Malo si pobrkao stvari... Dakle, vodena para je gas, kao azot, kiseonik, CO2, vodonik, helijum. Vazduh je smesa azota, kiseonika, CO2, vodonika, ozona i drugih gasova malo zastupljenih. To se naziva suvi vazduh, sto u prirodi skoro i nepostoji jer uvek ima manje ili vise vodene pare. Kada dodamo vodenu paru, taj gas naziva se vlazni vazduh. Stepen njegove vlaznosti se definise po raznim pokazateljima vlaznosti. Dakle, vodena para je nevidljiva u principu, mada pri velikoj vlaznosti moze se premetiti izvesno zamucenje vazduha, onda kada je vrlo sparno, leti...
Jos jedno, vodena para nisu sitne oblacne kapljice koje se ne vide golim okom, sitne oblacne kapljice su tecne, to je voda u tecnom stanju...
Magla je u principu, oblak, mada se svrstava u pojave, ona je po svojoj mikrofizickoj strukuturi oblak, samo najmanje dinamican oblak.
Oblak je vidljiv skup oblacnih kapljica i/ili kristalica leda + (ako je oblak padavinski) kisnih kapi, krupe, sneznih pahuljica, grada...
Dakle, magla, kao i oblaci su sistemi, skupovi ogromnog broja oblacnih elemenata. Oni lebde u prostoru, ili se sporo taloze (padaju), dok padavinski elementi brzo padaju.
Kada nastupi prezasicenje (0.1 do 0.2% iznad 100%), vodena para je sada prezasicena vodena para, i da bi se uspostavila ravnoteza, ona tezi da se transformise u drugu fazu vode, npr. tecnu fazu vode (moze i u cvrstu fazu vode, led), ali to ne moze uraditi spontano, slucajnim sudaranjem molekula vodene pare i stvaranjem kapljice, vec je potrebna neka povrsina (kao kada se voda obrazuje na prozorima sobe, ili ogledalima, jer znamo da se ne stvara oblak u sred sobe), a te povrsine glume aerosoli. To su razne, vrlo sitne cestice na kojima se vodena para pretvara u tecnu vodu. E sada, potrebno je da mnogo se takvih kapljica po cm3 iznad neke vece oblasti formira da bi mi sa zemlje videli to kao oblak ili maglu. Dakle, mi vidimo milijarde, bilione kapljica, koje, svaku ponaosob, ne bi mogli videti. Jedan primer je da u jednom kontinentalnom kumulusu ima 1000-3000 kapljica po cm3, dok u maritimnom kumulusu ima oko 50-100cm3, sto zavisi od spektra aerosola, jer je kontinentalni vazduh bogatiji aerosolima nego morski. Tako, ako ima vise aerosola, ista masa kondenzovane vode ce se rasorediti na mnogo vise kapljica nego kod morskog oblaka gde ce biti mnogo manje, ali vecih kapljica. Zato je pokazano da se pre stvore padavine u maritimnom oblaku nego u kontinentalnom koji su slicnih osobina.
Dakle, u sredini gde je oblak ili magla, pored svih tih kapljica ima, naravno vazduha + vodena para koja na 100% drzi vazduh u stanju zasicenja (odnosno vodena para je zasicena na temperaturi T). Dakle, samo se u vodu, u te sitne kapljice pretvara ono preko 100%, tih 0.1 ili 0.2% prezasicenja, dok ostalih 100% moraju drzati zasicenje jer bi se inace oblak/magla raspao.
E sad, zasto dolazi do faznih prelaza. Posmatrajmo neku masu vode na nekoj temperaturi T. Svakako da ce nesto vode ispariti, tj. stalno postoje procesi da molekuli vode iz te posude gde drzimo vodu ce napustiti istu, ali postoje procesi i vracanja molekula u vodu iz vazduha. To su neprekidni procesi. Tako, isparavanje je proces pri kome broj molekula koji napustaju tecnost je uvek veci od broja onih koji se vracaju. Tako, malo po malo, tecnost isparava.
Zasto voda isparava?! Zamislimo tecnu vodu u nekoj posudi. Molekuli su u tecnosti vezani jakim medjumolekulskim silama koje cuvaju da se tecnost, da tako kazem, ne raspadne. Naravno, ove sile su slabije nego one u ledu, jer je led na nizoj temperaturi, pa su molekuli slabije pokretljivi na tim temperaturama. Dakle, sve je posledica kineticke energije!
E sada, ako mi damo neku energiju vodi, zamislimo da grejemo vodu za kafu, tada dolazi delom do rasta unutrasnje toplote vode (sto se vidi rastom temperature), a delom na vrsenje rada na savladjivanje jakih medjumolekulskih sila kojima molekuli prelaze iz tecnosti u gas jer su brze pokretljiviji zbog ulozene energije, te su tako na visem energetskom nivou i idu u gas. Gas je nista drugo do supstanca u kojoj su molekuli jako mnogo pokretljivi. Dakle, to je isparavanje, suprotno je kondenzacija.
E sada, kada nesto isparava trosi se energija, i to jedan deo one toplote koju smo ulozili prelazi u gasnu fazu, u tu mogucnost brzeg kretanja molekula. Ta toplota se naziva - latentna toplota, ona je vezana toplota, razlika izmedju energetskih faza. Dok, kada imamo kondenzaciju, molekuli vodene pare formiraju kapljicu, uvek veci broj molekula dolazi na kap nego sto odlazi i kap raste. Time, posto molekul iz gasa (veca kineticka energija) se vraca u tecnost (manja kineticka energija, manja pokretljivost) on mora predati nesto toplote, te se sredina greje, tj. vazduh.
Zasicenje je nista drugo nego ravnoteza, broj molekula koji izlazi sa povrsine kapljice je jednak broju koji se vraca. Kada je prezasicenje, broj molekula ce biti veci sve dok se ne potrosi sva ona prezasicena para, sve dok ne bude ponovo 100%.