Tema: Bilo jednom u Srbiji

[pavlovic]

Posle višemesečnog pretraživanja arhive Politike,skupilo se fino materijala za otvaranje teme.Pretražio sam period od 1925. do 1935.Ostalo je da pretvrtim do 1941. a za članke pre 1925. sam malo skeptičan,jer ih ima malo,tako da to ostavljam za kraj (1925. sam našao samo tri,1924. dva).
Imam u vidu i način gradnje i način života u to vreme,kada čitam o posledicama.
Počeću sa najjačim olujama na koje sam naišao.Gde ima slika,staviću ih.
Malo su problematični datumi pojava,pa ću pisati dva moguća datuma

Paraćin i okolina 14./15.8.1935. ,objavljeno u Politici 16. i 17. avgusta.







-nevreme došlo sa JZ-Z,trajalo je 10 minuta
-leteli su odžaci,krovovi,drveća čupana iz korena
- oko železničke stanice rušene su štale,ambari,u delu zvanom Adakale srušena jedna kuća,a dve su teško oštećene
-u okolnim selima (Popovac,Zabrega,Bošnjane,Bujane,Gornja Mutnica i deo Donje Mutnice) padao grad veličine krupnog oraha
-ptice su nastradale
-krov sa cementare u Popovcu odnesen,pojedine njegove delove vetar razbacao na daljini od dva tri kilometra

Pomoć oko analize dobrorošla 

Arhiva Politike: http://digital.nb.rs/collection/no-politika

Sledi:Beograd 14.8.1934.

• Tweet

[Kimi]

Vrlo lepo Pavloviću,svaka čast na trudu da sve ovo pronađeš       !!! Pa znači Gledićke planine su bile utočište stvaranja velikih Oluja i u tim godinama  ;D:selam:  !!!

[ptprince]

Obeležićemo kao mogućnost tornada, ali ne i potvrda. Više liči na superćelijsku nepogodu, dok tornado nije baš sasvim isključen.

Samo, koje to Gledićke planine pominješ, Kimi, kada su one skoro 100 km zapadno odatle? Pošto su tornada tvorevine kratkog daha, pre će biti da se to spustilo sa onih planina južno od Juhora, između Rekovca i Paraćina.

[pavlovic]

Vrlo lepo Pavloviću,svaka čast na trudu da sve ovo pronađeš

Hvala Kimi!

Obeležićemo kao mogućnost tornada, ali ne i potvrda. Više liči na superćelijsku nepogodu, dok tornado nije baš sasvim isključen.

Slažem se.Za Paraćin nemam sumnju,imali smo i skorijih primera da se štale ruše usled olujnih udara,a Dragoljub je naveo da je tokom oluje 31.8.2003. u Zr,stara kuća usled vetra i grada krenula da se ruši.U nevremenu koje sledi da se opiše,jedna kuća slabije gradnje je pala pod udarima olujnog vetra.Popovac mi je sumnjiv.

[Kimi]

Ptprince,pa pretpostavio sam da je to,kao što i ti naveo superćelijski oblak,pa mi je nekako logično da je taj oblak nastao još Zapadnije od Juhora (možda je ušao u Srbiju iz pravca Bosne,pa je protutnjao Gledićem )....a možda je  (kao što se i sada dešava) oblak protutnjao Ariljem,pa na Čačak i onda u famoznoj SW struji (uvek) naleti na Kragujevac,u ovom slučaju malo južnije naleteo na Paraćin....To je samo moje mišljenja,naravno ti si profesionalac i znatno iskusniji od mene tako da ti to znatno bolje znaš nego ja 

[pavlovic]

Beograd 14.8.1934. naziv bi mogao da bude i "Horor u botaničkoj bašti"
Politika 15. i 16.8 1934.

Situacija 14.8.1934.



Šta kaže meteorološka stanica:
"Barometar je još preksinoć padao.Juče u podne počeo je naglo da pada...Vetar je duvao prvo slabije,a onda se pretvorio u vihor,lokalni ciklon,što je za leto jedna obična pojava".
Navode da je maksimalna brzina vetra 15.5 m/s,što mi je za nastalu štetu malo.Palo je 10.5 mm kiše,a temperatura je pala za 11 stepeni.
Po pisanju Politike,tamni oblaci dolazili su iza Save,a od Čukarice,bili su zelenkasti pri vrhu,a donji delovili su bili beli i kao da su se zakačinjali za grane drveća (šelf kao pratilac?).Meteorološka stanica kaže da je nevreme došlo sa SI.

Posledice u slikama:







-jedna osoba poginula kada se kuća slabije građe (kažu Supilova ulica,sad na]oh da takva ulica sada postoji na opštini Zvezdara) srušila pod udarima vetra,druga osoba se udavila,nakon što ju je vetar oduvao u Savu.
-dosta počupanog drveća,krov sa škole kod Sabrone crkve (mislim da je to sada O.Š. Kralj Petar I ) oduvan,padali su dimnjaci,plotovi i krovovi.Vetar oduvao tri vagona sa pruge.
-botanička bašta teško oštećena.Pale su omorike,borovi,javor,brest,zova,ukupno oko 100 primeraka najvećih vrsta,kako navodi Politika.
-i Zemun pogođen olujnim vetrom.U Rakovici se izlila Topčiderska reka.

Arhiva Politike: http://digital.nb.rs/collection/no-politika

[beket]

wow, pavlovicu!
pravi si net-novinski moljac... /gori od mene / - svaka cast!

no, svakako ocekujem od ostalih stalnih clanova foruma neke komentare na ove arhivske snimke -

[dikile]

Svaka cast pavlovicu na ovom materijalu.Posto sam ja iz Paracina pokusavao sam nesto da iskopam ali slaba vajda..

[ptprince]

Apsolutno podržavam Pavlovićev rad na ovome. Naravno, pomoći ću već prema svojim mogućnostima (a ne sposobnostima - svaki sistem radi jačinom najslabije karike).
Što se komentara na okačene članke tiče, ovde treba biti jako oprezan u tumačenju napisanog i rekonstrukciji događaja. Iskustvo sa novinarima (doduše, to su bili uglavnom radijski novinari) me je naučilo da ono što meteorolog kaže, novinar često protumači kako je njemu volja. Novinari takođe više veruju narodu za vremenske pojave, a meteorolozi se pitaju tek reda radi (često, ne uvek). Dakle, tačnost napisanog (i stručnost, u smislu poznavanja vremena, klime i vremenskih pojmova - namerno nisam rekao 'meteoroloških') najviše zavisi od kulture, obrazovanosti i objektivnosti novinara.
Svaki dan smo svedoci raznih novinarskih izveštaja. Svaka navedena stavka u prethodnom pasusu (poslednja rečenica) škripi u gotovo svakom izveštaju. Kultura je u drastičnom opadanju, jer sistem vrednosti je jako devalvirao u celoj zemlji (možda je to globalni trend, ili evropski, ne znam, ne bih o tome raspravljao). Obrazovanost je takođe na kritično niskom nivou. Internet tu dođe kao zla maćeha, jer sad na net svako kači sve, i sve je teže razlikovati suštinu i nebitno, znanje i neznanje. Moje učešće na forumu je pre svega potaknuto ovim porivima, da odvojimo (ili bar označimo) žito od kukolja. I samo meteorološko obrazovanje je sve gore. Ne prate se novi događaju, a svaki napredak je napredak na pojedinim uskostručnim oblastima, pa to ne mogu da prate ni svi meteorolozi. Ovo važi kako za univerzitet, tako i za srednju hidrometeorološku školu. Programi se ne obogaćuju godinama, a razvoj svake nauke je sve intenzivniji (dakle, sve sporije kaskamo za svetom). Objektivnost je možda najslabija karika. Svako je subjektivan. Novinari se tu najviše trude, jer njihov rad zavisi od onog što urednik smatra da će biti čitano i praćeno, pa se sami novinari trude da obogate svoje priloge bombastičnim najavama. Urednici to vole, a šta će ko da čita, prilično je sekundarna stvar (da ne kažem 'kolateralna šteta').
Možda je nekad bilo drugačije, jer moje iskustvo je iz devedesetih.
Da sumiram ovaj deo: Prosto smo prinuđeni da imamo neki novinarski i narodski 'pojmovnik' za te tekstove. Ljudi ni sada ne znaju mnogo o meteorologiji, a tada su znali mnogo manje (samo narodna predanja). Dalje, u strahu su velike oči, pa narod uvek zdušno preteruje sa opisima ekstremnih vremenskih prilika. Ljudske su to osobine, pa ih ne osuđujem. Samo skrećem pažnju na ove detalje.

Sa stručne strane ne bih mnogo dodavao. U kratkim crtama, moje viđenje stvari. Bez detaljnije analize. ne samo da ne mogu da se upuštam detaljno u svaki događaj, već je i količina podataka iz tih davnih vremena znano manja nego danas. Detaljna meteorološka analiza neka ostane izazov meteorolozima (sadašnjim i budućim) za reanalizu situacije. Kamo lepe sreće da postoje zainteresovani za taj obiman i pomalo nezahvalan posao! To je naprosto izazov, samo ga malo ko kapira (osim na forumu, gde je zainteresovanost za ovo kudikamo veća).

Pavloviću, slobodno kači materijal koji želiš. Sve je to jako vredno i maksimalno te podržavam. I molim Boga da neki novi (i stariji) meteorolozi krenu u reanalize. Lep je to posao, a obogaćuje znanje i meteorolozima (šta sve treba da savladaju ad bi reanaliza bila bolja) i narodu (da i kasnijim generacijama ostane tačniji zapis davnih događaja). Samo mi je žao tšo sve zabeleženo na forumu nije i na papiru, već u tamonekoj elektronskoj formi. Duh vremena... (zeitgeist)

[ptprince]

Po pisanju Politike,tamni oblaci dolazili su iza Save,a od Čukarice,bili su zelenkasti pri vrhu,a donji delovili su bili beli i kao da su se zakačinjali za grane drveća (šelf kao pratilac?)

Naravno. Isti 'zelenko' kao od 8. jula ove godine.
Eto lepog priloga za pojmovnik.

[pavlovic]

Idemo na 14./15. septembar 1933.Članak objavljen u Politici od 16. septembra 1933.







Nevremenom je prvo zahvaćena Loznica oko 18h 14. septembra.Vetar je čupao drveće,nosio crepove,a oboren je i jedan čardak.Padao je i grad.
Uveče je nevremenom zahvaćen Stari Vlah,olujni vetar je kidao grane,a padao je krupan grad.Kako Politika prenosi,u selu Ograđenik,naslage leda su se zadržale i tokom narednog dana.
15. oko četiri ujutru Vlasotince je zahvatilo snažno nevreme,koje je trajalo 15 minuta.Vetar je odneo krov sa osnovne škole,Narodnog doma,Vinarske zadruge i još 15-ak kuća.Bilo je dosta polomljenog i počupanog drveća.Vinogradi oko Stajkovca pretrpeli su znatne štete od grada.
Oko osam ujutru i Skoplje je zahvaćeno jakom olujom.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika

[Stefano]

rekao bih da je u pitanju supercelija koja je isla iz Bosne preko Srbije...

[pavlovic]

12.9.1931. objavljeno u Politici od 14.9.1931



Banat zahvaćen jakim nevremenom praćenim olujnim vetrom i gradom.
-u okolini Kikinde padao grad veličine do golubijeg jajeta.
-u selu Toba (JI od Kikinde) nije bilo grada,ali je vetar odneo krov sa crkve,a par kuća se srušilo .Štete je bilo i u Bašaidu.
-nevreme oko Kikinde je bilo u večernjim časovima.
-ranije,oko 14-15h Bečej,Zrenjanin i okolinu zahvatilo je jako nevreme praćeno olujnim vetrom i gradom (liči mi na 31.8.2003.,samo bez onog grada ko pesnica).Usled vetra lađa "Stari Bečej" se prevrnula,a osam ljudi se udavilo u Tisi.
-vetar je prevrnuo kompoziciju putničkog voza na liniji Klarija (mesto se verovatno sad zove drugačije)-Zrenjanin (iliti Veliki Bečkerek) kod mesta Aleksandrovo.(Ako je uskokolosečna pruga one vagončiće i nije teško oduvati).
-u Novom Bečeju pao je toranj pravoslavne crkve.
-u Zrenjaninu vetar je odneo krov i dimnjak sa zgrade okružnog inspektorata,a stradali su i krovovi kuća.

Oko 3h izjutra 13.9. u Kruševcu je na kratko padao grad veličine oraha.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika 

[pavlovic]

Period kraj maja-jun-prvi deo jula 1926. obeležen je poplavama.Neregulisanost rečnih korita i kvalitet nasipa,zasigurno su doprineli težim posledicama.
Osim klasičnih bujičnih poplava malih vodotoka,došlo je do izlivanja Dunava i Drave,verovatno usled kiša u gornjim delovima njihovih slivova,možda i topljenja snega.
Krajem maja bujica je jurila Sremskim Karlovcima,teško je stradala Sremska Kamenica uz nekoliko žrtava,Valjevo je plavila Kolubara,Veliko Središte ispod Vršačkog Brega je teško stradalo a bilo je i ljudskih žrtava,Veliko Selo kod Beograda je poplavio potok koji izvire na onim brdima oko Mirijeva.
Početak juna donosi bujične poplave Sopotu i okolini,selima u donjem toku Tamnave,Markovcu.
Pretpostavljam da su u pitanju nepokretni i sporopokretni kumulonimbusi.
Nakon ovih dešavanja (period 23. maj-2. jun),usledila je tromba u Pančevu 5.juna,a 11. juna Rekovac i okolinu pogodio je grad veličine guščijeg jajeta,nanoseći veliku štetu,a Mačvu pogađa grad veličine do kokošijeg jajeta.
Kraj meseca juna donosi porast vodostaja Dunava.Nasipi lagano popuštaju na više mesta.Istovremeno,nove provale oblaka i kiše počinju.Izliva se Nišava,plavi Dimitrovgrad (Caribrod) i Pirot.Jedan manji vodotok plavi Vladičin Han.
Dunav i Sava plave niže delove Beograda.





Čitavo ovo stanje se nastavlja u prvoj dekadi jula...
Niš se našao pod vodom,Kupinovo,Borča,izlivaju se Lugomir i Belica i plave Jagodinu i okolna sela,Lepenica plavi delove Kragujevca,izlivaju se u manjoj meri i Đetinja,Skrapež i Z.Morava,manji delovi u Bačkoj uz Dunav su poplavljeni,deo Svrljiga je poplavljen.
Druga dekada jula ne donosi ništa novo,uz mestimične provale oblaka ponegde tuče i grad.Podivljala Pećka Bistrica odnosi u smrt 49 ljudi po izveštaju policije.Pucaju nasipi kod Apatina i Novoga Sada,ali grad nije ugrožen.Lazarevac plavi Lukavica,Blace Blatašnica.
Prvi deo treće dekade donosi nepogode sa gradom Arilju i okolini,Dragačevu,Župi.Velike reke lagano opadaju.

9. avgusta velika provala oblaka u Beogradu.Meteorološka opservatorija daje podatak o 87.5 mm kiše.
 




Komisija za procenu daje ne tako strašne podatke kako se u početku mislilo i predstavljalo.Po šteti od poplava na prvom mestu je bačka,podunavska,šumadijska,niška pa moravska oblast.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika   


Interesantna godina.Vidim po amaterkovoj tabeli da su ovi meseci u Beogradu bili hladni,vrlo hladni i ekstremno hladni.

[Boce]

Svaka čast Nikola na podacima 
Uvek sa znatiželjom čitam tekstove koje nam ti pripremiš

[pavlovic]

Hvala Boce

[Stefano]

Veliko Selo kod Beograda je poplavio potok koji izvire na onim brdima oko Mirijeva.

Ako mislimo na isti potok, prosto mi je neverovatno da je toliko nabujao...

Reci mi jel tromba kod Panceva ono sto si vec sponjimao jednom da li na forumu, da li kad smo videli? znam da mi je to bas poznato...

A sto se tice poplava, uopste nemam ideju kakvi su tada bili nasipi na Savi i Dunavu, nemam uopste ideju kada je obala "izgradjena" kako sada izgleda, posto sada bas mora mnogo da nabuja da bi bila poplava (kao 2006-te naprimer)

[pavlovic]

Nasipi su postojali,u kom su stanju bili nemam podatke.
Poplava velikih reka,koja važi za najveću u XX veku zbila se maja i juna 1965. izazvana velikim kišama i naglim otapanjem snega na Karpatima,poplavljeno je 250000 ha,oko 16000 kuća,214 km puteva.50% svih šteta bilo je u Vojvodini,a 6200 porodica je evakuisano (iz knjige Dušana Dukića,Ljiljane Gavrilović "Reke Srbije").
Što se bujičnih poplava tiče,pominju se poplave 18-20. novembra 1979.Kragujevac je potopljen avgusta 1975,kada je nakon tri uzastopne provale oblaka i 255mm kiše Lepenica podivljala.Proticaj joj je bio 340 puta veći od prosečnog (iz knjige Dušana Dukića,Ljiljane Gavrilović "Reke Srbije").
O trombi kod Pančeva sam okačio članak u tornada i pijavice još ranije.

[beket]

Ako mislimo na isti potok, prosto mi je neverovatno da je toliko nabujao...

preskakali smo taj mirijevski potok u osnovnoj -
/uvek sam se cudila sto su napravili onoliko betonsko korito, ali sad mi je jasno/

[pavlovic]

Mirijevski potok izvire s ove strane brda,a potok koji teče u Veliko Selo sa one (slanačke) strane.
Beograd je nekada imao nekoliko potoka koji su bili opasne bujice posle jakih pljuskova (potok koji je tekao kuda sada ide auto-put,potok na čijem su sada mestu Cvijićeva i Dimitrija Tucovića itd).