vezani za elektrodu, oni nisu od nekog velikog značaja. Dakle, pretpostavićemo da je sva uloga jona kod tornada ta, da oni postoje u nekoj meri, vezani za krupnije čestice sa kojih polaze. U ovom slučaju, one rotiraju snagom vetra i verovatno je da se električno, može dobiti slika tornada, slično kao što se dobija i standardna, optička. Ovo tek treba učiniti eksperimentalno.
Ono što će biti zanimljivo, jeste videti da li će naelektrisanje pomoći vertikalnoj stabilizaciji tornada, ili će ga čak uništiti, što se ne sme izuzeti kao mogućnost.
Tornado može biti upravo polje negativnog naelektrisanja...negativnog u smislu njegovog odsustva. Nailazak na balansirano naelektrisano polje na svom putu, on nestaje.
Uzimajući u obzir veličinu tornada, evidentno je da gravitacija i magnetizam imaju odlučujuću ulogu u njegovom formiranju. Ovo takođe ostaje da se testira. Ali najznačajniji je upravo vetar, tj visinske razlike pritisaka. Kako one nastaju gravitacijom i magnetizmom (kako sam gore rekao), može se primetiti da su ove dve globalne sile od značaja, ali ukoliko ograničimo tornado na pojavu kao posebnu u prirodi i lokalizujemo njeno generisanje, zaista ne možemo primetiti ništa sem - vetra. Sve ostalo, biva upravo pokretano njime i pritisku možemo zahvaliti za njegovo nastajanje. Verujem da će se ostale sile moći izmeriti, ali samo kao prateće. Već po prvim testovima, vidi se da je jonski vetar (jedini kandidat za moguće nastajanje tornada električno), suviše nekontrolisan kako bi se došlo do ove pojave. Biće zanimljivo pratiti kretanje jona u tornadu, bez obzira na to.