Evo nađoh jedan lep opis klime Užica i okoline
dr Olga Savić
Za teritoriju užickog regiona se može reci da je visoka oblast i zbog toga u njenom
najvecem delu preovladuje planinska klima. Ipak se severni i južni deo razlikuju po klimi.
Južni, viši deo, ima planinsku klimu, a u nižim delovima, do 800 m. klima je umerenokontinentalna.
Za saznavanje klimatskih prilika u ovom regionu mogu da posluže merenja
vršena na dve meteorološke stanice: Užice na nadmorskoj visini od 432 m. i Prijepolje na
440 m, u kojim se, u oba slucaja, osecaju uticaj planine. Za Užice podaci se odnose na period
od 1925 - 1940. godine, a za Prijepolje za period od 1882 - 1912. Srednje mesecne
temperature vazduha pokazuju da se u oba mesta maksimalne temperature javljaju u julu i da
su gotovo jednake vrednosti: 20,4 Užice i 20,2 Prijepolje. Januarski minimum je, medutim,
jace izražen u Užicu sa -2,1 (-1,8 Prijepolje), kao što su niske temperature februara, odnosno
decembra uvek niže u Užicu. Srednja godišnja temperatura, medutim, u oba mesta je 9,5, ali
je u Prijepolju godišnja amplituda za 0,5 veca nego u Užicu. Ovo pokazuje da su na jugu
regiona klimatski uslovi nešto blaži nego na severu, bar u nižim delovima, dok temperature sa
visinom opadaju i na jugu i na severu.
U obe meteorološke stanice, Užice i Prijepolje, temperature u aprilu prelaze 5, što je
dovoljno za pocetak vegetacije, dok je martovska prosecna temperatura nešto niža u
Prijepolju (3,0) nego u Užicu (4,4). Za vreme vegetacionog perioda u obe stanice su srednje
mesecne temperature za 1-2 niže nego u ostalim delovima Srbije. Uzorak tome je, svakako,
nadmorska visina oblasti, pa su stroga i ove razlike vece u Projepolju nego u Užicu, jer su u
Prijepolju temperature u periodu 1925 - 1940. U Užicu su za 1-2 niže nego u drugim
delovima Srbije, dok su razlike izmedu Užica i Projepolja vece zimi nego leti. Srednje
apsolutne maksimalne temperature u Užicu pokazuju uticaj modificirane planinske klime, jer
su tu maksimalne temperature jula najniže, za 4,6 niže od istih u Panonskoj niziji. Apsolutni
maksimum temperature od 40 bio je u julu, a apsolutni minimum od -22,7 bio je u februaru.
Maksimalno kolebanje izmedu apsolutnih minimuma i maksimuma je ovde izraženije u
zimskoj polovini godine i u Užicu je najvece bilo u martu, a iznosilo je cak 44,3. Drugi
maksimum kolebanja bio je u oktobru. U Prijepolju ova merenja nisu vršena.
Za pracenje i merenje padavina postoje u ovoj oblasti tri meteorološke stanice. Za
Užice period osmatranja je o ovde od 1925 - 1940. godine, a u dolini Lima dugotrajnije
periode osmatranja imaju Prijepolje i Priboj (na 385 m nadmorske visine). Srednja godišnja
kolicina taloga u Užicu je bliža gornjoj granici za Srbiju i iznosi 800 mm (maksimum je u
Koviljaci sa 915,5 mm i Valjevu sa 829 mm). Srednja godišnja klicina taloga je u Prijepolju
759 mm, a u Priboju nešto niža 756 mm. Užice ima maksimum taloga u junu, a minimum u
februaru. Prijepolje i Priboj imaju maksimum taloga u maju, s tim što je u Priboju nešto
slabije izražen sekundarni maksimum u junu, dok je u Prijepolju drugi izraziti maksimum u
oktobru. Minimum taloga je u oba slucaja u februaru, kao i u Užicu. Prema tome, severni deo
oko Užica je vlažniji od južnog i približava se naseljima sa najviše taloga u Srbiji. Juli i
avgust u Užicu nisu najsuvlji meseci kao u Šumadiji, nego su po kolicini odmah iza
maksimuma. Najsuvlji meseci su februar i januar. Ni u Priboju, gde su maksimalne vrednosti
u maju i junu, juli i avgust nisu najsuvlji meseci nego su to februar i januar. Prijepolje, pored
dva izrazita maksimuma u maju i oktobru, ima i dva izražena minimuma, u februaru i
januaru, i u julu. Na karti izohijeta, gde su unete godišnje kolicine padavina, vidi se da
severni deo oblasti leži izmedu izohijeta 700 - 800 mm, a zapadni deo, bliže Drini i Bosni
cak izmedu izohijeta 800 - 900 mm. Tako je ovaj deo regiona znatno vlažniji od istocne i
južne Srbije. Južni deo regiona je nešto suvlji, jer se nalazi izmedu izohijeta od 700 - 800 mm
i smatra se da pripada južnomoravsko-raškom pluviometrijskom režimu.
Zbog blizine mora mogla bi se u ovom kraju ocekivati blaža klima, ali planinski venci
odvajaju na severu region od panonsko-stepskih, a na jugu od sredozemnih uticaja. Zbog toga
što ga od mora odvaja viša oblast, kraj ima oštru klimu. Ipak se, posredstvom dolina,
pomenuti uticaji ovde suceljavaju i osecaju, mada slabije. Prodiranje sredozemnih uticaja
dolinama, nadmorska visina i blizina, odnosno udaljenost od planinskih masiva uticu na
pojavu nešto župnije klime u dolini Lima, zatim oko Bajine Bašte pa i Arilja. Kako
temperatura opada za 0,5 na svakih 100 metara nadmorske visine, Nova Varoš na visini od
953 m nad morem ima najniže temperature. Predeo Starog Vlaha, starovlaško-raška visija,
nagnut je ka sevrrozapadu niz doline Rzava, Uvca sa Vapom i Lima te je jace izložen
zapadnim i jugozapadnim vetrovima. Zbog toplih južnih vetrova ranije se tope snegovi na
Tari, Jabuci, Zlatiboru i Zlataru. Zlatibor, na 1.000 m nad morem, umereno je vlažna i
suncana planina, ima godišnje 2.003 casa sunca, dok je na Tari svega 1.682 suncanih casova,
a na Goliji 1.700.
Najzad kao posebnu odliku klime u ovom kraju treba istaci i to da je požeška kotlina
najmaglovitija u Srbiji. Po dnu ove kotline tece pet reka: Moravica, Veliki i Mali Rzav,
Skrapež i Detinja, “koje se tu razlivaju, zabaruju i doprinose obrazovanju cestih magli”.
Magle ima najviše s proleca i s jeseni, kada ima najviše taloga, a leti ih ima samo kad su
visoke temperature. Više ih ima u kišnim nego u sušnim godinama, a nema ih kad su zime
oštre i hladne sa snegovima.