Zanimljiva pričica je objavljena juče na fb stranici ''Fudbal i politika''
'' Još jedna aktuelnost, pomalo atipična za skandinavski mentalitet. Tekst je možda više za „Fudbal i ekonomiju“ (ne onu poljoprivrednu). Al’ pošto sukob remeti politiku poslovanja saveza, ipak ćemo ga objaviti. Centar dešavanja su danski fudbaleri koji veoma ozbiljno doživljavaju svoja prava sa jedne i fudbalski savez ove zemlje, sa druge strane.
Sve je počelo par dana unazad, kada su igrači odbili poziv fudbalskog saveza dok se ne reguliše raspodela finansijskih sredstava od sponzora. Pravo da vam kažem, nisam ni znao da ovo postoji, ali svaki dan naučite nešto novo. Kao posledicu neslaganja imamo štrajk danskih reprezentativaca. I ne samo to, već i njihovih kolega profesionalaca koji su odlučili da ih podrže i bojkotuju poziv u nacionalni tim. Svaka čast na jedinstvu, tako se to radi! Jedini „neobavešteni“ je bio Pione Sisto, koji se pojavio u Beču na predviđenom mestu za okupljanje. Međutim, do njega nije došlo, otkazano je. Omaleni napadač Selte je posle informisanja o situaciji put nastavio dalje, u Dansku na odmor.
Kako bi danski savez izbegao rigoroznu kaznu, morao je munjevito da reaguje. Sastavljena je ekipa od amatera i futsal igrača! Ne, nije zezanje! Stvarno, kada otvorite listu reprezentativaca koji su nastupali na ovoj utakmici, nećete prepoznati ni jedno ime. Čak ni Google, ni Wikipedia vam neće pomoći da saznate nešto više o njima. Ne samo o igralima, već ni o pojedinim klubovima za koje nastupaju! Nabrojaćemo sve ekipe iz kojih potiču reprezentativci Danske sa ovog susreta, čisto da vidite da vam ni kladioničarsko iskustvo neće puno pomoći sa ovim nazivima: TPI, Fredriksund, Avarta, Vanlose, Greve, Hilerod, HIK, Svoshoved i Bikerod. I da, da ne zaboravimo, petorica igrača je došlo na okupljanje iz futsal kluba Jageborg Boldklub! Apsolutno neverovatno! Šta je dočekala reprezentacija četvrtfinaliste prethodnog Svetskog prvenstva?!
Iskreno, ne krivimo ove momke koji su prihvatili poziv danskog saveza, jer ne sumnjam da bi naši poznanici iz Srpske lige ili Zone odbili mogućnost da zaigraju za nacionalni tim svoje zemlje. Čak, to je i ostvarenje sna, ali i one jevrejske poslovice: „Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“. Sigurno su ti momci gledali svoje idole na prethodnom Svetskom prvenstvu, hvatali se za glavu i komentarisali kako bi oni postupali u sličnim situacijama na terenu. Ni sluteći, da će se igrom slučaja naći u istom tom dresu, samo dva meseca posle.
Selektor Danske, Jon Jensen je izjavio da ne poznaje ni jednog od momaka koje je poveo na prijateljsku utakmicu sa Slovačkom. Njegov kolega sa druge strane - Jan Kozak, nije bio oduševljen ponuđenim rešenjem rivala? Po njegovim rečima, ova utakmica je trebala da bude provera, a ne čista formalnost I gubljenje vremena. Igrači su pre utakmice pravili selfije u državnom dresu i grupne slike za uspomenu. Kapiten Danske, tridesetogodišnji Kristijan Ofenberg, koji nastupa za Avartu iz Kopenhagena, člana treće danske lige, prilikom izvođenja ekipe na teren, dobio je veliki aplauz navijača u Trnavi. Utakmica je završena pobedom Slovačke od (samo) 3:0.
Čestitamo momcima koji su ispunili životni san i istrčali na teren u dresu sa nacionalnim grbom. Takođe i profesionalcima, koji su jedinstveno izgurali svoj štrajk. Na teren se vraćaju već u prvoj narednoj utakmici protiv Velsa, u Ligi nacija. U isto vreme, u nekom paralelnom univerzumu zvanom Srbija, naše vedete se prepiru preko medija sa selektorom! Ko laže, a ko ne (tim rečima). Dok pola njih bojkotuje reprezentaciju Srbije, druga polovina ćute kao zaliveni. Zato smo mi hemoroid Evrope po pitanju odnosa prema fudbalu, iako smo u nekim trenutcima imali materijal za velika dela. A Danci? Nisu imali toliko velike igrače kao mi, ali su svoje istorijske šanse iskoristili. Upravo zbog ovakve odlučnosti, iz koje bi mogli da izvučemo pouke. Ali ipak nećemo, imamo mi pametnija posla i uvek smo (bili) u pravu. ''
