Tema: Predosećaj životinja, ptica i insekata

[Dana]

Pa eto, svako veče u mom dvorištu skaču žabe, ima ih koliko hoćeš, a vreme do sada je idealno! Živa istina!

Za zalazak Sunca :sun  znam odavno i nikad ne promaši.

[Dana]

I mačka daje vremensku prognozu.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=zP4zaMvV__4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=zP4zaMvV__4</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=NtRn1DwW41I" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=NtRn1DwW41I</a>

[Dana]

Vremenski znaci na nebu i zemlji


Ljudi su otkrili da se promene vremena same najavljuju mnogim znacima koji se mogu razumeti bez upotrebe instrumenata ili dnevnih karata. Pogled u nebo, miris vazduha i ponasanje zivotinja mogu nagovestiti kakvo ce vreme biti.

MUVE I KOMARCI UJEDAJU I ZUJE LASTAVICE LETE NISKO-dolaze kisne oluje. Neki naucnici misle da, kad je vazduh vlazan insekti lete nisko jer im se krila ovlaze i postanu teska. Ako je to tacno, onda zastaju da se odmore slecuci na bilo koji prikladan potpornik ukljucujuci i vas. Sto se tice lastavica, one jedu insekte i svoje obroke hvataju u letu. Kad insekti nisko lete to cine i lastavice.

TAMNI OBLACI NA ZAPADU-ostani kod kuce i odmaraj se. Nemojte planirati da se zabavljate napolju, jer je verovatno da ce pasti kisa. Dobar deo vremenskih promena dolazi sa zapada. Zato kad vidite tamne oblake na zapadu, postoji verovatnoca da dolaze prema vama. Njihova tamna boja pokazuje da su gusto natovareni sitnim kisnim kapljicama. Samo malo zahladjenje moze ih pretvoriti u vece kapi dovoljno teske da padnu i upropaste vam planove.

Kada je zalazak sunca jasan, priblizava se sveza noc. Oblaci sluze kao neko ogledalo koje odbija toplotu. Kad na nebu nema oblaka, toplota tla moze isceznuti kad zadje sunce, i noc ce biti sveza ili u svakom slucaju svezija nego kada ima oblaka koji zadrzavaju toplotu.

Krug oko sunca ili meseca donosi kisu ili sneg uskoro. Krug nastaje zbog sicusnih ledenih kristala visoko u vazduhu. Oni rasprsuju suncevu svetlost u obliku kruga. Ledeni kristali pokazuju krajnji vrh toplog fronta koji se priblizava. Kad nizi deo stigne do vas verovatno ce pasti kisa ili sneg.

KAD RADIO PROGRAMI IMAJU SMETNjE ZBOG ELEKTRICITETA U VAZDUHU BICE SEVANjA GRMLjAVINE I KISNOG VREMENA. Pucketav zvuk vazdusnog elektriciteta prouzrokuju radio talasi, ne oni koje salje stanica nego oni koji su stvoreni munjom. Ako cujete te zvuke a ne vidite sevanje to je zato sto munja ide cik-cak nesto dalje od mesta gde ste vi, ili je u samim oblacima. U svakom slucajupostoji prilicno velika mogucnost da ce uskoro biti oluje sa grmljavinom.

KAD PROZORI NEMOGU DA SE OTVOE I KADA SO ZAPUSI RUPICE U SLANIKU-vreme ce dobro koristiti onome ko pravi kisobrane. Zabrekli prozori i vlazna so znaci su vlaznog vremena, sa verovatnocom da ce pasti kisa. So upija vodenu paru iz vazduha, tako da i sama postaje vlazna. Ako je vazduh zasicen vodenom parom onda ce i so biti vlazna, sto nas upozorava da moze doci do stvaranja oblakai izlucivanja obilnih padavina.

DIM KOJI SE LENjO VUCE PO TLU-govori nam da moze biti kise. Topao, vlazan vazduh ima manji pritisak nego hladan i suv. Posto ima manji pritisak, on teze podize dim iz dimnjaka, koji se samo povlaci okolo, pada ka zemlji i ne dize se. Naravno topao, vlazan vazduh ne znaci uvek da dolazi kisa ali postoje dobri izgledi da ce je biti.


NEKI TVRDE DA MOZETE ODREDITI TEMPERATURU VAZDUHA KAD IZBROJITE KOLIKO PUTA ZACVRCI CVRCAK-pokusajte i sami, ako se zadesite u njegovoj blizini, izbrojite koliko puta se javi za 15 sekundi, dodajte 37 i zbir treba da bude visina temperature po Farenhajtovoj skali.

KAD SMRAD MOCVARE I MIRIS CVECA ISPUNjAVAJU VAZDUH-blizi se oluja. Poznato je da pri niskom vazdusnom pritisku nastupa pogorsanje vremena. Pred kisu je vazdusni pritisak slabiji. On manje pritiska stvari. Sa manje vazdusnog pritiska na sebi cvece moze da ispusta vise mirisnih isparenja, koja se osecaju u vazduhu. Na zalost, taj isti slab vazdusni pritisak, takodje oslobadja manje prijatne mirise sa gnjilih biljaka u mocvarama i kanalizacije, koja pri tom niskom vazdusnom pritisku zaudara a zagadjeni vazduh iz kanala se siri.

LOSE VREME SA PADAVINAMA NAGOVESTAVAJU SLEDECE POJAVE : Kad se pilici okupljaju ispod kvocke, kad je stoka u polju uznemirena, kad su psi i macke tromi i dremljivi. Kad se ljudi zale da im zuji u usima, da ih bole zubi, kosti i zglobovi. Kad se oblaci spustaju i postaju tamnosivi.

LEPO VREME NAGOVESTAVAJU SLEDECE POJAVE : Kad uvece musice dugo lete u rojevima, kad petlovi pevaju rano ujutru, kad seva peva i visoko leti, kad je pauk u centru svoje mreze, kad je nebo izrazito plavo i kad je so suva.



Tekst preuzet iz casopisa “Lovacke novine” mart 2008. godine

sa izvora sajta: http://psi-lutalice.forumotion.com/ostalo-f16/vremenski-znaci-na-nebu-i-zemlji-t20.htm

[Dana]

Nakon svih postova koje smo pročitali ovde i mišljenja sam da je meteorologija "jako senzibilna", prosto sve utiče u prirodi, tesno povezuje sa zemljotresima i poplavama, veoma globalno, gigantski i lokalno. Pogotovo vlažnosti pritiska i temperature.

Meteorologija caruje, be!   

[Dana]

Dani i noći tropske, komarci, cvrčci koji se čuju od ponoći do izlaska Sunca i vreme ognjenih svetaca, oduvek su bili obeležja kraja jula i početka avgusta. Vreme  je to kada se tražila i traži „debela“ ladovina, a prosečne vrednosti koje pokazuje termometar decenijama slične – između 32 i 38 stepeni.

Neki su bili skloni da poveruju predznacima o tome kakva će biti godina i zapisima o predskazivanju vremena što ih objavljuju večiti kalendari. Tako se verovalo da „Ako od Sabora Sv. arhangela Gavrila do Preobraženja bude lepo i toplo vreme, te godine će biti dobro vino“, „Ako padne kiša na Sv. arhangela Gavrila, a u avgustu bude više kiše, u oktobru će vino biti „tanje“, „Kakav će biti avgust s početka, takav će biti do kraja“, „Ako mravi krajem jula i početkom avgusta prave velike gomile iznad mravinjaka, zima će biti jaka i snežna“.

PREPORUKA
sa izvora sajta: http://www.kovinekspres.rs/?p=5276

[Dana]

Patuljasti som,tipicna je riba dna koja nocu trazi hranu, ali je, takode, veoma aktivan u sumrak i praskozorje... Najcesce se lovi na dubinku, ali moze i na plovak. Neposredno pred naglu promenu atmosferskog pritiska (u vreme  letnjih oluja), uznemireno pliva i tada dolazi i do gornjih slojeva vode. Zimi se ukopava duboko u mulj i samo povremeno izlazi trazeci hranu.

[Dana]

Kada je vedro a Mesec oko sebe ima senku (obruč) sutra će duvati vetar. Žuto-crveni zalazak sunca sa horizontom na kome se naziru niski oblaci bez oblika i forme takođe predskazuje loš sutrašnji dan. Loše vreme  predskazuje i treperenje zvezda, dalek vidik, prenošenje odjeka, komešanje raznih vrsta oblaka, izostajanje jutarnje rose, zapadni i južni vetrovi. Ako vam vetar duva, recimo sa istoka a na istoku se nalaze niski sivi oblaci (nimbostratusi) ili se nebom valjaju neki crni i mrki oblaci (kumulonimbusi) budite uvereni da će uskoro biti kiše i nepogode.

Ponašanje životinja
Ptice su genetski programirane za otkrivanje promena vazdušnog pritiska konkretno približavanjem promene ka niskom pritisku. Poznato je da laste u niskom letu nagoveštavaju kišu, dok njihov visok let znači suvo vreme.

Na sat-dva pre pljuska ptice lete veoma nisko loveći tako bubice koje je pritisak vazduha naterao da budu bliže zemlji. Ako se tada ipak na visini vidi neka ptica onda je njen let veoma brz, uplašen i sa znacima očigledne žurbe da nađe sklonište.
Takođe uzastopno graktanje vrana siguran je znak nadolazeće kiše.  Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca primetili su promene u njihovom ponašanju pre oluja, naročito sa grmljavinom. Tako psi na primer uporno "njuškaju" vazduh pred promenu vremena. Od insekata, peckanje muva pred kišu.

Ako primetite dim iz dimnjaka ili vatru - posmatrajte. Predznak lošeg vremena je rasipanje dima odmah po izlasku iz dimnjaka ili sa ognjišta. Kada se dim lepo, pravolinijski izdiže u vis, budite uvereni da narednih 24 časa neće padati kiša. Sitni, lepo formirani oblaci koji su vrlo visoko (cirusi i cirostratusi) sigurni su predznak lepog vremena. Oblaci "prognozeri" mogu biti i nešto veći (cirokumulusi), ali su obavezno svetli ili kao sneg beli.

Pomoću barometra se može jako sigurno predvideti stabilnost vremena. Ravnomerno lagano povećanje pritiska tokom čitavog dana obećava duži period lepog vremena. Povećanje za 4-6 mm tokom 6 sati označava kratko prolepšanje. Brzo opadanje pritiska znači pogoršavanje vremena. Lagano opadanje tokom 24 časa prouzrokovano je povećanim zagrevanjem vazduha i ne znači pogoršavanje vremena. Ponavljanje pada i povećanja pritiska, pokazuje nestabilno vreme.

(delovi priručnika Nebojše Manojlovića)

PREPORUKA
sa izvora sajta: http://www.mojaladja.com/index.php?option=com_content&view=article&id=201:razni-saveti&catid=4:saveti-i-opisi&Itemid=13

[Dana]

Bodorka je za vreme letnjih vrućina traži dublja mesta ili se zavlači u podlokane obale i korenje drveća...Osetljiva je na promenu vremena, pa se uzavisnosti od te promene može nalaziti pri dnu, na sredini ili pri samom vrhu vodene površine. Provereno je da pred promenu vremena ne grize. Ako ne pogodimo dubinu, ulova neće biti ni u vreme kada grize.

[Dana]

Poljski zec živi najčešće na poljima pa sa njih odlazi samo za vreme kiše.

...on se za vreme  blagih godišnjih doba prilično dobro zaštićuje od oluje i kiše. Zimi obično iskopa duboki ležaj, tako da od njega ne primećujemo ništa osim male crne mrlje. Leti okreće glavu prema severu, zimi prema jugu, a kad je oluja sedi u zavetrini. Izgleda kao da je priroda htela živahnošću, brzinom i lukavošću da plati zecu za prirođenu plašljivost i bojažljivost. Ako nađe bilo kakvu priliku da pod zaštitom tame ublaži svoju veoma veliku glad pa ako vreme nije sasvim nepovoljno, jedva da prođe jedno jutro a da zec odmah nakon izlaska sunca malo ne tumara po suvim, naročito peskovitim mestima, sam ili sa svojim srodnicima.

sa izvora: http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/sisari/zec.php

[Dana]

    Kako stručnjaci objašnjavaju ove neobične životinjske osobine, čije bi tačno tumačenje pomoglo pravovremenom otkrivanju potresa i tako smanjilo broj ljuskih žrtava? Postoji nekoliko objašnjenja ove pojave, ali ni jedno nije dovoljno pouzdano da bismo ga smatrali istinitim.
    Jedno od mogućih objašnjenja ovih karakteristika životinja jeste njihov sluh, koji je često savršeniji od ljudskog. Dokazano je, na primer, da su životinje mogle predosetiti i velike odrone snega ili stena, a britanski zoolog Mauris Barton opisao je kako ribe iskaču iz vode kada putem prođe težak kamion. Životinje, dakle, reaguju na određenu frekvenciju vibracija. Potres mogu predosetiti ako ga najavljuje neki zvuk kojeg ljudi ne mogu čuti, iako smo spomenuli primere kada su potres predvidele životinje sa sluhom sličnim čovekovom. Stručnjaci tvrde da hipoteza o slušnom predviđanju potresa nije tačna i da se na taj način ne mogu objasniti očita prognostička svojstva životinja pre potresa.
    Drugi aspekt objašnjavanja ovih zagonetnih pojava je u električnim poljima, koja utiču na određene osećaje kod životinja. Poznato je da kroz čoveka koji stoji na Zemljinoj površini prolazi električna struja jačine 1014 ampera, što na njega ne deluje negativno. U visokim brdima ili na moru čovek može doživeti efekat električnog pražnjenja ili takozvanu 'Vatru Sveta Elma', prilikom čega mu se pucketajući diže kosa na glavi. Moguće je da atmosferska električna polja utiču na životinje jače nego na ljude, što onda izaziva direktne psihičke poremećaje. Kod ljudi ti psihički poremećaji nisu bitni, jer jedino pridonose osetljivosti na promenu vremena, ali se kod životinja električne promene polja očituju u seljenju gnezda i traženju 'čistog' mesta bez uticaja atmosferskog elektriciteta, što su potvrdili i ogledi sa hrčcima i pčelama.
    Istraživači su zaključili da električna napetost može biti značajna za životinjsko predosećanje potresa. Brzo menjanje električnih polja značilo bi i predznak potresa.
    Stručnjaci su izučavali i delovanje magnetskog polja na životinje. Naime, poznato je da brojne životinje imaju magnetska osetila koja im služe u orijentaciji u prostoru. Najpoznatiji primeri su svakako golubovi pismonoše i ptice selice, iako je dokazano da magnetski uticaj deluje i na pčele, termite, bakterije, insekte i ribe. Jasno je da te životinje mogu uočiti promene magnetskog polja do kojih dolazi pre potresa, ali je teško verovati da bi ih razlikovale od uobičajenih atmosferskih magnetnih oluja. Zato se smatra da promena magnetskog polja, koja kod životinja izaziva dezorijentisanost, ali ne i strah, nije uzrok predviđanja potresa.
    Posmatrana je i upotreba čula mirisa kod životinja, kojim bi one mogle osetiti eventualni miris izlazećih zemljanih plinova, koji najavljuju tektonske poremećaje. Sve životinje, osim majmuna i ptica, imaju bolje čulo mirisa od čoveka i takva je pretpostavka potuno logična. No, životinje se sa takvim plinovima i inače susreću, pogotovo one koje kopaju rupe u zemlji, i miris plina im nije ništa neobično. Pre potresa pomahnitaju čak i ptice pevačice koje mirise uopšte ne osećaju, i to sve opovrgava tvrdnju o čulu mirisa kao glavnom otkrivaču potresa.
    Jedino se dugotalasna elektromagnetna zračenja iz zemlje mogu smatrati mogućim fizičkim predznacima potresa. Tako je barem tvrdio Helmut Tribuč, autor knjige Predznaci potresa, u kojoj je naglasio ekperimente američke mornarice sa elektomagnetnim zračenjem, kojim su promenili kurs leta ptica selica. Ipak, konačnog zaključka o mogućem uzroku ove tajanstvene pojave kod brojnih životinja, još nema. Preostaje da se naučnici i dalje bave sa ovim, znajući da ispitivanjem ovih životinjskih moći pre svega mogu da pomognu ljudima.

PREPORUKA
sa izvora sajta: http://www.conopljanews.net/cudesne_sposobnosti.html

[Dana]

Nevrijeme pokosilo medonosne biljke      

GRADOVI RS
četvrtak, 24 jun 2010 09:01

BIJELjINA - Ekstremno loši vremenski uslovi gotovo su pogubni za pčele, jer ovi vrijedni insekti već danima ne mogu izlaziti iz košnica, prikupljati polen i razvijati društva.

Pčele su primorane da troše zalihe hrane koju su nedavno uskladištile u svoje košnice. Zbog toga su zabrinuti semberski pčelari, koji kažu da je nevrijeme uništilo medonosne biljke.

- Pčelarima više od 30 godina i ne pamtim kada su na početku ljeta bile ovako loši vremenski uslovi. Gotovo sedam dana pčele ne izlaze iz košnica, jer su prvo bile oluje praćene gradom. Potom je naglo zahladnjelo i padaju obilne kiše. Katastrofalnije prilike u pčelarstvu od ovih nisu se mogle ni zamisliti - kaže semberski pčelar Milorad Ljubojević.

On je dodao da je bila dobra proljetnja paša u vrijeme cvjetanja voća i trava, potom i bagrema, jer su znatan broj pčelinjih društava vozili na pašu u podmajevički kraj, a potom se vrijeme zavjerilo protiv pčelara.

- Posljednjeg dana paše bagremovog cvijeta udarile su kiše, pa smo uspjeli spasiti pčele i njihov trud. Dobili smo kvalitetan med, a kada smo ih izvezli pored rijeke Save na pašu bagremca, udarile su kiše, pa je ta medonosna paša propala. Nikada nije bila ovako nepovoljna godina za pčelarenje kao ova - objašnjava Ljubojević.

On je istakao da će propasti i više od hektar medonosne biljke facelija koju su proljetos zasijali.

- Tek što je facelija iscvjetala počele su hladnoće i dugotrajne kiše, pa će i ta paša, najvjerovatnije, propasti. U jednoj njivi od pola hektara faceliju nam je poplavila podzemna voda - kaže Milorad Ljubojević.

Slično će proći i cvijet heljde, medonosne biljke koju su Ljubojevići prvi put zasijali u Semberiji.

- Najvećim dijelom propala nam je i paša lipovog cvijeta. Pred zahlađenje lipa je je najbolje medila, a desetak dana s kišama cvijet ovog drveta je već neupotrebljiv za pčele - žali se ovaj pčelar.

sa izvora: http://www.vijesti-srpske.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5502:nevrijeme-pokosilo-medonosne-biljke&catid=10:gradovi-rs&Itemid=98

[Dana]

Detektori za vreme

 Da li vaš pas ili jato ptica koje preleću nebo mogu predvideti nadolazeću oluju? Postoji li bilo kakvo naučno istraživanje koje potvrđuje ovakve tvrdnje? Još interesantnije pitanje je, da li ćemo, ako životinje zaista mogu predvideti promene vremena, prestati da slušamo meteorologe i umesto toga početi da promatramo ponašanje životinja u zoološkom vrtu ili u sopstvenom dvorištu?

Takvo otkriće bi sigurno imalo veliki uticaj na svakodnevni život ljudi. Ovakva predviđanja bi bila posebno dragocena za katastrofalne događaje kao što su zemljotresi, plimni talasi, cunami i sl. Iako naučno nepotvrđeno, činjenica je da od velikih plimnih talasa nije stradala gotovo nijedna divlja životinja, dok je istovremeno stradalo više od 200 000 ljudi. Čini se kao da životinje imaju ugrađen mehanizam upozorenja, bilo da su u pitanju sati ili sekunde, koji omogućava i njima i ljudima koji prate te signale da se spasu.
Preovlađujuće mišljenje je da životinje mogu otkriti neke događaje, zemljotres na primer, čim se dogode, čak iako je mesto događaja na velikoj udaljenosti. Štaviše, mnogi veruju da životinje reaguju na neke znake koji prethode samom događaju. Ćvrsti dokazi za ovo su ograničeni, većina se svodi na  priče i anegdote. Ako vaš pas uvek uđe u kuću pre nego što počne kiša, može vam se činiti da može da predviđa vreme. Međutim, verovatno je tačnije reći da životinje reaguju na određene signale iz okruženja koja idu ruku pod ruku sa promenama vremena a ne na samu promenu vremena.
Oni koji se bave ovim fenomenom kažu da nije u pitanju neko šesto čulo ili natprirodne moći, već jednostavno da životinje imaju veće mogućnosti na osnovu postojećih pet čula ili ih bolje koriste u poređenju sa ljudima. Najveće razlike su u čulu sluha. Pojedine zvuke životinje čuju a ljudi ne. To su, s jedne strane, infra-zvuci, sa niskom frekvencijom ispod 20 herca (Hz), a s druge strane zvuci sa visokom frekvencijom, iznad 20000 Hz. Primer za to je pištaljka za pse čiji zvuk psi naravno čuju a ljudi ne. Slonovi, na primer, čuju zvuke u rasponu od 16 do 12000 Hz. Goveda takođe počinju da čuju zvuke od 16 Hz ali raspon doseže čak do 40000 Hz. Zemljotresi i okeanski plimni talasi proizvode infra-zvuke pa se veza sama po sebi nameće.
Pored sluha moguće je da slonovi, na primer, predosete pojavu zemljotresa zahvaljujući velikim stopalima koja osete potrese u dubini zemlje koji prethode zemljotresu. Ovi udaljena, nepoznata podrhtavanja zemlje ih plaše te oni počinju da se neobično ponašaju i traže sklonište..
Šta je sa manje ekstremnim događajima? Može li ponašanje medveda da nas upozori na jačinu zime koja nailazi mesecima unapred? Mogu li ptice predvideti nailazak letnje oluje? Poznato je da se pred promenu vremena (nailazak fronta, letnja oluja i sl.) menja atmosferski (barometarski) pritisak i pritisak vodene pare u atmosferi (hidrostatički pritisak). U normalnim uslovima, promene ovih veličina su male ali moguće je da životinje osećaju promene koje izlaze iz okvira uobičajenih fluktuacija što im automatski pokreće mehanizam za preživljavanje i tera ih da traže sklonište od nevremena.
Istraživači su uočili da na primer morski psi, pre tropskih oluja, kada atmosferski pritisak opadne za samo nekoliko milibara, poniru dublje u vodu gde su sigurniji kada oluja naiđe. Ptice i pčele takođe osećaju promene u vazdušnom pritisku i instiktivno traže zaštitu u svojim gnezdima i košnicama. Ptice takođe koriste svoju sposobnost detektovanja promene atmosferskog pritiska da odrede najpogodnije i najsigurnije vreme za seobu.
U SAD je rašireno verovanje da mrmoti mogu predvideti dužinu trajanja zime. Naime, svae godine, 2. februara, se proverava da li mrmoti jos uvek spavaju zimskim snom što ukazuje da će zima još dugo trajati ili su budni što znači da je proleće na vidiku. Međutim, čini se da mrmoti ipak nemaju tu sposobnost jer je hibernacija povezana sa prirodnim biološkim satom same životinje i količinom pohranjene masti za prezimljavanjem a ne sa sposobnošću predviđanja temperature.
Neki američki indijanci veruju da crni medvedi biraju različita mesta za spavanje u svojim pećinama u zavisnosti od toga koliko će zima biti hladna kao i da je krzno na zečijim šapama gušće ako će tokom zime biti puno snega.
Većina tvrdnji o predviđanju vremena se odnosi na promene u ponašanju životinja ali i na promenu izgleda. Postoji mnogo  lokalnih verovanja ali većina se nije pokazala pouzdanim i korisnim za čoveka. Životinje često menjaju ponašanje i navike ali ne postoji pouzdan način da se ustanovi veza između tih promena i promena vremena.

sa izvora sajta: http://www.meteosrbija.rs/index.php/meteomagazin/16.html

[Dana]

Iskoristila sam pauzu, za to vreme slučajno bacih pogled u komšijinsko drvo - jelku sa šišarkama. Uzela dvogled i pogledala u daljinu, šišarke su se skupile u svoj zatvoren oblik baš onako kako je potvrđeno u jednoj prognozi za vreme.

Ove dragocene obimne informacije o predosećajima pred nevreme, stiče se utisak da su životinje gole i sa krznama i preko šapa daleko osećaju vibracije zemlje, vlažnosti, pritiska, itd.....i čovek je slično imao razvijene sposobnosti sve do pojave indrustijalizacije. Šta se otada desilo? Veštačka sirovina materijala koja se, većinom uglavnom, sastoji od naftnog porekla (odeća i obuća, a i hrana) u velikoj meri zatvara čovekovo osetilo za spoljašnje promene i vremenom gubi svoje sposobnosti. U Bibliji je savetovano da ljudi koriste odela prirodnog materijala.

[Dana]

Bez pčela - glad u svetu
 
Ako neko uskoro ne pronađe lek, misterizni ubica medonosnih pčela mogao bi ozbiljno da ugrozi američke trpeze, odnosno da Amerikance baci na prinudnu dijetu.

Medonosne pčele ne prave samo med, već i oprašuju preko 90 odsto biljaka koje se koriste u ishrani. Prema podacima Odeljenja za poljoprivredu SAD (USDA), oko trećinu ljudske ishrane čine biljke koje oprašuju insekti, a oko 80 odsto takvih biljaka oprašuju upravo medonosne pčele.

Čak i ishrana stoke, koja se hrani detelinom lucerkom, zavisi od pčela. Ukoliko se sadašnje izumiranje pčela nastavi, Amerikanci bi mogli da završe na "hlebu i vodi", kaže za AP Kevin Heket, vođa nacionalnog programa za pčele pri USDA.

"Ovo je najveća opšta pretnja našem snabdevanju hranom", upozorio je Heket.

Broj pčelinjih kolonija se u SAD u proteklih nekoliko meseci smanjio za četvrtinu, što je pet puta više od normalnog zimskog gubitka. Problem se pojavio u novembru, a u međuvremenu se proširio na 27 američkih država. Slične pojave zabeležene su u Brazilu, Kanadi i delovima Evrope.

Naučnici pokušavaju da utvrde šta ubija pčele, a prvi rezultati nedavno urađene studije ukazuju da je u pitanju neka vrsta bolesti ili parazita.

Čak i pre najnovije pošasti, američke pčele su bile u opasnosti.

Njihov broj se vremenom smanjuje, jer nemaju genetsku strukturu koja im omogućava da se adekvatno izbore sa otrovima i bolestima. Nestajanju pčela dopinosi i njihova socijalna priroda, zbog koje se bolest lako širi na veliki broj pčela.

"Iskreno, pitanje je da li će pčele preživeti ovu oluju. Da li imaju otpornosti da se oporave? To ćemo znati verovatno krajem leta", kaže Heket.

Stručnjaci iz Brazila i Evrope udružili su snage sa američkim kolegama u laboratoriji USDA kako bi otkrili ubicu pčela. Proteklih nekoliko nedelja Heket je obaveštavao kancelariju potpredsednika Dika Čejnija, a o tom problemu je obavešten i Kongres.

Početkom prošle jeseni, pčelari su u košnicama zaticali samo novorođene pčele i matice. Za razliku od prethodnih slučajeva kada su pčele umirale, ovog puta u košnicama nije bilo mrtvih insekata, već su prosto nestajale.

Najbolji stručnjak za pčele u USDA Džef Petis sumnja da postoji više mogućih uzročnika za tu pojavu, ali nema dovoljno ljudi i novca da ispita sve mogućnosti.

Među glavnim "osumnjičenim krivcima" su neki od parazita, nepoznati virus, neka od bakterija, pesticidi ili kombinacija navedeih faktora, u kojoj jedan slabi pčelu, a drugi je ubija.

Naučnici su u međuvremenu završili i "mapiranje" gena medonosnih pčela, koje je pokazalo da ti insekti nemaju gene koji omogućavaju izbacivanje otrova iz njihovog sistema, kao i da im nedostaju mnogi geni koji obezbeđuju imuno-reakciju na pojedine bolesti.

Na primer, voćna mušica ili komarac imaju dva puta više gena koji omogućavaju detoksikaciju, kaže entomolog sa Univerziteta u Ilinoisu Mej Berenbaum.

Međutim, ima i naučnika koji smatraju da nema mesta za paniku. Stručnjak za pčele sa Univerziteta u Montani Džeri Bromenšank navodi slične krize koje su se dogodile šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je takođe mnogo pčela uginulo.
 
PREPORUKA
sa izvora sajta: http://www.novine.ca/arhiva/2007/1102/naslovne.asp

[Dana]

Kiša smeta pčelama
19. april 2010. | 10:21 | Izvor: B92 Beograd -- Dugo, kišno, hladno proleće ove godine ne smeta samo našim sugrađanima željnim šetnje i poljoprivrednicima koji kasne sa setvom, već i pčelama.

Zbog čestih kiša, pčele ne mogu da izleću iz košnice, skupljaju nektar i prave med. Čak je verovatno da će pčelari morati da ih dohranjuju. U retkim satima bez kiše, vredne pčele radilice grabe bukvalno svaki minut kako bi obezbedile hranu za leglo. U ovo doba godine u pčelinjaku bi trebalo da “vrvi kao u košnici”, ali zbog kiša izleću samo najhrabrije pčele.

Med koji se dobija sa voćano-maslačkove paše se u pčelarskom žargonu zove voćarac i veoma je cenjen, obično i nešto skuplji jer su prinosi za razliku od bagremovog mnogo manji.

Ove godine zbog kiša ne samo da neće biti meda od voća, već će pčelari morati da prihranjuju legla.

“Za preporuku je pčelarima da, ako se oduže ovako loši dani-pomalo stimulativno prihrane pčele”, kaže pčelar iz Kragujevca Veroljub Umeljić.

Ipak , ono što je vrlo verovatno je da obimna bagremova paša može da nadoknadi ovu siromašnu na voću.

“Ono što je nama cilj je da u ovom periodu pripremimo pčele za bagremovu pašu, da matica snese što više jaja jer je to glavna paša i trebalo bi najviše očekivati od nje”, priča Umeljić.

Voćnjaci koji se nalaze u blizini pčelarnika daju i do 20% više prinosa voća, a plodovi su znatno krupniji nego tamo gde ima manje pčela.

Na zapadu postoji praksa da se pčelarima plaća naknada ukoliko sele pčele s voćnjaka na voćnjak za vreme oplodnje cvetova.

Mada kod nas pčele rade besplatno i pored vremenskih uslova, pčelari se ipak nadaju da će makar i nešto kasnije većina cvetova biti oprašena.

sa izvora sajta: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=19&nav_id=425345

[Dana]

"PROGNOZERI" IZ PRIRODE

(...)

Aboriđini u blizini Melbourn-a vjeruju da je uzastopno graktanje vrana siguran znak nadolazeće kiše. Slično uvjerenje prisutno je i u našim krajevima.

Nisu ptice jedine koje mogu predvidjeti dolazak kiše. Pčele se prije kiše vraćaju u košnice, a ne roje se prije oluje. Vjerojatno i one detektiraju malene promjene u pritisku zraka. Neka su promatranja pokazala da ribe više "grizu" prije kiše i nevremena, kao i male muhe i mušice - možda zato što im je to zadnja prilika da se nahrane prije kiše.

Jedno od najpoznatijih, pa i ekraniziranih, vjerovanja o vremenu je ono o američkom sviscu. Drugi veljače u Americi je svake godine Sviščev dan, i izađe li on tog dana iz svoje rupe i pri tome vidi svoju sjenu, Ameriku čeka šest tjedana hladnog, zimskog vremena. Istraživanja su pokazala da je malo istine u tom vjerovanju, no to nimalo nije umanjilo popularnost godišnjeg rituala.

Mnogi su vlasnici kućnih ljubimaca primijetili promjene u njihovom ponašanju prije oluja, naročito grmljavinskih. Tako psi, na primjer, uporno njuškaju zrak pred promjenu vremena.

još jedno promatranje iz svijeta ptica, bolje rečeno - pilića i kokoši. Jeste li ikada vidjeli posve mokru kokoš? Prilično je ružna i uopće ne čudi što se u nekim narodima uvriježila uzrečica "lud ko' mokra kokoš". Vjeruje se da kokoši upravo mrze kišu, i ostanu li na njoj, to znači da će ona padati dugo, pa žele li jesti, nema im druge nego pokisnuti, ma koliko to mrzile. Ako pak kokoši pri prvim kapima kiše pobjegnu u zaštitu kokošinjca, to je siguran znak da će kiša biti kratkotrajna.

sa izvora sajta: http://www.meteo-info.hr/meteoclanci/meteorolog.php

[Dana]

Evo jednog sigurnog i proverenog narodnog verovanja:
Do god vrane u zoru grakcu i haoticno lete po nebu u velikim jatima bice zime i hladnog vremena (jer su one glavni predznak zime i hladnoce).
Cim vrane utihnu to je dobar znak da je zimi dosao kraj i da je prolece na pragu.

[Dana]

Stara, dobro poznata narodna izreka "Posle Svetog Ilije - sunce sve milije" nikako ne odgovara stvarnom stanju, jer je baš u tom periodu (20. jul - 20. avgust) po pravilu koncentrisan najveći broj tropskih dana i noći, a uz to se najčešće javljaju i apsolutni temperaturni maksimumi u godini. Dakle, tu narodnu izreku su odavno demantovali meteorološki podaci, koji su mnogo puta do sada pokazali da je avgust (ne jul) najstabilniji i najvedriji mesec u godini, sa najdužim intervalima sunčanog i toplog vremena (poznati Azorski anticiklon), dugačkim nizovima letnjih i tropskih dana, a često i sa vrlo visokim temperaturama (preko 35 C).

Takođe, baš u ovom pomenutom periodu od 30-ak dana je u najvećem broju godina najstabilnije i najlepše vreme, pa je sasvim jasno zašto ljudi biraju za godišnje odmore i letovanja baš III dekadu jula i prve dve dekade avgusta.

[Dana]

Za početak evo narodnih izreka iz zadnjeg broja MeteoMagazina (br.3)

Koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru

Mlak decembar pokvari celu godinu

Kad na Novo leto suce lijepo svijetli, riba, voća i vina dosta ćeš imati

beo Božić - zelen Uskrs, zelen Bozić - beli Uskrs

Januarska kiša sve usjeve šiša

Grmljavina zimska s još većom zimom pritiska

Ako zima ne pokaže svoju glavu početkom zime, pokaže rep na savršetku zime

Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine

Zimskoj vedrini i letnjoj oblačini nije verovati

Dan se po jutru poznaje

Ako nema snijega u januaru, bit će ga u martu ili aprilu!

Ako je uoči Miholja vedra noć, zima će imati veliku moć

Ako na Miholje sjever vuče, veliku zimu i snijeg dovuče

Kiša Miholja, do Božića blaga zima

Koliko ima mrazova prije Miholja, toliko ih bude poslije

Kakvo vrijeme na Malu Gospu nastane, takvo rado još dva mjeseca ostane

Ako na Mateja sunce sja, naskoro lijepa jesen zasja

Ako Mauricija sunce grije, po zimi oštar vjetar brije
 
U listopadu bura i mraz, siječnja sunčan čas

Mnogo magle u listopadu, mnogo snijega u zimu

Poslije krupe ne treba zvonjenja

[Dana]

Barometar valja barirati za svaku promjenu visine (uporediti ga sa lokalnim barometrom). U svakom slučaju barometar čak i nebarirani, ako opada znači da će se vrijeme pokvariti. Kada je u usponu znači da će se vrijeme popraviti. Ako barometar lagano opada možemo očekivati dužu kišu, a ako naglo opada očekujmo kratko nevrijeme ili oluju.

Nevrijeme nas očekuje ako su životinje uznemirene, kada ptice nisko lete, kada se dim iz dimnjaka teško diže uvis, kada je zrak rano ujutro proziran da nam se panorama čini bližom, kada oko sunca ima oblaka i kada je crveno jutro, kada se po stazama razmile puževi, kada mačke ližu dlake, kada slivnici počnu zaudarati, a pored jezera se osjeti miris ribe, kada se oko mjeseca noću pojave prstenovi različitih nijansi i kada zvjezde nisu tako sjajne. Nevrijeme valja očekivati i kada oblaci brzo prekriju nebo, a mušice počnu da dosađuju i obadi silno navale na konje i mazge pa ih natjeraju da tapkaju kopitama. Poslije snažnog vjetra, nakon kratke pauze, počinje da pada kiša. Jugo (šilok) i sparina donose kišu. Nikada ne traži zaklon ispod usamljenog drveta. Za iznenadna nevremena ne treba se nikada žuriti niti žaliti ako ste odstupili od predviđenog hodačkog programa.

Lijepo vrijeme nas očekuje kada je sunce na zalasku crveno, a noću sjajan mjesec i blistave zvijezde. Suhi zrak i blještavo sunce pokazuju da će lijepo vrijeme potrajati. Rascvjetalo cvijeće, mirne životinje i cvrkut ptica u rano jutro takođe kažu da će cijelog dana biti lijepo vrijeme. Sjeverac i suha hladnoća donose lijepo vrijeme – Romano Anfosso, „Život na otvorenom“.

PREPORUKA
sa izvora: http://turizamplus.ba/2010/03/08/kolumna-vremenske-prilike-nad-bjelasnicom-oblaci-idu-u-krug/