Evo me posle duže pauze. Drago mi je da ima novih interesantnih tema. To znači da ste razmišljali o malo više od svakodnevnih stvari. Super!
Što se ove teme tiče, moram da razjasnim sledeće. Na osnovu diplomskog rada (koji je uradila ptprinceza) iz 1998. godine (ko zna, zna), naučio sam dosta o tragovima kondenzacije u atmosferi (contrails). Kondenzacioni tragovi su ujedno i hemijski tragovi (chemtrails), jer tu se ne ispušta samo vodena para i ugljen dioksid, već i ostalči produkti sagorevanja kerozina, odnosno avionskog goriva. Ne postoje nikakve tajne niti nerazjašnjene supstance koje se ispuštaju u atmosferu iz komercijalnih vazduhoplova.
Prijatelj mi radi u oblasnoj kontroli leta,recicu samo da u jednom satu preko nase teritorije preleti oko 100 aviona.
E sad posto avioni trose kerozin a kerozin je ugljovodonik.
Sagorevanjem istog se dobija CO2 + H2O.
Prosecna visina leta je od 12 000m do 20 000m + H2O u vidu vodene pare...
Ovaj post je samo već izneta potvrda ovih reči (odnosno, obrnuto).
Tragovi kondenzacije opstaju vidljivi u atmosferi dok se ne steknu uslovi da ponovo pređu u gasnu fazu, što zavisi od vlažnosti i temperature vazduha na visini leta. Ipak, ugrubo se može reći da kondenzacioni tragovi kraće opstaju pri lepom vremenu (ponekad ti tragovi i izostanu, što se može videti), dok pred promenu vremena u toploj i relativno vlažnoj vazdušnoj masi (ponavljam: na visini leta) isparavanje tih tragova traje i po nekoliko sati.
Hvala na odgovoru, samo sto sve sto si naveo ne bi moglo da opstane da bude vidljivo u atmosferi duze od 20 minuta a kamoli sat vremena i vise....
Kao što ovde navodim, može, i to nekoliko sati. Ništa čudno.
Dakle, ispusti ovog tipa se polako spuštaju ka zemlji, brzinom od nekoliko desetina santimetara u sekundi. Pri tome oni se polako šire i samim tim i razređuju, pa od prividno tanke linije u vremenu nastajanja traga dolazi do prividnog zadebljanja. Ustvari, ti tragovi padaju i šire se, pa se zato čine širokim. U nekom trenutku, na nekoj nižoj visini, ti tragovi ipak nestaju, ali sve se to neminovno sruči na zemlju. Ipak, merenja na zemlji ne ukazuju da su te materije o tolikoj meri opasne. Čak manje su opasne od industrije na samoj površini tla. Hemisjko zagađenje sa te strane zaista nije toliko dramatično. Najzad, to se dešava već decenijama, otkad je tih letova.
Drugačije je u Americi, gde tih letova ima znatno više, a ima i nekomercijalnih, vojnih ili ko zna kakvih letova, te ovde pustite mašti na volju, budite Majkl Mur i smislite neku priču iz konspiracije i pišite knjige, snimajte filmove i obogatite se na nečem običnom što svi vide svaki dan. To u Americi pali, a što ne bi ovde? Kao da smo mi pa mnogo pametniji... Neznanje je moć (Orvel, 1984).
Dakle, lepo je to što pratite tragove aviona, ali imajte na umu da su to pre sevga kondenzacioni tragovi i da je sve to normalno. Pustite konspiraciju i priče o hemijskom zagađenju. Ako vam je do hemijskog zagađenja, ono je znatno veće u vašem tanjiru nego u vazduhu koji udišete. No, da vam ne zgadim jelo, nije mi to namera, uzmite neku 'neprskanu' jabuku, sa uživanjem je grizite i uživajte u šarama na nebu, i zahvalite se postojanju avio letova na tome.
Ono što ne želite da zante jeste da se iz aviona svašta nešto ispušta, što neminovno, pre ili kasnije, pada na zemlju, uključujući čak i razni otpadni materijali tipa fekalija (čelične ptice i kake u letu). Poznat je slučaj neobične ledene sante koja je osamdesetih godina pala kod Rožaja (mislim da je o tome pisala i tadašnja Politika). Stručnjaci RHMZ Srbije su uzeli uzorak te ledene sante i ispostavilo se (što ne piše u novinama) da ima dosta amonijaka, pa čak i urina. Najzad, razjašnjeno je tako što je neki komercijalni let (kao) slučajno ispustio takav otpad iznad relativno naselejnog (umesto nenaselejnog) područja. Eto, ima i toga.
Nadam se da sam neke urbane legende koje su ovde navedene bez mnogo čvrstih osnova razbijene u samom početku. To mi je moderatorska dužnost.