Biću vrlo kratak što se poređenja tiče.
Da bi se klimatski poredile dve tačke, potrebno je znati daleko veći broj parametara od srednjih mesečnih temperatura ili mesečnih suma padavina. Ovako, dva niza temperature mogu da se porede, ali to je samo detalj izvučen iz navedenog konteksta. Svi znamo da priča izvučena iz konteksta može da se koristi sasvim pogrešno (kao što se uglavnom i čini).
Dalje, pomenuo sam homogenost. Homogenitet je pogrešna reč za to. Da razjasnim: homogenost meteoroloških nizova je vremenska serija podataka koja je nastala pod istim ili uporedivim uslovima. Uslovi merenja koji se stalno menjaju prave nehomogenosti u klimatskim nizovima, 'prljajući' ih i tako stvarajući pogrešnu sliku o klimatskim karakteristikama proučavanog mesta. Vrlo banalni primeri negomogenosti se nalaze u urbanizaciji nekog kraja. To je ono što svi manje-više znamo. Ali otkrivanje nehomogenosti je skopčano sa neviđenim brojem problema, jer za svaku nehomogenost je potrebno znati i uzrok, za šta su neophodni podaci o stanici. Neke promene na stanici se ne mogu odraziti kao nehomogenost, a neke promene koje narušavaju homogenost niza su vrlo često (u najmanju ruku u bar 50% slučajeva) nezabeleženi u podacima o stanici (na primer rast drveća koje zaklanja neki instrument, nastanak ili nestanak neke nove prepreke, postupak urbanizacije u strogom lokalitetu, kvalitet osmatrača, izgubljeni podaci o promenama na stanici zbog ratova, nesreća, političke preraspodele, propadanja papira ili jednostavno nemara). Uf, odoh u off...
... alli da se vratim na temu. Još jedan ključni razlog za rezervisanost u poređenju dva niza jeste upravo dugački nizovi. Apsurdno, ali tako je. Preporuka WMO je da se ustanove tzv. normalni nizovi, odnosno nizovi od 30 godina koji bi bili referentni za proučavanje klime. Duži nizovi 'gutaju' klimatske varijacije koje mogu biti krajnje nejednake od mesta do mesta. S tim u vezi, uopšte nije neophodno praviti dugačke nizove da bi se poredile dve tačke. Mnogo korisnije je učiniti to nad nekim nizom od 30 godina. U svetu (pa i kod nas) usvojeno je da taj niz bude 1971-2000. Prema tom nizu se šalju i mesečni izveštaji u vidu CLIMAT depeše koje su dostupni javnosti baš kao i SYNOPi.
Korist od dugačkih nizova postoji samo u proučavanju klimatskih promena. Kako su dimenzije klimatskih promena ogromne u vremenu, tako su ogromne i u prostoru. Niz Zagreba, Beča ili Budimpešte je sasvim dovoljan za proučavanje promena klime na zapadnom Balkanu (kako se 'popularno naziva' prostor nekadašnje SFRJ) i Panonskom basenu, uključujući i Beograd. Ah, da, vrlo bitno je da takav niz bude homogen. A pošto homogen niz u principu ne postoji, onda niz treba da bude homogenizovan. Meni se homogenizovani nizovi gade baš koliko i homogenizovano mleko. Smuti, pa prospi! I svako može da napravi homogenizovan niz, ali niko ne može da tvrdi da je to istina.
Verujte mi ovo, jer vrlo usko se bavim ovom problematikom. O tome ću otvoriti novu, posebnu temu, kako bih demistifikovao sve tajne proučavanja klime sa aspekta pouzdanosti i homogenosti klimatskih nizova.
Dakle, u svom komentaru na okačene podatke biću krajnje obazriv i rezervisan. A komentar je sledeći:
Na osnovu ova dva niza možemo videti da su zime neznatno toplije u Zagrebu, a leta u Beogradu. Takođe, količina padavina je u svim mesecima veća u Zagrebu nego u Beogradu. Ovo je posledica geografskog položaja proučavanih tačaka. Naime, Zagreb, koji se nalazi zapadnije od Beograda, ranije dolazi pod uticaj vlažnih vazdušnih masa koje dolaze sa zapada, pa se tu izluči više padavina. Dok ta vazdušna masa stigne do Beograda, padavine se delom izluče na putu, a stvaranje novih padavina (i stvaranje vlage u visinskom vazduhu, što je privilegija mora i okeana - nije teško pogoditi i zašto) je neuporedivo manje, te na Beograd padne znatno manje padavina.
Sve ovo možete da nađete u raznim pisanim klimatologijama u našoj zemlji / našim zemljama, počev od najčešće sretane klimatologije Marka Milosavljevića do univerzitetskih udžbenika (Đuro Radinović), i da ne nabrajam kompletnu literaturu. Dakle, ništa novo nisam rekao u vezi razlike između Beograda i Zagreba.
Ovim ne pljujem po velikom radu i uloženom trudu koji je amaterko prikazao. Nimalo. Iako je to zvanično urađeno u meteorološkim službama, taj rad jeste za poštovanje. Samo hoću da kažem da je to tek sirovina za dalji rad (ne igranje).
Čekam u nadi da ćemo videti još ovakvih tabela, kako bi iskomentarisali klimatske razlike naših krajeva.
