E sad kome verovati
izvor www.biznis.ba
Koliko sam ja uspio saznati, sigurno je kada bi odobrili sve letove, da bi veoma mali broj letova imao konkretnih problema, manjih ili većih, ali više nego dovoljan bi bio jedan slučaj sa fatalnim ishodom.
Tek onda ne bi bilo nikakvog opravdanja!
Oblak pepela koji nije vidljiv golim okom, na gotovo celom delu koji pokriva, u ugroženijim delovima Evrope (Škotska, Engleska, veliki dio Francuske) je u proseku na visini 6000 m u sloju oko 400m debljine.
Merenja su vršena meteo-balonima i laserskim uređajima.
Navodno su čestice u oblaku, iako veoma sitne, izrazito abrazivne, a njihova gustoća je dovoljna da značajno ošteti turbomlazni motor samo za nekoliko sekundi.
Što se tiče NAVODNIH tvrdnji Lufthanze, nisam ni malo ubeđen da su verodostojne, jer osim 2 načina koja sam naveo u prethodnom tekstu postoji zasigurno još nekoliko tehničkih metoda utvrđivanje gustine sloja vulkanskih čestica, koje su naravno puno manje riskantne od "podizanja" skupih komercijalinih aviona.
Na kraju da napomenem da je erupcija "našeg" vulkana na zvaničnoj tzv. "VEI" skali (koja je koliko mi je poznato ekvivalent Rihterove skale primenjen na vulkanske erupcije) ocenjena indeksom 2 do 3 (nisu se još stručnjaci usaglasili).
U ovom i proteklom milenijumu zvanično najjača eripcija je bila na skali VEI jačine 7. Bila je to erupcija vulkana Tambora u Indoneziji 1816 god.
Mnogo poznatija takođe u Indoneziji bila je erupcija Krakatau-a (VEI 6) 1883 god.
Proporcionalno - erupcija Eyjafjallajökull-a, koji nam je napravio tekuće probleme, je 10.000 (deset hiljada) puta slabija od erupcije Tambore.
Za sada iako su totalno neusaglašeni i još uvek u sferi manje-više nagađanja među stručnjacima preovlađuju optimisničke prognoze, ali sa debelom rezervom, a o ostalim mogućim scenarijima ću koju rečenicu napisati i sutra.