Biće najmanje još jedanput snežnih padavina do kraja godine, pazite šta sam vam rekao.
To bi već rečeno, ali nije zgoreg podsetiti se:
Lično cenim da će sneg ozbiljno da padne na Kopu tek pred Novu godinu, najdalje pred Božić, ali to je samo na osnovu nekog osećaja, ne na osnovu ikakvih izlaza iz modela.
Nego, meni jedna stvar nije nikako jasna. Zašto gledate Atlantik? Pa cikloni koji utiču na vreme u našim krajevima su pre svega Mediteranski. Atlantik samo fabrikuje ciklone, ali nijedan nema uticaja na vreme kod nas. Od Atlantika do nas ima čitava Francuska i Alpi, a oko Alpa uvek bude priča sa ciklogenezom u Đenovskom zalivu koja vuče vazduh iz Afrike i sa Mediterana. Atlanski ciklon je verovatniji leti, kada su mora hladnija od kopna, te kopno Francuske ne predstavlja problem, već putanju kretanja ciklona.
Nema, kad se Atlantik pokrene, ne gasi se tako lako.
Tako je, ali to nema mnogo veze sa nama.
Možda ne znate, ali treba da skrenem pažnju na sledeće činjenice.
Cikloni su područja niskog vazdušnog pritiska koja se formiraju iznad toplih oblasti, a zbog nejednake zagrejanosti podloge. Leti su to kopna, a zimi voda. Dalje, formiranje ciklona mora biti praćeno velikom dinamikom strujanja na visini (recimo 500 mb). Bez toga nema deformacija razgraničenja vazdušne mase, koja kada se deformiše, čini frontalni sistem u ciklonu.
Dalje, putanja ciklona se određuje prema toploti podloge. Leti cikloni vole kopno, a zimi vodu. Nailazak fronta je tako intenzivniji iznad toplijih podloga. Lako je to objasniti. Topliji vazduh teži da se podigne, što rezultuje i padom vazdušnog pritiska, odnosno produbljavanjem nastale depresije. Hladni vazduh, pak, teži da se spusti zbog svoje veće gustine, i 'zatrpava' nizak pritisak (vreme iza hladnog fronta).
Od Van Bebera (polovina XIX veka) naovamo, poznate su putanje ciklona iznad Evrope. Cikloni koji se formiraju nad Atlantikom mogu da dođu u naše krajeve iz Biskajskog zaliva preko Francuske i Alpa (putanja V). Ovde se, zbog specifičnosti Đenovskog zaliva (voda i Alpi na zavetrenoj strani i sa strane), putanja račva na tri moguće putanje: jedna ide na severoistok sa seevrne strane Alpa (Va), druga ide niz Savu i Dunav (Vb), a treća ide niz Jadran (Vc). Leti je najčešća putanja Va, a zimi Vc, iz navedenih razloga (zagrejanost podloge).
Uz te ciklone, postoje i cikloni koji ulaze između južne Španije i Maroka (kao kroz Gibraltar) i Mediteran i idu duž Mediterana preko Tirenskog i Jonskog mora na istok, na Levant. I tu ima varijacija na temu, pa se putanje račvaju ka Crrnom moru (gde 'umire' i ciklon sa putanje Vb). Svaki anticiklon iznad Španije će efikasno blokirati put takvim siklonima kojih ima više zimi nego leti.
A Atlantik? Pa odatle cikloni češće putuju ka Severnom moru, u Baltik. Ima i putanja severno od Britanskih ostrva, pa uz obalu Norveške na severoistok.
Dakle, manite se Atlantika. Gledajte šta od toga može da 'okine' Mediteran i tamošnju ciklogenezu. Takođe, zimi pratite svaku ciklonalnu aktivnost u Mediteranu.
Najvažnije je znati da Mediteranski cikloni daju obilje padavina na primorju, a znatno manje u kopnu (npr. Srbija). Srbija ima maksimum padavina u kasno proleće, a primorje u kasnu jesen. Zar to nije dovoljan dokaz onome šta ovde pričam?
Joe, nadam se da ovaj put Boce i Prince slažu s tobom .
Što se tiče snega u decembru, da. Međutim, ne vidim kada će taj sneg da bude, jer po svoj prilici, ne može da 'dobije vizu' tek tako skoro. Ali, ko čeka, dočeka. Biće snega. Do sada se nije desilo da prođe decembar i pola januara bez snega. Setite se i narodne izreke 'Ako zima ne ujede, ošinuće repom'.