Još kako se koristi!
I reč-dve o njoj, a za nekoliko dana i više od toga (podseti me).
Radiosondaža ej izraz koji se koristi za osmatranje meteoroloških parametara u višim slojevima atmosfere. Tipično, radiosondaža se vrši dva puta dnevno sa radiosondažne stanice. Negde je to jednom, a negde i do četiri puta dnevno.
Naime, radiosonda je kutijica sa senzorima koja se šalje uvis vezujući je za balon punjen vodonikom (jevtiniji od helijuma). Tako napunjen balon se podiže do srednje stratosfere, do tridesetak kilometara u visinu. Na svakih 6 do 10 sekundi šalje se set signala o poziciji balona, temperaturi, vlažnosti i pritisku. Na konačnoj visini balon puca i sonda pada dole, obavivši svoj posao.
Visinski podaci su svi podaci koji nisu izmereni na meteorološkoj stanici, već iznad tla. Oni su od suštinskog značaja za meteorologiju. Rezultati radiosondaža se koriste za analizu vremena, dajući ulazne podatke za prognostičke modele, kako bi dali i odgovarajući izlaz iz modela (prostorno-vremenska arspodela meteo parametara).
Rezultati radiosondaža se šalju u razmenu podataka. Grafički prikaz merenja sa radiosondaže se predstavlja emagramom, o čemu je nadugačko i naširoko pisano u temi Emagrami.
U našoj zemlji radiosondaža se vrši u Beogradu, ispred zgrade RHMZ, u 00 i 12 UTC.