Završi se i to svetsko prvenstvo za naše. Ako je neka uteha, završili smo kup sa dve pobede protiv jakih selekcija i ovo peto mesto svakako lepše zvuči nego ono neslavno četvrto iako bi nas ono odvelo na OI. Moglo se desiti da prođemo Argentinu, ispadnemo od Francuske u polufinalu i na kraju izgubimo od Australije u borbi za bronzu. Taj scenario bi bio i bolniji od ovog ostvarenog.
Meni samo nije jasno kako smo u ovoj poslednjoj utakmici uspeli da skroz eliminišemo jednog od najboljih evropskih plejeva Satoranskog, nije se čovek video uopšte u drugom poluvremenu. A nismo mogli na isti način da ugušimo Rubija i Kampaca u ona dva kobna meča. Ali šta je - tu je, ne može se nazad.
I na kraju, može se reći, očekivana ostavka Đorđevića. Hvala mu na svemu, vaskrsao je našu reprezentaciju i vratio nam veru u nju. Kad je preuzeo reprezentaciju pre 5 godina, na samo finale na tom svetskom i osvojeno srebro se gledalo kao čudo, da bismo sada došli do toga da se velikom katastrofom smatra to što nije uzeta medalja.
Ja mislim i pored svega da slede dobre godine za našu košarku, pogotovo ako reprezentaciju preuzme vrhunski stručnjak Igor Kokoškov.
