Tema: Problemi u radu AMS

[dikile]

Ni ja nemam trends-inc.txt

[Boce]

rade daj mi na PP mail na koji da ti pošaljem fajl

[Boce]

poslato obojici

[rade]

Hvala Boce, ja sam ubacio parametre, pa da vidimo da li je u redu, jedino mi sijalica File upload svetli crveno, neznam da li treba da protekne 5 min ili treba biti vec zelena

EDIT:
uspeo sam da aktiviram i File upload tako da su sada obe sijalice zelene

[rade]

Zasto mi se na internetu  http://www.stamb.net/beograd/station/wxindex.phpne ažuriraju tačna vremena za Tmax i Tmin iako su ona uredno zabeležena u WD.
Takođe na http://www.stamb.net/beograd/station/wxtrends.php se ne ažurira trend vremena već podaci ya 5min pa sve do 120min su podaci od pre nekoliko dana.

[Boce]

Vereovatno WD ne uradi nove trends-inc.html i testtags.php. Proveri u folderu webfiles kad su se zadnji put ažurirali fajlovi (date modified).

[rade]

Oba fajla (trends-inc.html i testtags.php) su azurirana 14.10.2010. 21:07, znaci u realnom vremenu.
Izgleda ne dolaze do servera  

Gde se zadaje putanja za testtags u WD?

EDIT: Uspeo sam nekako da pronadjem, vidim da sada radi.

Hvala Boce.

[rade]

Ne rade AMS Vrsac, AMS Karaburma i AMS Paracin

Izgleda da je problem kod stamb.net servera

[Zelimir a]

Problem je definitivno na serveru,stanica normalno radi a podaci na Weather underground-u su tu.Pokušavam da nadjem Radmila ali izgleda da nije kod kuće...

[Boce]

danas izgleda neće biti podataka sa Babinog Zuba zbog radova na elektro mreži

[rade]

Je li moguce da je vlaga samo 3% na Babinom Zubu? 

[Boce]

...
Kad smo već kod instrumenata, obratite pažnju na potvrdu ovoga o čemu sam pisao. Zvanična merenja pokazuju relativnu vlagu iod 100% (uspomene na oblačnost koja se tek sklonila), a na Babinom Zubu je relativna vlaga samo 9%. nezamislivo za mnoge, reklo bi se... Međutim, na planinama je zimi uobičajeno da u suvoj vazdušnoj masi (koja je tek došla u Srbiju) relativna vlaga padne ispod 30%, a dešava se da bude i ispod 20%. Moram da priznam da sam pomalo skeptičan oko tačnosti tih 9%, ali neka je i 15%, 20%, pa već ukazuje na veoma suv vazduh. Da sam tamo sa psihrometrom, mogao bih da proverim odstupanje relativne vlage na ovako niskim vrednostima.

Još da dodam (pomalo je offtopic, ali se uklapa u post) da je apsolutno najniža relativna vlažnost vazduha u Srbiji ikada izmerena...

...

Gde? Kada?

Ne sećam se tačno datuma, morao bih da potražim (treba mi dosta vremena), ali pouzdano znam da se radi o jednom decembarskom danu na Kopaoniku. I da, vrednost je neverovatnih 4%.
Poređenja radi, najniža relativna vlažnost vazduha u Beogradu je 11%, izmerena dva puta (drugi put uz apsolutni maksimum temperature, 24.7.2007.).

eto doborg objašnjenja za ovakvu vrednost. Još jednom da dodam lokacija stanice je na samoj litici gde nema lokalnog zadržavanja vazduha. Posledica toga je da nema ni lokalnog hlađenja a samim tim ni povećanja relativne vlažnosti. Na Staroj planini je došlo do izražajne tople advekcije i duva slab do umeren vetar južnih pravaca. Prosto je neverovatno da je jutros gore 7°C a u Knjaževcu skoro -4°C ali jeste tako. Zato je meni vrlo interesantno pratiti kretanje parametara na tako velikoj nadmorskoj visini. Samo još da dodam da stvarno sumnjam da ima veće greške od +-2 % jer Davisovi instrumenti imaju odličnu reputaciju.

[Boce]

evo u 11h Kopaonik i Babin Zub imaju istu vrednost za relativnu vlažnost vazduha 16%
to mi kazuje da ona vrednost od 3% nije lupanje senzora već specifičnost lokacije

[Zelimir a]

Od juče uveče imam problema u komunikaciji senzora i stanice tako da do daljnjeg podaci za temperaturu i vlagu vazduha sa AMS Vršac neće biti ok.Mislio sam da su baterije ali izgleda da je nešto ozbiljnije ,sutra ću pokušati da povežem senzor preko kabla.....

[dikile]

Mnogo ti je bolje preko kabla. Osvezavanje podataka na 8sek, a imas i napajanje senzora preko adaptera.

[ptprince]

to mi kazuje da ona vrednost od 3% nije lupanje senzora već specifičnost lokacije

Definisana tolerancija za kalibrisanje senzora za relativnu vlažnost vazduha jeste +-3%. Kako Davisova AWS ipak nije profesionalna stanica, odstupanje relativne vlage od realne vrednosti, naročito pri ovako niskim vrednostima, može biti i do 10%. Naravno, najolji uvid bi se stekao paralelnim određivanjem relativne vlaćnosti vazduha na AWS i putem referentne metode. U svetu je usvojena psihrometarska metoda za referentnu.

Psihrometar je (za one koji to još ne znaju) komplet od dva istovetna termometra, od kojih je jedan slobodan ('suvi termometar'), a drugi na svom rezervoaru ima stalno navlaženu krpicu ('mokri termometar'). Voda isparava (ili led sublimira) sa krpice mokrog termometra i, trošeći latentnu toplotu isparavanja, snižava temperaturu mokrog termometra do one vrednosti koja odgovara utrošenoj toploti za isparavanje. Što je relativna vlažnost niža, isparavanje je intenzivnije i mokri termometar se više hladi. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha 100%, isparavanje je jednako kondenzaciji vlage (rezultantno isparavanje je nula), te hlađenje mokrog termometra izostaje. Ukoliko je relativna vlažnost nula (teoretski, mada u prizemnom sloju atmosfere to nikad nije), isparavanje je maksimalno moguće, a toplota koja se troši na isparavanje zavisi samo i isključivo od same temperature vazduha. Dakle, mokri termometar ne može biti beskonačno ohlađen, već samo do određene mere).
Na osnovu očitanih vrednosti temperature vazduha koju pokazuje suvi termometar i temperature mokrog termometra koja se postiže opisanim isparavanjem, izračunavaju se sve vrednosti vlažnosti vazduha. Oblik formule je definisan, a koeficijenti koji se koriste u formuli su empirijski. Po definiciji, greška merenja vlažnosti vazduha na ovaj način zavisi samo od tačnosti merenja temperatura i tačnosti i pouzdanosti odabranih empirijskih koeficijenata (zanemarljivo u odnosu na preciznost merenja temperature).

Na svim klasičnim meteorološkim stanicama koriste se psihrometri. Senzori za AWS su manje pouzdani, jer električne veličine koje se dobijaju promenama vlaćnosti vazduha mogu jako da variraju od materijala od kojih se senzori prave, preko konstrukcije takvog uređaja pa sve do elektropretvarača izmerene veličine u veličine vlažnosti vazduha. Ne postoji standard koji se usvaja za tako nešto, jer se materijali i konstrukcije stalno usavršavaju (pa ipak ostaju nesavršeni).

Postoje i prenosivi psihrometri koji se koriste za terenska merenja. Interesantna mehanička spravica koja ima dva termometra i ventilator na navijanje. Da sam bio na Babinom Zubu u to vreme sa takvim psihrometrom, ne bi bilo mnogo dileme oko tačnosti merenja ovako niskih vrednosti relativne vlažnosti vazduha (pri tim temperaturama).

Baždarenje senzora za vlagu je moguće u RHMZ. Čak i nije neki problem (ako nema gužve za baždarenje).

Ontopic: Ovde se radi o specifičnosti lokacije planinske stanice. Tu nekih uticaja mikrolokacije nema, to su zanimljivosti merenja na planinama, naročito zimi.

[Boce]

Kolega, kad sam rekao specifičnost lokacije mislio sam na to da stanica nije na zaravni kao što je lokacija na Kopaoniku gde sigurno ima u toku noći hlađenja prizemnog sloja čak i u ovakvim vremenskim situacija. Ako se ne varam posledica toga bi trebala biti i povećana relativna vlažnost vazduha. Ovde je takva lokacija da malte ne predstavlja merenje vrednosti vazduha na određenoj nadmosrskoj visini kao kod sondažnog merenja vrednosti. Uticaj tla je po mom mišljenju ovde skoro zanemarljiv.

[ptprince]

Kolega, kad sam rekao specifičnost lokacije mislio sam na to da stanica nije na zaravni kao što je lokacija na Kopaoniku gde sigurno ima u toku noći hlađenja prizemnog sloja čak i u ovakvim vremenskim situacija. Ako se ne varam posledica toga bi trebala biti i povećana relativna vlažnost vazduha. Ovde je takva lokacija da malte ne predstavlja merenje vrednosti vazduha na određenoj nadmosrskoj visini kao kod sondažnog merenja vrednosti. Uticaj tla je po mom mišljenju ovde skoro zanemarljiv.

Znam, kolega. Međutim, uticaj podloge je uopšte na planinama od znatno manjeg uticaja nego u dolinama. Konfiguracija tla u okolini stanice utiče neverovatno mnogo. Međutim, planine su prilično oslobođene toga, jer postoji veoma slobodno strujanje vazduha. Uticaj tla je, tako, i na Kopaoniku relativno mali, bez obzira na zaravni. Isto bi bilo i iznad litica, veruj mi. Najzad, pogledaj brzinu vetra kao merilo slobodng strujanja vazduha. Takođe, raspodela pravaca vetra (ruža vetrova) na planini je prilično uporediva sa nekom ružom vetrova u slobodnoj atmosferi na toj visini.
Uticaj tla na Kopaoniku nije presudan, te iako teorijski sve stoji što si rekao, toga realno skoro i da nema.

Pre dosta godina postojala su brojna tereska merenja na Kopaoniku, pa se došlo do takvih zaključaka. moje lično iskustvo govori isto to. Najzad, poređenje sa radiosondažnim vrednostima je samo još jedna potvrda tog zaključka.

Još da dodam jedan detalj. Obično se porede stanice koje su geografski bliske. Ne samo prostorno, već i sa osvrtom na nadmorsku visinu. Iz mog iskustva znam da je najpribližnija stanica Kopaoniku ni manje ni više nego Kukavica, koja je nekih 80-90 km udaljena od Kopa. Sjenica, koja je otprilike isto toliko udaljena, ima veoma labavu korelaciju sa Kopaonikom, upravo zbog oblika reljefa Pešterske visoravni. To je nešto ublaženo na RC Sjenica, ali ne mnogo. Bio bih sklon da Babin Zub poredim sa Kopaonikom pre nego sa RC Niš, koji je znatno bliži, ali koji nije usamljen planinski vrh (kao što je Kop). Takođe, Murgaš u Bugarskoj je odlična tačka za poređenje sa Babinim Zubom, iako je udaljen stotinak kilometara na istok. Fora je u tome što su to stanice na planinama otprilike iste visine. Čak ni Kukavicu ne bih odbacio iz te priče (s tim što na Kukavici nema časovnih merenja).

Ma, planina je zakon!

[ptprince]

Nema nam Tihomira već drugi dan, ako se ne varam. Šta li se dešava kod njega?

I šta se dešava sa saradnjom sa AMS Novi Sad?

Razvoj je (za)stao. Nadam se ne zadugo, ali samo se nadam.

[ptprince]

Razvoj je (za)stao. Nadam se ne zadugo, ali samo se nadam.

Samo se ja nadam... više od toga i ne mogu.
Zato mogu manje od ovoga. To je bar lako.