Da je sada bar sredina oktobra, a da imamo ovakve Tmax kao juče i danas (i to više dana, a ne samo tri), e tada ja mogu da kažem da je to Miholjsko leto. A ovako, 08. oktobra i sa ovim Tmax koje su u granicama normale, ja stvarno ne mogu da ovo nazovem Miholjskim letom. Opet kažem, onda tada 95% godina ima M. leto. A to teško da je moguće i da je realno.
I dalje mi nije jasno, profi, zašto misliš da mora da postoje neke godine kada treba da izostane Miholjsko leto. Da ne budem da pričam između (gusto kucanih) redova, sam si rekao (imam utisak pomalo rezignirano) da 'ovako 95% godina ima Miholjsko leto'. Takva rečenica je za mene blago rečeno besmislena. Izvini, pitao si me za mišljenje, pa eto ga.
Oktobar ima svoj početak (prva dekada), sredinu (druga dekada) i kraj (treća dekada, po logici stvari). Kao i sve što postoji. U tom smislu smo tehnički na početku oktobra.
Ja ću jednog dana pronaći neki kriterijum pomoću koga bih brojčano uspeo da definišem pojam M. leta. Taj kriterijum će se zasnivati na činjenici da bar 50% godina ima M. leto (mada mislim da je 50% previsok procenat, ali 'ajde). Neka ptprince kaže nešto o ovoj nekoj mojoj ideji za budući rad...
Zasnivati neku tezu, mišljenje ili tvrdnju samo na uskom setu činjenica (u ovom slučaju 2 do 3 meetorološke veličine, a to su Tmax / Tmin i količina padavina) je uobičajeno u svetu nauke. Pa ipak, nisam siguran u validnost takvog pristupa. Zašto sad tako? Zamislimo da postoje bića koja pojme samo dve dimenzije, žive u nekom svetu koji izgleda kao list papira. Kako njima objasniti papir savijen u rolnu? Oni će to videti kao beskonačnu traku, a to nije istina, jer u trećoj dimenziji koju mi pojmimo vidimo o čemu se radi. Banalni primer, ali primenljiv na sve.
Tako i ovde. Šta čini leto (pa i Miholjsko leto)? Maksimalne temperature, dani bez padavina... i šta još? Odgovor možda može da se vidi u citiranom radu Todorović / Vujović, koji pominju vremenska stanja. Ovih dana imamo upravo opisano vremensko stanje kakvo odgovara Miholjskom letu. Ipak, bez pomenutih analiza se ne može, mada one mogu da čine samo deo istine.
Dakle, profi, da sumiram: ti uradi tako kao što si naumio, biće od toga nešto za jedno dobro koautorstvo. Ali pre nego što se ozbiljno baciš na to, potrudi se da upoznaš bar standardnu devijaciju ili još neki korisni statistički alat, jer ćeš, koristeći ih, doći do iznenađujuće dobrih rezultata. Nije sve u četiri osnovne računske radnje, veruj mi (iako se bez njih ne može). Dalje, ja sam svoje radove uradio tako što sam znao šta tražim. Pošto i ti znaš šta tražiš, baci se na posao. A s kim ćeš da sarađuješ, pa to je tvoj izbor... i ne samo tvoj - i druga strana se pita, zar ne?
(Nemoj ovo da protumačiš kao da se dobrovoljno javljam. To ne činim, nikako, jer imam i ja svoje ideje. Ali, nesumnjivo će me zanimati rezultat tog rada, jer verujem u dobar ishod.)
Ali danas je 08. oktobar. To je ipak rana jesen. Jesen je skoro stigla... Nije ovo sredina jeseni.
...
Pa ljudi, rana je jesen (tek I dekada oktobra), oktobar mesec, nije novembar.
Rana jesen? Kalendarski, već spada u sredinu jeseni. A evo zašto:
Kolega meteorološka (klimatološka) jesen je počela 1.septembra. Znači nismo na početku jeseni već smo dobro zagazili u jesen.
Opet, kažeš:
Miholjsko leto je potpuno normalna pojava. Ništa neobično i nesvakidašnje. Čak i da se javlja u samo 20% godina, to je opet potpuno normalno. Ni 20% godina (1/5) nije uopšte malo da bi se neka pojava (kao što je i ova) nazvala normalnom i očekivanom...
Uz navedenu opasku, sve si ovde sam rekao.
Dakle, odgovor na pitanje:
bez obzira na brojčane reference i ostale repere, ostaje suštinsko pitanje:
da li je tzv. Miholjsko leto - neka neobična pojava ili nije... ?
Moj odgovor je: Miholjsko leto je jedna vrsta rane jeseni, period stabilnog i lepog vremena, bez ili sa simboličnim padavinama i temperaturama koje su bar normalne ili iznad normalnih vrednosti za to doba godine. Ovakvo vreme je prouzrokovano poljem visokog vazdušnog pritiska (anticiklonom) nad našim područjem koje podržava stabilnost vremenskih prilika. U Miholjsko leto spadaju i otopljenja usled južnih vetrova, ali to je obično kratkotrajni prekid ili kraj Miholjskog leta, jer u potonjem slučaju dolazi do kišnog perioda, usled promena vazdušnih masa gde, umesto suve, nailazi vlažna, puna padavina (ovde namerno nisam pomenuo temperature).
Miholjsko leto je pojava koja je uobičajena kao i jesen ili bilo koje godišnje doba. Ima toplijih i hladnijih, ali takav period vremena se javlja početkom jeseni.
