to mi kazuje da ona vrednost od 3% nije lupanje senzora već specifičnost lokacije
Definisana tolerancija za kalibrisanje senzora za relativnu vlažnost vazduha jeste +-3%. Kako Davisova AWS ipak nije profesionalna stanica, odstupanje relativne vlage od realne vrednosti, naročito pri ovako niskim vrednostima, može biti i do 10%. Naravno, najolji uvid bi se stekao paralelnim određivanjem relativne vlaćnosti vazduha na AWS i putem referentne metode. U svetu je usvojena psihrometarska metoda za referentnu.
Psihrometar je (za one koji to još ne znaju) komplet od dva istovetna termometra, od kojih je jedan slobodan ('suvi termometar'), a drugi na svom rezervoaru ima stalno navlaženu krpicu ('mokri termometar'). Voda isparava (ili led sublimira) sa krpice mokrog termometra i, trošeći latentnu toplotu isparavanja, snižava temperaturu mokrog termometra do one vrednosti koja odgovara utrošenoj toploti za isparavanje. Što je relativna vlažnost niža, isparavanje je intenzivnije i mokri termometar se više hladi. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha 100%, isparavanje je jednako kondenzaciji vlage (rezultantno isparavanje je nula), te hlađenje mokrog termometra izostaje. Ukoliko je relativna vlažnost nula (teoretski, mada u prizemnom sloju atmosfere to nikad nije), isparavanje je maksimalno moguće, a toplota koja se troši na isparavanje zavisi samo i isključivo od same temperature vazduha. Dakle, mokri termometar ne može biti beskonačno ohlađen, već samo do određene mere).
Na osnovu očitanih vrednosti temperature vazduha koju pokazuje suvi termometar i temperature mokrog termometra koja se postiže opisanim isparavanjem, izračunavaju se sve vrednosti vlažnosti vazduha. Oblik formule je definisan, a koeficijenti koji se koriste u formuli su empirijski. Po definiciji, greška merenja vlažnosti vazduha na ovaj način zavisi samo od tačnosti merenja temperatura i tačnosti i pouzdanosti odabranih empirijskih koeficijenata (zanemarljivo u odnosu na preciznost merenja temperature).
Na svim klasičnim meteorološkim stanicama koriste se psihrometri. Senzori za AWS su manje pouzdani, jer električne veličine koje se dobijaju promenama vlaćnosti vazduha mogu jako da variraju od materijala od kojih se senzori prave, preko konstrukcije takvog uređaja pa sve do elektropretvarača izmerene veličine u veličine vlažnosti vazduha. Ne postoji standard koji se usvaja za tako nešto, jer se materijali i konstrukcije stalno usavršavaju (pa ipak ostaju nesavršeni).
Postoje i prenosivi psihrometri koji se koriste za terenska merenja. Interesantna mehanička spravica koja ima dva termometra i ventilator na navijanje. Da sam bio na Babinom Zubu u to vreme sa takvim psihrometrom, ne bi bilo mnogo dileme oko tačnosti merenja ovako niskih vrednosti relativne vlažnosti vazduha (pri tim temperaturama).
Baždarenje senzora za vlagu je moguće u RHMZ. Čak i nije neki problem (ako nema gužve za baždarenje).
Ontopic: Ovde se radi o specifičnosti lokacije planinske stanice. Tu nekih uticaja mikrolokacije nema, to su zanimljivosti merenja na planinama, naročito zimi.