Zaista, tema je jako, jako interesantna. Hvala ti ctrl...na domišljatosti...i svakako, dobrodošlica uz sve to naravno!
Vidiš, mnogi ovo ne bi nazvali meteorološkom temom. Često nailazim na isti problem, pošto volim da proširujem teme, odnosno trudim se da ih dopunim nekim drugim koje znam, kako bih dobio uobličeniju sliku svega što me zanima.
A priroda je tu nezaobilazna. Uvek sam joj bio privržen. Šta više, pozivao sam i druge da to učine, ali ljudi su po pitanju prirode nekako lenji u poslednje vreme. Svi kažu, kako bi i sami voleli da odlaze tamo češće i kako mi koji to činimo "imamo sreće" (ma šta im to značilo). Naravno, izuzeci su roštiljade i slično, ali zaista primetiti neku odliku prirode i poistovetiti je sa nekom znanom odlikom kojom se bave redovne nauke, je zaista sposobnost. "Good science is good observation" - neko reče.
Zašto počinjem o tome? Upravo zato, što se sve stvari mogu povezati nevidljivim (a sve više vidljivim) nitima. Jako je velika greška, nastojati izolovati neku zasebnu nauku ili sistem, tvrdeći da ne postoji ništa drugo i da je to sve što postoji o dotičnom.
Tema o kojoj ovde govorimo, direktna je potvrda toga.
No, da ne dužim više sa uvodima (opet se raspisah...), istina je to što se primećuje oko životinja. ne znam baš koliko bih trebao o tome, jer već počinjem širiti...
Ali evo recimo nečeg što sam direktno istraživao. Kako nemam ljubimaca (iako sam takoreći na selu), radio sam neke experimente sa komšijskim psom (de-de, nemojte misliti na najgore
), koji su bili pozitivni na neke pretpostavke. Zato spomenuh da bih znao kako da se snađem u prirodi bez tehnike (podrazumevajući da ne mogu da gledam u nebo), jer svaka životinja se ponaša drugačije u odnosu na promenu najsitnijih detalja koji karakterišu našu okolinu. naravno, neko će reći da su te pojave minorne i beznačajne, ali životinje (i ljudi sa njima), direktna su potvrda, da sve to baš i nije tako.
Navešću umesto svega ovoga jedan primer koji je najsvežiji, jer sam ga relativno skoro izvodio. Primetio sam da se ljudi ponašaju različito u vožnji automobilom. Ovo sam primetio prvo po sebi, a zatim i po drugima. Naime, ja lično volim brzu vožnju, silovitu i povremeno bezrazložno rizičnu. Međutim, dešava se dosta često, da jednostavno ne mogu brzo da vozim. Kada kažem da ne mogu, mislim zaista da ne mogu. Neće noga na gas, ruke se ulenje, osećaj za brzinu se poremeti, te pored sve volje da vozim brzo, zaista mi ne ide.
U nekoliko navrata, imajući sreće, shvatio sam da mi je taj osećaj zaista pomagao jer sam nekoliko puta zbog te (relativne) tromosti, izvukao živu glavu.
Dođoh do zaključka da nešto reguliše osećaj za opasnost. Šesto čulo neko bi rekao. Kako god ga nazvali, taj mehanizam savršeno lepo funkcioniše. Ne kod svih ljudi, beket je to lepo primetila. Ali ukoliko mi se tako nešto dogodi, ja obavezno odlučim da se poslušam i nastavim sporo.
Naravno, posle nekog vremena, zanimalo me je šta se događa sa moždanim talasima za vreme vožnje. Uh, to je teško opisati, pošto je relativno teško smiriti i aparaturu na tako snažne moždane "potrese", ali reakcije su zaista burne.
Merenje je pokazalo da se u tim periodima predosećaja, zaista menja učestanost moždanih napona i da se menja u isto vreme i tonus krvih sudova, dakle "remeti" se rad čitavog organizma. Kao da mi nešto govori "uspori, jer desiće se nesreća".
Skraćujem koliko mogu, izvinjavam se. Bilo bi zanimljivo, ali nisam stigao dotle, da se pokuša izmeriti poreklo ovakvih promena. I naravno, koliko uticaja ima na okolinu, odnosno okolina na nas. Recimo, merenja koja sam takođe radio sa radio teleskopima i EEG aparatima, pokazuju da je razlog nespavanja kada je pun mesec (opet, kod nekih samo), to što gravitacija meseca, menja nivo seratonina u mozgu (seratonin je predivan inače).
Nisam navodio životinje u ovim primerima (ako ljude ubrojimo u njih kao što bi i trebalo, onda je sve u redu), ali eto, dajem primere da promene zaista postoje i da sve što treba, jeste da se na njih samo malo obrati pažnja, ništa više.
