Mali brblja puno toga na nekom samo njemu razumljivom jeziku, ali popred toga kako reče ptprince govori mama, tata, baba, dede.
Svi mališani tog uzrasta ima neki svoj jezik. I svaki je posve originalan. Eventualno blizanci mogu imati isti jezik, čak ga mogu gajiti i poneku godinu, pa se domunđavati na njemu da ih niko ne razume.
Dok uče jezik roditelja, svako dete će imati neki svoj (pogrešan) način izgovora reči koji svakako nastaje pod uticajem tog njihovog jezika. Nema dva deteta, a da neku reč ne igovaraju pogrešno na isti način.
Kad nauče jezik roditelja, svoj jezik naprosto zaborave i više ga se nikad ne sete.
Ma, Gvozden liči na sebe. Videćeš, kolega, kad budeš za koju godinu video njega većeg kako se neprimetno promenio (jer ga gledaš svaki dan), pa pogledaš ove slike iz klinačkog doba. Fizionomija lica je već formirana i prepoznatljiva. Po čemu, pokazaće vreme.
Moja deca više liče na mamu nego na tatu, ali kako sinak raste, sve više liči i na oca. Bebeće fotke su pljunute mamine iz bebećeg doba. Ali, često se dešava da fizionomija lica bude na jednog, a narav na drugog roditelja (bar ja imam takvo iskustvo). Pa ti, kolega, biraj.