Neka se nižu pitanja, Genčiću... Samo ja idem na vikend, pa na sledeće moje odgovore ćeš malo sačekati.
Do tada, evo šta mislim na temu tvojih pitanja.
Krajem 80ih rađena je studija prostorne raspodele temperature u Beogradu. Tada se 'toplotno ostrvo' prostiralo negde do Bloka 19a, SIVa, opštine Novi Beograd i sve do hotela Jugoslavija, tj. do Dunava. Naravno, od tada je grad znatno veći. Studija je rađena korišćenjem meteoroloških podataka sa nekoliko stanica u gradu. Među tim stanicama bila je jedna kod CK (danas Poslovni centar Ušće) koja je nažalost tragično prekinula svoj rad 1999. godine. Pilot-merenja su vršena u Bloku 45, ali samo negde oko godinu dana. Dovoljno za procenu.
Danas, cenim da se uticaj urbanizacije, izražen kroz 'toplotno ostrvo', širi do recimo Bežanijske kose i Bloka 45. Meštani to mnogo bolje mogu da ocene. Recimo, poslednjih godina primetio sam da se 'toplotno ostrvo' proširilo za isto vreme od Senjaka i Gospodarske mehane do Rode na Banovom brdu. To mogu da vidim po nekim krajnje sekundarnim stvarima o kojima nema meteoroloških beleški. To su pojave magle, rose i slane koje mogu da uočim u 'kritičnim' trenucima dok putujem kući na Cerak. Prosto je neverovatno kako se te sitnice vide. Ali ne mogu jednostavno da objasnim, eto, imam neko iskustvo iz osmatranja i praćenja vremena kako na meteorološkim stanicama, tako i u životu.
Tvoje zapažanje od 13. januara je apsolutno tačno. Batajnica je imala -24 u to vreme, dok je Vračar davao nekih -14 ili -16, ne sećam se tačno. Ali razlika je očigledna. Slično je bilo i 31. januara 1987, kada je na Košutnjaku mereno -16, na Vračaru -18, u Ostružnici -22, a u Surčinu -26 stepeni. Tada je bilo negde pola metra snega, pa je hlađenje bilo baš izraženo.
To što si video da liči na kišomer, vrlo verovatno i jeste. Pre negde godinu dana postavljena je mreža automatskih padavinskih stanica sa autonomnim napajanjem preko solarnog panela i radio-modemskom vezom do Zavoda. Tih stanica ima negde 20 komada. Nisu loše. Podaci se šalju na recimo sat vremena, a otkucavaju količinu padavina u porcijama od po 0.2 mm. Ti podaci se direktno pakuju u bazu podataka Zavoda.
Naravno, vrsta podloge itekako, čak najbitnije utiče na temperaturu vazduha u gradu. Beton, asfalt i pesak najviše utiču na urbano zagrevanje, ali pesak ume da cimne temperaturu naniže pri hlađenju.
Konfiguracija terena je takođe jako bitna. Doline akumuliraju hladan vazduh prilikom hlađenja, dok vrhovi brda su mesta odakle se vazduh lokalno sliva niz padine čim se malo ohladi.
Nadmorska visina je tek treća po značaju u Beogradu. Ipak, temperatura u slobodnom vazduhu je sasvim drugačija na istoj visini nego na brdu te visine. Opet, inverzije su manje-više jednakog intenziteta, sa manje-više istim vrhom na celoj teritoriji grada.
Obaška meteorologije, merenja mogu da budu dobra ili manje dobra. To prevashodno zavisi od lokalnog položaja stanice, ekspozicije terena, pa od načina osmatranja, gde prednost ima automatika, dok su klasična osmatranja slabija. Najzad, zavisi i od samih instrumenata, ali to je toliko minorno da čak i ne spominjem. Tada se setim Marfijevog zakona: 'Meri mikrometrom, obeleži kredom, seci sekirom!'
Značajnija promena klime se može primetiti samo lokalno. Razmisli sada: imaš malu površinu gradova, a neuporeivu površinu slobodnog, neurbanog terena. Površina gradova je toplija za recimo 2 stepena (i to preterah, jer podaci sa Vračara po mojoj proceni imaju povećan srednjak temperature za oko 1.2°C u ukupnom proseku). Koliko to može podići temperaturu u mezoklimatskim razemarama? Globalnim? Ne budimo smešni. Stanice koje mere polako guta urbanizacija i onda širimo temu na nehomogenosti i ostale kamene spoticanja u proučavanju klime.
Eto toliko za sada. Od utorka nastavak (ako bude još pitanja)!
