Da dodam na ovo što je lepo napisao Genčić: Miholjsko leto, Indian Summer, L'ete d'Indien, to vam je ista pojava, poznata na području daleko većem od Srbije. Koliko se iz naziva vidi, toga ima u Evropi i Americi, ali nisam siguran za Aziju, zbog velikog kontinentalnog područja na zapadnoj strani.
Međutim, tip vremena je malo škakljiv.
Nisam siguran šta su napisali Todorović/Vujović, ali ako je to ovo što je Genčić napisao, onda tu, koliko mi se čini, ima par začkoljica, a tiču se vremenske situacije. Naime, prilično je različita anticiklonalna vremenska situacija nad centralnom ili južnom Evropom od situacije kada imamo ciklon na severozapadu Evrope ili u zapadnom Mediteranu. No, da krenem redom.
Anticiklon nad našim područjem daje pretežno vedro vreme sa slabim vetrom promenljivog pravca. Magle po dolinama reka i kotlinama su regularne. Može biti čak i slabijih mrazeva, kako pri tlu, tako i na 2 m visine. Ovo Boce i dikile znaju jako dobro, jer su Zaječar, Knjaževac i Ćuprija poznati po tome da ujutru bude slab mraz, a preko dana pređe 20°C. Pa moja žena je rođena u jednom takvom danu
sa Tmin 0°C, a Tmax 20°C, dan uoči Miholjdana. Ovo je kod nas tip vremena 'anticyclone-warm-dry' iz Genčićevog posta.
Ciklon u SZ Evropi je toliko čest da je prosto regularna stvar, a veoma malo utiče na vreme u našim krajevima, gotovo nimalo, pa je ovde vreme bilo kakvo, od lepog do ružnog, šta god da to znači. Ovo mora da je preuzeto iz stranih, zapadnih literatura, gde ima nekog uticaja, kao što će biti opisano u narednom pasusu ovog posta.
Ciklon u zapadnom Mediteranu kod nas donosi jugovinu, odnosno umeren, povremeno jak jugoistočni vetar. Tada je promenljivo oblačno i uglavnom suvo vreme. To meni ne liči na tipično Miholjsko leto, već mislim da je to taj atipični deo. Tada, bar meni, vreme nije baš lepo. Temperature jesu visoke, ali uz taj vetar se obično skočanjim od zime. Ipak, period Miholjskog leta ne bih prekidao pojavom takvog vremena, ako se nalazi unutar nekog suvog perioda, bez padavina. Ovo je kod nas tip vremena 'cyclone-warm-dry' iz Genčićevog posta.
Matematičko vezivanje tri uzastopna dana je poznato, a često ga primenjuje energetika za potrebe uvođenja sezonskog grejanja (znate ono, 3 uzastopna dana sa T sr manjom od °C...). Verovatno je i ovde primenjeno.
Uvođenje standardne devijacije mnogo (i pomalo nepotrebno) komplikuje definisanje Miholjskog leta. Mada, koliko shvatam, ustvari je u pitanju je onaj kriterijum normalnosti, kada je u toj grupi sa +1 standardnom devijacijom temperatura koju narodski nazivamo toplije od proseka.
Da razlučimo nešto i o standardnoj devijaciji. Onako kako sam je opisao u prethodnom postu ni ja je ne bih ukapirao
. Ipak, jednostavnije, ali matematički rečeno, standardna devijacija je koren srednje vrednosti kvadrata odstupanja pojedine vrednosti od srednjaka za taj niz. Opet komplikacija, ali napisaću ga u ovoj notaciji:
STD = SQRT(SUM((Xm-Xi)^2)/N)
STD - standardna devijacija
SQRT - kvadratni koren iz izraza obuhaćenog zagradama
SUM - suma
Xm - srednja vrednost članova niza
Xi - pojedinačna vrednost člana niza
^2 - izraz podignut na kvadrat
N - broj članova niza
Inače, statistika u meteorologiji te čeka na drugoj, a ne na trećoj godini, Genčiću. nema veze, ovo ti dođe dobro da ostaneš u kondiciji.
Mene, po starom statutu, ovaj predmet čeka na trećoj godini.