Nebuloze. Nego, da se ne ponavljam, na CROMETEO sam pisao o uticaju Sunca na klimu Zemlje.
Deo mog posta ovde prenosim.
Ne svidja mi se priča u tekstu kako oni solarnu aktivnost povezuju i sa ledenim dobima.
Jedina, ali velika zamerka, jer je ledena doba matematički objasnio Milutin Milankovic-kako, to sami pročitajte, ako ne znate. Nego, da se bacim ja na mali posao o tome kako zračenje sa Sunca utiče na klimu Zemlje. Dakle, kao što znamo kosmički zraci neprestano zasipaju Zemlju. Bolje bi bilo reci kosmičke čestice. To zračenje se sastoji iz primarne i sekundarne komponente.
Napomenucu samo sekundarnu, jer ona nastaje pri interakciji sa jezgrima u atmosferi i na Zemlji. Treba znati da se kod zračenja ne vrši direktno prenošenje toplote, vec posrednim putem. Toplota najpre prelazi u energiju zračenja-elektromagnetne talase, koja se dalje na drugom delu tela apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. Medjutim, jedan deo tog zračenja biva reflektovan, drugi apsorbovan i treci propušten, tj. transportovan i to po zakonu održavanja energije. Ali, na Zemlju deluje samo toplotni spektar zračenja i to poštujuci odredjene zakone termodinamike.
Zemljina atmosfera nije ništa drugo, do jedan veliki fluid u kojem se menjaju tri veličine: zapremina, pritisak i temperatura. Ove tri veličine, prosto rečeno, opisuju stanje fluida. I, kada se stanje fluida menja, onda se u opštem slučaju menjaju sve tri veličine. Sa Sunca nam stiže razno zračenje, dok preovladjujuci značaj ima ono sa toplotnim delom spektra, koje je konstantno i menja se milijardama godina. Zanemarite u ovom slučaju čestice koje nam stižu sa Sunca usled velikih eksplozija. Mehanizam njihovog dejstva je vec dovoljno opisan na početku ove teme. Zbog delovanja toplotnog dela zračenja na Zemlju, dešavaju se odredjene promene.
Cirkulacija u atmosferi počinje da se opisuje oko ekvatora, jer je logično tu najveci upadni ugao toplotnog zračenja. Zbog toga se u ekvatorijalnom pojasu vazduh uzdiž ka vrhu atmosfere, uticajuci na stvaranje prve Hadlijeve celije. Na visini, tačnije od ekvatora, vazduh krece ka polovima, jer mora na neki način da se razidje kada udari u "plafon". Rezultat svega toga jeste da je atmosferski pritisak nad ekvatorom nešto niži, dok na krajevima severne i južne Hadlijeve celije pritisak postaje viši, pod ovim mislim na prizemlje. Zato u prizemlju vazduh struji ka ekvatoru gde se ponovo uzdiže itd. Krajevi Hadlijevih celija se nalaze na suptropskim geografskim širinama.
Ove dve cirkulacione celije su toliko snažne da praktično nema razmene vazduha izmedju njih. Zbog toga se hemisfere ponašaju nezavisno jedna od druge. Da ne širim priču dalje, ovde cu da stanem sa opisom opšte cirkulacije atmosfere pod uticajem toplote. Priču prepuštam nekom drugom. Preci cu na drugi, bitniji deo priče. U atmosferi se dešavaju veoma složeni toplotni procesi, tako da se temperatura atmosferskog vazduha i Zemljine površine neprekidno menja, i teritorijalno i vremenski.Napomenucu samo da u atmosferi biva apsorbovan samo deseti deo zračenja sa Sunca. Sva ostala energija se apsorbuje na Zemljinoj površini. Usled toga se površina Zemlje zagreva, pa se toplota prenosi dalje, na atmosferski vazduh. Nejednako zagrevanje Zemlje izaziva strujanja i vetrove, što još više utiče na temperaturne promene u atmosferi. Usled toga se količina vodene pare u atmosferi stalno menja, što ima veliki značaj u meteorologiji. Vodena para koja se oslobodi sa površine vode ili vlažnih predmeta širi se dalje u atmosferu pod uticajem napona pare, difuzije i drugih pojava. Ovakvo širenje vodene pare ide lagano, te se i napon vodene pare ne može brzo uspostaviti u atmosferskom vazduhu. Sem toga, usled isparavanja voda gubi toplotu, a njena temperatura se snižava, što takodje utiče da se smanjuje brzina uspostavljanja napona zasicene vodene pare u atmosferi. Ako vazduh sadrži neku količinu vodene pare kojom još nije zasicen, prilikom hladjenja ce nastupiti momenat kada ce sa istom količinom vlage vazduh biti zasicen. Svako dalje rashladjivanje dovodi do kondenzovanja pare, jer vazduh na nižoj temperaturi ne može da primi toliku količinu vodene pare, te se višak vodene pare mora izlučiti u vidu magle ili rose. Ali kada u atmosferskom vazduhu nastupi rashladjivanje ispod tačke rose javljaju se različite vrste padavina. Nastaju i poremecaji u fluidu, tj. barički sistemi koji su nosioci vremenskih prilika na Zemlji, koji da nema toplote ne bi ni postojali.
Tako kaže meteorologija. Dakle, na klimu Zemlje utiče toplotni spektar zračenja, koji je stalan.
