Svet oko nas, kao i naša planeta pre su vibratorne prirode negoli bilo kakve žive. Suštinski, ako bismo bili u stanju da se odvojimo od ovog sistema, dakle da posmatramo prostorne procese sa strane, videli bismo da postoji splet struna od kojih je izgrađen svemir i koji se kreće ciklično. Ta cikličnost proizvodi efekte koje zapažamo, od onih najudaljenijih na granici svemira, do klime koja nas okružuje. Dakle gledano iz našeg referentnog sitema, primetili bismo da entropija postaje uska i da zavisi isključivo od prirode vremena. Priroda nije ništa življa od običnog časovnika koji nam visi na zidu.
Želim reći to, da je planeta na kojoj živimo trenutno u "najidealnijem" položaju. Malo bliže i ispekli bismo se. Malo dalje i zaledili bismo se.
Radio sam neka merenja.. tj više njih odjednom i našao divnu analogiju. Zemlja je jednostavan LM317. Elektroničari bi odmah znali o čemu pričam, ali za neupućene, LM317 je skoro uobičajen regulator napona (ili temperature, kako želite). On reguliše temperaturu u određenom dijapazonu. Iznad tog opsega, on posustaje, sve dok ne bude uništen.
Slično se dešava i sa zemljom (čak pokazuje iznenađujuće sličnosti sa poluprovodnicima u ovoj priči), pa trenutno jeste istina da ona sama reguliše protoke, ali da to čini samo u određenoj granici. Njena upotreba van te granice može biti određena nekim eksternim uslovom, pri kojem ona neće moći da reguliše dovoljno široko i desiće se što se mora desiti: popustiće, na ovaj ili onaj način.
Sumnjam da će zemlja biti uništena od strane ljudi. Ove tvrdnje nisu ništa bolje od onih o globalnom zagrevanju. Dešava se upravo suprotno. Naravno, malo je ko obavešten o tome da se na primer, većina produkata fosilnih goriva troši od strane zemljinih prirodnih procesa i biva anulirana, slično kao kada kuvamo vodu da bi isparila. Testirao sam ovo. Koliko sam direktno video, upravo vanzemaljski uticaji mogu učiniti da nastanu globalne klimatske promene, u ovom ili onom pravcu, zemaljski slabo.
Ako bih želeo da istražujem u meteorologiji, bio bi mi presudan početak atmosfere, odnosno zakoni koji mogu odrediti "početne uslove". Zakon početnih uslova je recimo bezbol (eto teme Bodo
). Mi znamo da se bačena loptica kreće određenom putanjom, sa jedne na drugu stranu, koja je brzina, gde će pasti itd. Ali da bismo znali više, moramo se vratiti do početnih uslova: ugao bacača, snaga, trenutak izbacivanja loptice u udar vetra itd itd.
Uslove pri kojima je nastala atmosfera. Ovo bi bilo veoma zanimljivo istraživanje, jer ona trenutno, iako ne deluje tako, zaista miruje. Deluje mi, gledano filozofski, da kao da je nastupio period kada život cveta, kako bi dobio šansu da se sa ove planete, odalji i proširi u udaljene delove galaksije.
Dakle klimatske promene postoje, ali svakako je da se u meteorologiji ne može pronaći način da se to objasni, jer se zahteva na žalost da se u to unese i mnogo toga drugog.
Nećete verovati, ali najidealniji detektor globalnih klimatskih promena bi bio čovek. Radim na uređaju koji bi trebao da to pokaže. Jer najveći deo toga što primetimo u atmosferi i uopšte oko nas, jeste hemijski promenljivo. Veoma malo koliko sam zapazio, dolazi od interakcija elektromagnetski. A čovek reaguje na te promene savršeno. Da ne reaguje, ne bi bilo horoskopa
Merenja koja napravih skoro u vezi meseca, pokazuju da je razlog ljudskog nespavanja u dve stvari: pojavi svetlosti i gravitacije punog meseca. Pri tom sam izmerio da se povećava znatno nivo seratonina u mozgu, te ljudi zato ne spavaju. Nivo se menja usled menjanja gravitacije najviše! Sve ostalo je minorno. Moja merenja elektromagnetskih talasa su pokazala negativne rezultate. Čestice tek načinjem.
Naravno, pojava promene gravitacije nosi sa sobom i značajnije klimatske promene, iako se na to ne obraća pažnja. Kada sam počeo gledati u meteo merenja, ispalo je da su ona dosta odokativna da bi se tako nešto utvrdilo (jer niko ne meri karakteristike meseca i temperaturne promene klime u isto vreme).
Znači: čestice i hemijske reakcije koje potom slede i eto promena klime. Na nama je da odredimo koji stepen promena ćemo nazvati opasnim ili možda globalnim...