...ali evo, Mali Princ nosi demanti i ovoj informaciji, svrstavajući je u Bad Meteorollgy, odmah do Globalnog otopljavanja!
Veliki naslovi su uvek razlog da se neki članak pročita. Jevtin trik novinskog izdavaštva. To se uči kod novinara - saradnika. Znam to, jer sam bio i u takvoj poziciji. Kad nešto hoćete da plasirate, način prezentacije je mnogo upečatljiviji od istine. Ne dovodi se u pitanje, već se navodi kao kanon koji treba strogo poštovati. Ovo mi sve liči na tzv. mračni srednji vek. Najmračniji vek u iostoriji čovečanstva je do sada bio XX vek (ali to je već neka druga tema), jer toliko propagande, laži, ličnih interesa moćnika, ratova, besmislica, sve se to zguralo u poslednjih 100 godina.
Što se konkretnog odgovora na ovu temu tiče, pozvaću se na neke osnove meteorologije, kao i osnove cirkulacije atmosfere, klimatologije i termodinamike.
Prvo, Islandski ciklon je nešto što postoji od pre instrumentalnih merenja. Islandski ciklon je jedno od područja sa manje-više stalnom ciklonskom aktivnošću, a svakako najznačajnije u Evropi. Jedan od tih ciklona je Aleutski ciklon, ali on se nalazi na Aleutskim ostrvima, na suprotnim meridijanima (od Aljaske prema Kamčatki). Ima ih još, da ne nabrajam. Takođe, postoje oblasti na svetu sa manje-više neprekidnom anticiklonom, kao što je Azorski anticiklon (nad Atlantikom, obuhvatajući Azorska ostrva). Azovski anticiklon je nešto nepostojeće, jer nad Azovskim morem teško da će biti anticiklona u toj meri. Anticiklon koji se tu javlja je jaaako daleko od Evrope, ali jedan deo tog anticiklona se širi i do istoka Evrope, čineći ga ogrankom Sibirskog anticiklona (aktivnog samo u zimi severne hemisfere).
Nešto što stalno postoji ne može biti uzrok promene. To je jednostavan zaključak. Bitisanje nije promena. Promena je nastanak, nestanak ili transformacija u nešto sa sasvim drugim osobinama, a ništa se od toga ne dešava sa Islandskim ciklonom. On je, jednostavno, tu.
Imena koja su navedena su poznata, ali samim tim i lako zloupotrebljiva. To i ti ljudi znaju. Na primer, profesor Ćurić. On jeste 'alfa i omega' na Institutu za meteorologiju, ali njegove izjave su izjave samo još jednog intervjuisanog za neku sklopljenu priču iz meteorologije. To je ono gadno u novinarstvu što uopšte ne podržavam. Intervjuišu čoveka, a onda mu svašta 'stavljaju u usta'. Što se Ducića sa geografije tiče, čveka ne znam (za razliku od Ćurića). O geografskim uplivima u meteorologiju mogu samo da kažem isto što i moj nick, le Petit Prince, a ide otprilike ovako (ko je čitao, zna): 'Na ovoj planeti živeo je jedan geograf...' Starčević je ime koje se nametnulo meteorologiji vrlo nepotrebno, pa ej sada 'kukavičje jaje' u meteorološkim člancima. Njegove teorije o presudnom uticaju kosmičkog zračenja na formiranje kišnih kapi je krajnje nebulozna (da ne koristim grublji i zasluženiji izraz).
Dakle, u ovom delu poruka je: ne verujte navedenim imenima. Čak i ako neko od njih valja, ko vam garantuje da nije samo inspiracija za novinarski tekst. Intervju uživo je već teže folirati...
Šta sad? Da, koncentracije CO2. Rastu? Stvarno? Pa šta? Gas staklene bašte, kažete? Pa njega ima u tragovima spram sadržaja mnogo uticajnijeg gasa staklene bašte, a to je vodena para. Jeste li čuli za taj gas? Ima toga dosta u nekim drugim postovima, ali ovog puta ću ispričati samo vic koji lepo ilustruje ovaj odnos: Idu slon i miš. A onda miš kaže: 'U, je, ala tutnjimo!'
Postoje novine različite boje. Bele, žute... Naučnim člancima nije uvek tu mesto, niti mogu da budu izvor saznanja. Čak ni ugledna 'Politika' nije imuna od ovakvih gluposti, poredeći temperaturu na polutaru sa temperaturama na ekvatoru (kao da su to dve različite stvari). Okačiću i taj članak, da se sami uverite, ako treba.
Topljenje leda na polovima? Kao što neko pametan reče, te slike su u polarnim oblastima uobičajene svakog leta baš kao što je kod nas opadanje lišća u jesen. Regeneracija tog leda se ne može snimati, jer je to vrlo 'nežan' proces. Ko je još video burnu sublimaciju tolikih količina leda?
Svedoci prošle klime su vrlo nepouzdani. Nije bilo novinara, ali to može da bude samo olakšavajuća okolnost za istinu. Paleoklimatologija ima svoje razne nalaze o postojanjima ledenih doba. Za sada se tvrdnja da smo u 'interglacijalnom periodu' ostavlja kao tačna. Međutim, dolazak glacijale je nešto što će se dešavati jako sporo. Daleko sporije nego kod Emeriha u Dan posle sutra.
Najzad, za promenu klime na tako drastičan način odgovoran je bilans energije. Jeste, menja se, ali pre svega sa kosmičkim faktorima, po čemu je postao poznat Milutin Milanković, čovek kojeg mnogi danas pogrešno uzimaju u obzir, duvajući se 'srpskim dostignućima'. Čovek je bio matematičar i inženjer,a njegovi nalazi su samo matematički tačni. Pošto nema boljih, dakle, referentni su.
Zaključak ovog posta bi bio: Da bi sudili o globalnim promenama, moramo prvo da poznajemo uzroke globalnih promena. To svakako nisu antropogeni uticaj (ljudi su manji od vaši spram ove planete, kao neke neželjene bakterije), a nisu ni promene u cirkulaciji atmosfere (da jesu, već bi otpadale ruke i noge ljudima koji se uzbude ili iznenade - vrlo adekvatno poređenje).
Ciklon, hvala ti na ovom članku. Pravo na svoje mišljenje imaju svi. Međutim, opasno je donositi preuranjene zaključke. To vodi neznanju i neukosti, što je najgora i najzaraznija bolest današnjice.
Odužih, ali na ove teme - uvek!