Evo ti primer za Beograd:
http://www.hidmet.gov.rs/podaci/numerika/meteogrami_nmm/meteog_Beograd.gifPo horizontali imaš u dnu vremensku skalu. Model dobacuje tri dana od inicijalizacije modela (obično minula ponoć po UTCu).
Gornji sivo-beli segment je relativna vlažnost vazduha po visini tokom vremena. Sivo je oblak. Što tamnije sivo, to gušći oblak. U prizemlju to može biti jednostavno samo povećana vlažnost vazduha, a ne magla. Ako tražiš iz kog oblaka mogu da se jave padavine, gledaj oblasti sa relativnom vlagom iznad 70%, naročito oko nivoa 700 mb (Ns). Slabije ppadavine su moguće i iz nižih oblaka, na 850 mb (Sc). Leti ova oblast ima malo razmrljane stubiće od prognozirane pojave Cb-a, dok zimi je sve ovako razvučeno po horizontali.
Drugi segment (tanka crna linija) je kretanje vazdušnog pritiska na nivou mora.
Treći segment (narandžasta linija sa tačkama) je temperatura na 850 mb.
Četvrti segment ima dve linije: crvenu za temperaturu vazduha na nivou stanice, a plavu za temperaturu tačke rose. Drugim rečima, što su bliže ove dve linije, vazduh je relativno vlažniji.
Peti segment ima 'metlice za vetar'. Usmerene su iz pravca duvanja vetra, a što više linija ima, brzina vetra je veća. Otprilike, jedna puna dugačka linija je 5 m/s.
Poslednji, najniži segment su intenziteti padavina. Kad ih ima, označene su zelenim stubićima određene visine. Zanemari sve što je ispod 0.2 mm/h, jer tu će teško biti nečega (možda poneka kap).
Sic, pretpostavljam da si većinu ovoga i sam znao, ali objašnjenje je dobro došlo i za ljude koji se manje razumeju u sve ovo.
