Sad ću malo da oftopikujem, ali tema jeste aktuelna i tiče se raznih mišljenja o visini snežnog pokrivača, radaru, prognozi itd.
1. Merenje visine snežnog pokrivača se vrši na meteorološkim stanicama. Meteorološke stanice su postavljene tako da reprezentuju prirodnu okolinu (odgovor na primedbu položaja stanica na Paliću i u Rimskim Šančevima). Meteorološke stanice ponekad postoje i na prvi pogled neprimerenim mestima (Karađorđev park u centru Beograda), ali kako ta stanica tu stoji od 1887. godine i nije menjala lokaciju, ona je danas pogodna za proučavanje gradske klime. Za potrebe sinoptike i reprezentovanja okoline u tom smislu, postoje sinoptičke stanice na aerodromima (Surčin, Batajnica, ali i u ostalim gradovima).
Meteorologija ima više ciljeva od osmatranja vremena i prognoze vremena. Čak ni proučavanje klime nije zatvorilo spisak primene meteorologije. Za svaku primenu pstoje meteorološke stanice (da ne širim priču dalje).
Merenje visine snežnog pokrivača se vrši snegomernom letvom. To je aluminijumska šipka od 120 cm, blago zašiljena na vrhu (za slučaj kada sneg ima koru, pa da lakše utone) i graduisana na po 1 cm. Merenje visine snežnog pokrivača se vrši tako što se u krugu stanice ili u reprezentativnoj okolini stanice odrede tri mesta gde se pobode snegomerni lenjir. Visina snežnog pokrivača koja se uzima jeste aritmetička srednja vrednost iz ova tri merenja. Tri merenja se rade zato što je poznato da snežni pokrivač nije uniformne, iste visine na svakom kvadratnom metru zemlje, već može znatno da varira. Varijacije postoje zbog različite izloženosti tla vetru, manjih prepreka veličine busena trave gde sneg utone manje ili više (zato dobijate veće visine od zvaničnih pri ovako malim snegovima - banalan primer je kad sneg doslovno visi iznad tla na vrhovima vlati trave). da ne pominjem nanose snega, kada je sneg veći, a nošen je vetrom... u takvom slučaju, svi znamo da su nanosi ponekad dvostruko ili trostruko viši od realne visine snega, jer na nekim mestima je vetar skinuo sneg sa tla.
2. Opisan je način rada radara u nekom od prethodnih postova na ovu temu. Ovome bih još dodao da 'mišja g**na' su posledica nemogućnosti meteorološkog radara da uhvati ovako sitne elemente snega koji se nalaze u oblacima, zbog neodgovarajuće talasne dužine elektromagnetnih zraka. Naime, talas ih jednostavno preskoči i ne vidi, što nije slučaj sa nekih 98% preostalih padavinskih elemenata (kiša, običan sneg, grad...). Ako ste obratili pažnju, dragi snegoljupci, pahulje su veoma sitne i padaju iz tanke slojaste oblačnosti. U meteorologiji se ovakva pojava naziva 'zrnast sneg'. Tečna padavina koja odgovara ovoj pojavi jeste rosulja (sipeća kiša), gde kišne kapi imaju prečnik ispod 0.5 mm. Rosulja se takođe ne vidi meteorološkim radarima. Najzad, meteorološki radari imaju prediđenu talasnu dužinu takvu da hvataju što više i što bitnije padavinske elemente. Menjanjem, odnosno smanjivanjem talasne dužine, možemo dobiti da radar ne vidi kišni oblak, što bi tek bio gaf.
3. Iako je meteorologija doživela veliki napredak u prošlom i ovom veku, mnoge stvari se i dalje parametrišu, osrednjavaju i aproksimiraju, jer je jednostavno nemoguće matematički pratiti svaki delić vazfuha u atmosferi. Nema tog računara koji to može da radi. Zato se radi sa određenim brojem tačaka (tačke mreže u modelima - grid) kako po horizontali, tako i po slojevima po visini. Najdetaljniji globalni modeli (kao GFS) ima robusnu rezoluciju od oko 191 km po horizontali i ima 20-ak slojeva po visini. Modeli za ograničenu oblast (ETA, WRF) imaju bolju rezoluciju (u eksperimentalnoj i prilično uspešnoj fazi je rezolucija od 4 km po horizontali, dok se broj slojeva penje na više desetina - 70-ak, mislim, nisam siguran). Međutim, pošto govorimo o ograničenoj oblasti, model zahvata samo jedan delić Zemljine kugle, kao što je Evropa sa Mediteranom, ili samo jugoistočna Evropa. Vrednosti na granicama oblasti modela se preuzimaju iz globalnih modela grublje rezolucije.
Prognoza vremena je 'živa stvar'. Svi ti uslovi se menjaju tokom vremena, i zbog razlika između nužnih aproksimacija i realnog stanja, javlja se i razlika između prognoziranog i stvarnog vremena. Naravno, ta razlika je gotovo zanemarljiva u prvom koraku (3 ili 6 sati), dok se vremenom povećava, tako da se te razlike na pet-šest dana unapred povećaju od modela do modela toliko da 'ko u klin, ko u ploču'. Da ne pominjem koliko se to vidi na GFS-LR (long range) modelima za preko 7 ili 15 dana unapred.
Dugoročna prognoza (za preko 15 dana unapred) se ne može raditi ovakvim prognostičkim modelima. Ona se izvlači iz statističkih događaja, pretpostavljajući sličnost meteoroloških situacija i razvoja vremena u istoriji sa aktuelnim vremenskim stanjima. Ne postoji istovetnost, niti slepa logika 'kopiranja' identične meteorološke situacije, jer na vreme utiče sijaset stvari, a da klimu i ne pominjem. Mark Tven jednom reče 'Klima je ono što očekujete, a vreme je ono što dobijete'.
Pozivam zato sve članove foruma da ovo prime k znanju, te da svoje (manje ili više) suvisle komentare usklade sa navedenim činjenicama. Sve što je u suprotnosti sa tim liči na lupetanje, a ja ću se, sa svoje strane, potruditi da mislim kako se šalite i družite, te da vas ne treba uzeti za ozbiljno kada odstupate od ovoga.
Hvala na pažnji!
