Da ne veruješ, Kumodraž je zabeležio samo 17.8 mm. Još bitnih padavina ima na Petlovom brdu, gde je zabeleženo 6.8 mm od ovog pljuska. Da podsetim, Cerak ima 5.4 mm.
Prema SYNOPima, vidim da Vračar i Surčin nemaju ništa.
Miloše, ja sam o ovakvim oblacima dosta naučio u poslednje vreme prateći petominutne radarske slike, ali i serije satelitskih slika na po 15 minuta (šta ću, kad mi je dostupno). Fascinira me to što se samo stvori lokacija iz koje se začne Cb, a onda kao požar počne da se širi niz vetar, dok 'izvor' stoji li stoji i samo emituje vlagu uvis. Oblasti odakle se stvaraju Cb-i su jako malene, možda 1-2 km2. Gašenje takve ćelije se vrši prekidom 'dovoda' toplote, odnosno naoblačenjem, jer izvor će da traje dokle god je osunčan. Tako sam shvatio taj mehanizam: isparavanje sa površine koja se najjače zagreva pokreće 'izvor', dok se vidljivi deo ovog procesa nalazi na nivou kondenzacije, i to par kilometara od 'izvora', ali niz vetar. Vetar je dovoljno slab da ne daje smicanje koje 'seče' ovakve razvoje, ali dovoljno ga ima da 'izvor' bude slobodan i osunčan.
Dalje, pominjao si nestabilnost u toku noći i u ranim jutarnjim satima. Ova masa je sva nestabilna, i vrlo joj malo fali da konvekcija krene. To 'vrlo malo' može često da bude neko manje uzvišenje koje remeti prizemni tok vazduha, pa se taj poremeća strujanja odražava i iznad nivoa kondenzacije. Ili zaostane u nekom izdignutom sloju neki dobar gradijent (iznad noćnog sloja mešanja), pa Cb-i prosto 'vise', a ponegde se uz tako malene poremećaje i 'otkače' sa te 'kuke', pa se sruči pljusak.
Najzad, u ovakvim situacijama teško je očekivati grad. Za grad treba da bude manje padavina. Ovo su situacije za provale oblaka. Jeste, Slovenka me možda demantuje, ali taj grad je ne veći od 6-7 mm. Kokošija jaja i orasi ne idu iz ovakvih situacija, ali ni olujni vetrovi.
Što se poljoprivrednih kultura tiče, ovo je gora varijanta, jer se biljke posle grada oporave, a gradom bivaju uništene biljke na relativno malom prostoru. Kad je bujica, to sve odnese voda za tili čas. I zemlju spere, pa nema iz čega biljka da raste, a u spranoj zemlji ode i seme. Kod poplava je malo drugačije. Tlo je poplavljeno i biljka se udavi, ali ostaje seme (ako ga ima), jer se zemljište ne spira. Reke koje se izlivaju nose zemlju sa bujičnih tokova uz novu vodu, pa su zato poplave tako prljave od blata.
Protivgradna je ovde nemoćna. Čak besmislena u pogledu bujica i poplava. Prava stvar je izgradnja irigacionih sistema i sistema odbrane od poplava i bujica.
Nestabilna vazdušna masa se upravo budi. Ima već dosta novih ćelija koje su već u akciji. Do posle podne može svašta da nikne, pa očekujem jako flekave radarske slike, ali i satelitske snimke. Prati zato LAWR animaciju (jes' malo bedan radar, ali za tu svrhu je dovoljno dobar), i videćeš kako se to odigrava. Juče je bio baš lep 'školski' primer onoga što sam opisivao na početku ovog posta.
