Meni je najbolja klima ona u kojoj trenutno živim jer nemam mogućnosti da se odselim negde gde je bolje (makar po priči).
Negde sredinom devedestih sam se bio jako naložio da emigriram na Kanarska ostrva, prvenstveno na ostrvo Fuerteventura. Na stranu sve ostalo što me privlačilo, ali klima je tamo stvarno dobra. Treba napomenuti da praktično svako od ostrva ima svoju posebenu mikroklimu i mogu se generalno podeliti u 2 grupe: spoljna ostrva (Tenerife, La Palma, La Gomera i El Hierro) sa izrazito jakim okeanskim uticajem (naročito je karakteristična po tome La Palma) i unutrašnja (Fuerteventura i Lanzarote) sa malo suvljom klimom, ali sa ipak značajnim uticajem okeana. Između je Gran Canaria koju po mikroklimi stavljaju na ovu ili onu stranu, mada meni po opisu više liči na unutrašnja, suvlja. Fuerteventura mi je bila privlačna zbog toga što ima puno peščanih dina i što ima puno mesta gde se čovek može osamiti (Španci ga zovu i Tranquilidad), a i zbog blizine Maroka a otuda dolazi dosta ... znate već čega. Ima i malo hladnije zime od ostalih (tako hladne da su toplije od najtoplijih delova Mediterana), ali ono šta mi se tamo ne bi svidelo je sigurno konstantno prisustvo vetra (wind-surf paradise). Kad bolje razmislim, ipak je najbolja južna strana Tenerife-a. To ostrvo, opet, ima i svoje 2 mikroklime, na severu je nešto vlažnije i hladnije i maglovitije zbog uticaja morske struje, ali ipak, poznata je u celini kao "ostrvo večnog proleća". Taj epitet nosi i portugalsko ostrvo Madeira o kome zadnjih par godina saznajem sve više lepih stvari, kako od ljudi koji žive tamo, tako i sa TV-a. Ono što me naročito privlači tamo je proizvodnja cveća iz tropskih i toplijih suptropskih predela. Generalno, klima na svim tim ostrvima nije tropska, već toplija suptropska sa jakim maritimnim uticajem koji, naravno, doprinosi višim zimskim temperaturama.
No, ovde se dosta pominje klima Kalifornije, zapravo njenog priobalskog južnog dela. Ja imam neke informacije od mog prijatelja koji živi u San Diegu zadnjih par godina. Naime, klima u San Diegu (u svakom pogledu) je bolja nego u L.A. Ne računajući to da je ovaj grad sa svojih 2.5 mil. ljudi mnogo bezbedniji od L.A. i da je vazduh mnogo čistiji, on ima i niže letnje temperature i nešto više zimske (mada se to ne može osetiti uvek zbog malo većeg broja maglovitih dana - subjektivni osećaj). Najupečatljivije mi je bilo kad smo se čuli telefonom prošle zime (oko Nove Godine), i on mi kaže, evo, sedim ispred kuće, pijem kafu i spremam se da obučem kratke pantalone pa da idem na posao. Treba li šta više reći?
Ono što je zanimljivo za mikrolklimat tog grada je da su centar i stariji delovi smešteni oko zaliva na jednom blagom amfiteatarskom uzvišenju i tu se oseća dosta jak uticaj okeana. Ali već nekih 10-15km ka unutrašnjosti počinje (polu)pustinja i ti novi delovi grada imaju bujno rastinje isključvo zahvaljujući obilnom zalivanju (kako li se snalaze za vodu, pojma nemam).
Taj moj prijatelj je često putovao za L.A. i kaže da je vrlo upečatljiva slika oblaka smoga koji se vidi na prilazu tog grada (zapravo to je skup od više gradova koji se nalaze u nekoliko okruga koji zajedno imaju površinu jedne Belgije, npr.). U samom gradu je stalno sunčano, ali se retko kad može videti Sunce kao disk, već je to jedno jako osvetljeno nebo koje konstantno odaje utisak našeg ranog letnjeg popodneva. Na taj podatak se uvek setim replike iz filma "Get Shorty" kad taksista objašnjava Denisu Farini (pridošlom iz Majamija) da oni u L.A. imaju spektakularne zalaske sunca upravo zbog smoga.
Uopšte, mislim da je teško generalizovati klimu u L.A., jer se prostire na jako velikoj površini, sa delovima grada koji imaju jak maritimni uticaj (Malibu, Santa Monica, Venice Beach), delovima koji imaju polupustinjsku klimu (The Valley) gde letnji maximumi idu i preko 40C, delovima iznad granice smoga (Beverly Hills, Holywood Hills, Bel Air) i vrlo specifičnim nanoklimatima kanjona na severoistoku grada. Takođe, sigurno postoji nanoklimat centra (Downtown) koji je uslovljen postojanjem velikog broja oblakodera.
