Odavno nisam odgledao težu utakmicu sa manje koševa, bilo je ovo baš mučno za gledanje. Litvanci su odigrali na jedini mogući način na koji su mogli da nas dobiju, nametnuli su svoj ritam, to im je i pošlo za rukom, i šta da se radi.
Žao mi je što vjerovatno nećemo uzeti medalju, jer znamo da je uvijek falilo entuzijazma i motivacije za taj meč za bronzu, ali tu smo donekle krivi i mi navijači koji uvijek očekujemo minimum finale. I onda uslijedi razočaranje kad se taj cilj ne dostigne. Razočarani su sigurno i Francuzi, ali njima će motivacija biti domaća publika i revanš za polufinale od prošle godine.
Ono što mi je žalije je što po svemu sudeći ponovo nećemo otići na OI, iako je Rio bio na dohvat ruke. Još 2004. smo poslednji put učestvovali i ništa nismo postigli. Naravno, teoretske šanse još uvijek postoje, ali u kvalifikacioni turnir ide 18 timova, od kojih samo tri najbolja od tri grupe po 6 timova idu dalje. Pored nas, tu će biti i Francuska, Grčka, Italija i Češka, tako da će biti jako jako teško.
Šta da se radi, život ide dalje. Rekao sam da neću kritikovati naše košarkaše šta god da bude, i ostao sam pri tome.
