Pre bih rekao zapadno nego jugozapadno strujanje, mada i nije neka razlika.
U slobodnoj atmosferi, vetar je probližno tangencijalan na izobare, a usmeren je tako da niži pritisak ostaje sa leve strane (na severnoj polulopti, dok je na južnoj obrnuto). Jačina vetra u slobodnoj atmosferi zavisi od razmaka između izobara (gradijenta pritiska). Ovde govorim o nečemu što se naziva geostrofski vetar, a glavni je pokretač vazdušnih masa i strujanja uopšte.
Pri tlu, zbog trenja o podlogu, vetar okreće udesno za neki manji ugao, ali do oko 45°, tako da strujnica vetra pomalo 'upada' u niski pritisak.
dakle, sudeći po datim izobarama, kod nas će po ovome biti slabo zapadno, a tek malo kasnije (recimo 12 sati kasnije) malo jače jugozapadno strujanje.
Ovo crvenilo u dnu karte je nešto prilično neuobičajeno za ovo doba godine. To je termobarički greben koji se pruža iz severne Afrike prema Balkanu. Crvenilo je povećana relativna topografija 500mb / tlo, što ustvari znači fizičku deljinu sloja između te dve izobare. Što deblji sloj, to veća srednja temperatura sloja.
U svakom slučaju, nastavak tzv. Miholjskog leta (oko kojeg su se koplja toliko lomila...). Kako hoćete, meni odgovara takvo vreme, da malo uspori strujomere za grejanje.