U pravu si svakako. Samo problem nastaje u tome što je velika većina potpuno bezobzirna na opažanja oko sebe, a veoma mali broj ljudi se bavi recimo meteorologijom. Dakle verovatno je da ljudi nemaju drugih načina da to reše, nego nekim pričama poput ove, gde se ostavlja efekat na čovečanstvo preko neke od implementacija u ovom slučaju naglih klimatskih promena, kako bi se nastavilo sa malo bržim korakom napred od ustaljenosti koja nas svakodnevno opčinjava u gotovo istim stvarima koje vidimo oko sebe.
Da je laž, ne bih rekao. Naime, pojam bi se ovde trebao malo promeniti. Pitanje jeste moralističko pomalo, iako,ako pogledaš, svaki napredak inicira nešto što je isprva loše, da bi se zatim nekoliko dekada kasnije primetilo da je to za pokoljenja koja dolaze, ispravno.
Ratovi su idealan primer. Veći tehnički napredak od onog u toku ratova nismo do sada upoznali. Jer tada je verovatno potreba za preživaljavanjem tolika, da su sve snage usmerene ka obezbeđenju mirne egzistencije u nekom narednom periodu. Moramo shvatiti da na uštrb mirnog života, mora pasti povremeno i po koja laž (dobro je ako ostane na tome).
Ne znam koliko je poznato (malo verovatno), kako je nastala ova ozbiljna genetika koju danas poznajemo? Imao sam pristup izvesnim dokumentima pre nekoliko godina... od necenzurisane Biblije, do originala romana Pola DeKoka i Njutnovih "Principija". Tako, saznah da je osnovu izradio niko drugi, do Mengele. Kasnije, dosta kasnije od proučavanja te oblasti (interesovalo me je koliko je Darvinizam poklapajuć sa time itd itd), dođoh do sasvim regularne medicinske enciklopedije, gde su se izdavači "izlajali" i dali odgovor na ova pitanja. Najozbilniji radovi, oni koji su doneli rezultate iz ove, one oblasti...u mnogo primera u tim knjigama stoji "...nastali u periodu od 1940. do 1945. godine.."
Šta reći. Ljudi su ginuli. Zauzvrat, dobili smo društvo koje (ako bi zvanični to želeli), ne bi ni umiralo, tj bivalo uništeno biološki. Jeste da je to greška, jer ti ljudi nisu mogli da odlučuju, ali opet... imamo lekove danas, razvijenu genetiku, lečenje neizlečivih bolesti... sve zahvaljujući žrtvama. Teško da bi se došlo do tog stepena u medicini, da nije bilo rata. Dao sam samo ovaj primer, postoje i mnogo gnusniji (ako je to moguće, ili bar samo oni koje bismo posmatrali iz drugog ugla). Da se razumemo, ne opravdavam učinjeno, samo navodim činjenice. Na svakome je da reši taj problem u sebi.
Sada nam je možda lakše kada vidimo kako je ideja globalnog zagrevanja mirna, naspram ratova koji su do skoro pokretali glavni svetski biznis.
A priroda...pa, rekoh ranije: volimo prirodu, samo zato što ona nema nikakvo mišljenje o nama. Otud ironija da najveći poštovaoci prirode budu pojedeni od strane lavova u Africi. Eto osvrta opet i na "zaluđenike"
Ne verujem da priroda kažnjava... to je pomalo ezoterično. Ukoliko narušimo sklad, mi to činimo često jako napregnuti u želji da ostvarimo svoje zamisli. Preteramo, pa priroda mora da učini ono što mora, da bi se vratila u balans.
Pre nekog vremena, kontaktirali su me u vezi ponavljanja onoga što znamo po glasinama kao "filadelfijski experiment". Stvar su pokušali davno, ali se i danas na tome radi. Da ne dužimo tome, tema jeste zanimljiva, ali bih hteo ponešto reći o tom "balansu" krozovaj primer. Naime, problem sa kojim se suočavaju, jeste što se dolazi domešanja materije nakon uključenja uređaja. Materija se trudi da se zgusne u jedno...nakon ponovnog uspostavljanja "reda", ona je izmešana... prilikom prvih eksperimenata, mornari broda bili su izmešani sa metalnom.... prilično neugodna scena.
u timu koji bi rešio ovo pitanje, bili su, gle čuda, i nekoliko meteorologa, teoretičara, koji su radili na rešavanju problema balansa i disbalansa u prirodi.
Shvatio sam šta se pokušava. I onda mi je došlo, da bi, kako bi sve to uspelo, bilo potrebno upotrebiti dva uređaja za teleportovanje materije pomoću otvorene crvotočine u prostoru. Nakon pitanja zašto, rekao sam da priroda već radi teleportovanje, dilataciju vremena, kao i zakrivljenje prostora. Ona to radi, kako bi održala balans u prirodi, jer sve to o čemu govorim, nije ništa drugo do potpuno prirodna stvar. Samo što je mi gledamo kao i ljudi pre 5000 godina munje i gromove koji su udarali u njihovoj blizini.
Dakle zašto dva uređaja? Čim bismo želeli da uništimo vreme kao entitet za jednu materiju iz našeg vremena, morali bismo uneti nešto materije iz tog istog vremena ovde. Inače dolazi do kolapsa. Priroda svega toga je malko čudna možda, a ograničen prostor ovde ne dozvoljava da se o tome govori više.
U svakom slučaju, balans je osnova, jer balans u prirodi nije ništa drugo do održavanje oscilacija. Kada merimo atmosferu radijom, vidimo to isto, na vibracionom nivou.
Naravno, pojačavanjem razumevanja prirodnih procesa, mi smo joj sve prilagođeniji. Smatram da ćemo kao bića dostići potpuni trijumf, upravo kada budemo u najboljem skladu sa prirodom, a taj proces je već poodmakao (za one koji vole istoriju i promatranja, uvideće razlike).
Imam mnogo primera. Jedan je biološki čip...potpuno živ računar. Dakle ne borba protiv prirode, nego implementacija u nju. Da li je, na primer, matematički dokaz zaista dokaz, ako niko ne može da ga proveri?
Projektivna ravan se sastoji od konačnog broja tačaka. Pojedini skupovi tih tačaka čine prave. Kaže se da ravan ima red n ako i samo ako, ima n^2+n+1 tačaka i isto toliko pravih pri čemu zadovoljava sledeće uslove: svaka prava sadrži tačno n+1 tačaka; svaka tačka se nalazi na tačno n+1 pravih; svake dve prave se seku u tačno jednoj tački, i svake dve tačke leže tačno na jednoj pravoj.
Najprostija projektivna ravan, reda 1 je trougao. Ima tri (=1^2+1+1) tačke i tri prave. Dokazano je da projektivna ravan reda n uvek postoji ako je n stepen prostog broja. Svi brojevi manji ili jednaki od 9 su takvi, sa izuzetkom 6. Godine 1938. je dokazano da projektivna ravan reda 6 ne postoji. Prvi sledeći "sumnjiv" broj je broj 10.
A onda je u priču ušao kompjuter...i rešio stvar...naizgled.
U principu, matematički dokazi su nizovi formula koje su ili polazne pretpostavke ili su izvedene iz prethodnih, nekim unapred zadatim formalno-logičkim pravilima. Otud bismo matematiku mogli nazvati zaista pravim odzivom prirode.
Da li je neki niz formula dokaz ili ne, matematičari proveravaju tako što utvrđuju da li su ispunjeni prethodni uslovi. Može li se, dakle, ovaj, čini se najosetljiviji posao u matematici, prepustiti kompjuteru.... nešto tako prirodno, podrediti mašini??
Formalno gledano, dokaz je formalni postupak i nema nikakvog posebnog razloga zbog kojeg on sam ne bi mogao biti izvršavan na računaru koji je sprava koja dopušta formalni opis i formalno upravljanje putem programa. Šta više, statistički posmatrano, mogućnost greške je dramatično manja nego u slučaju dokaza koji sprovodi čovek. I eto sad, pobede mašine nad prirodom??
Svi matematički dokazi kojima smo do sada raspolagali, bili su "razumnog" obima, odnosno nezavisni matematičar ih je mogao proveriti u realnom vremenu, a čak i ako se potkrala neka greška, ona je kasnije, jer su svi ti dokazi bili javno publikovani, mogla biti otklonjena. To se, uostalom i događalo.
Međutim, šta ako program sadrži neki bug?
Osim nelagodnosti koju ova pojava izaziva kod nas, ona od nas direktno zahteva da se izjasnimo da li ćemo i ovakva sredstva smatrati za legitimni deo matematičkog aparata. Lično mislim da matematičari neće za dugo, a možda i nikad, ovakve dokaze prihvatiti kao "lege artis" matematičke dokaze. Međutim, moraće da se pomire sa činjenicom da se matematika do sada bavila samo "malom" konačnošću i beskonačnošću a da je svet "velike" konačnosti njoj nedostupan (ovim ne govorim ništa protiv studenata matematike
)
Ukoliko želi da prodre i u ovu, do sada nedostupnu oblast, moraće da se pomiri sa upotrebom kompjutera kao legitimnog sredstva za takve prodore.
Dužim, a želim reći, da...ko zna, možda će se time otvoriti i nova oblast matematike. U početku će ići teško, ali ćemo se zatim naviknuti. Konačno, možda je simbioza sa elektronskim mašinama neki naš novi, tek otvoreni, evolutvni put?
