E da znaš, nismo se dugo sunovraćali u dugačke postove. Postaše mi neobični, pa sam ih se nekako počeo klanjati, kao da je to neka zla kob. Ali da znaš da mi nedostaju. Često se dogodi tako, da sedim i pre svakog posta, zamišljam sunce kako počinje na zapadu da jenjava (jednostavno, ovo je kao kada ti se kao detetu nešto osladi i zapamtiš taj ukus svim čulima čitavog života i rado ga se sećaš). Jer meni je taj oblik i boja, ostao urezan od prvih postova načinjenih, pa sve do sada. Otud, moglo bi se reći da sam svo ovo vreme bio života sredine dana
Koristim priliku dok sam ovde da pišem, bar onoliko koliko mi internet dozvoljava. Vremena imam više nego kod kuće, pa londram po gradu, istražujući okolinu. Iznajmljivanje bicikla je u tu svrhu dalo najviše. Obišao sam i neka druga mesta, a naročito sam tražio ono u kojem priroda nije ofarbana. I nađoh ga naravno, ili bolje rečeno, pronašao je on mene.
Ali prince, znaš kako je u tim pisanjima. Počne se nekada dok i nisi za kompjuterom. jednostavno, pokrenuta delićem sveta, naraste ideja o nečemu, može to biti neka sasvim jednostavna stvar. A onda, preraste u nešto što bi dalo opisati, stane to nekada i u poneki redak, ali kasnije svatiš da nije namenjano ni jednom postu. Zatim, pažljivo ubacuješ deo po deo na mesta gde to nije namenjeno, pa osluškuješ da li će neko to primetiti.
Priznajem da će mi biti žao kada se vratim kući. Nedostajaće mi sve ovo. Znam to već. Ne toliko grad, koliko konstantno kretanje. Pitaju me prijatelji dok sam ovde, gde sa sve bio. Ali ja to ne znam. Nikada ne tražim ništa po planovima, kartama i brošurama. Jednostavno pogledam predeo pred sobom, sa vrha zgrade sa koje se vidi jako daleko, a zatim onako letački pokažem sebi u određenom pravcu. Nekada me tamo povuku neke neobične kuće, nekada visoke zgrade, nekada šuma, a nekada jednostavno idem niz vetar.
Kao Lao Ce... "pravi putnik ne zna gde ide"
Zato ne volim ni da pravim fotke. Slabe sam vajde u tome. Volim da doživim, dakako da prepričam, ali ne i da fotkam.
Elem, nastojao sam da postavim svoju fotku neobične duge (koju svi zajedno već objasnište), ali nisam uspeo. Pokušavaću još svakako.
Nakon što sam došao, načeli smo i sami prevod Eschborn-a, moji sadašnji prijatelji iz Engleske i Nemačke i ja. Podsetio si me na to. I nakon što smo našli nekoliko, dosetih se jednog jevrejskog za koje nisu znali... "met" (kontra od "emet"). Kvadratno pismo, za geometriju reči...
Odoh, vidimo se posle!