Tema: Sibirski anticiklon

[Sic]

Ajde jel moze neko malo da pojasni uticaj Sibirskog anticiklona na Srbiju za vreme zime. Kako se on ponasa, kada dolazi do njegovog uticaja na vreme kod nas, kako se to manifestuje na kartama, i na kojim kartama se to moze videti ili predvideti?
Koliko god da sam na internetu o ovome trazio, ima jako malo informacija...

• Tweet

[ptprince]

Sibirski anticiklon je sezonska tvorevina. Nastaje, kao i svaki anticiklon, usled veoma intenzivnog hlađenja podloge, u ovom slučaju severnoazijskog kopna. Nastajanju Sibirskog anticiklona kumuje pomalo i opšta cirkulacija atmosfere. Prostire se od srednje Evrope na istoku do Čukotskog poluostrva na istoku.
Jačina Sibirskog anticiklona varira, zavisno od jačine hlađenja tla, ali i od povremenog prisustva ciklona koji nailaze na obode sibirskog anticiklona. Kako je Srbija na jugozapadnom obodu Sibirskog anticiklona, njegov uticaj se smenjuje sa uticajima Mediteranskih ciklona.
Cikloni su dinamičke tvorevine koje nastaju u oblastima sa poremećenjem vazdušnih struja koje, narodski rečeno, prave vrtlog na tom mestu. Vrtlog, kružno (tačnije spiralno) kretanje vazduha je u početku samo naznačeno, da bi se ono intenziviralo tpolotom podloge, ali i dinamikom mesta poremećenja vazdušnih struja dve različite vazdušne mase koje su u kontaktu. Ta granica se naziva front. Za frontove se vezuju sve promene vremena u smislu padavina i pojačavanja vetra, ali po definiciji i nagle promene temperature u horizontalnom pravcu. Upravo ovo poslednje diriguje jačinom procesa u ciklonima.
Kada ciklona nema, na scenu stupaju anticikloni. Oni se ne kreću, već popunjavaju mesta između ciklona. Istina, imaju svoj centar, ali nije toliko posebno izražen ni u pogledu pritiska, ni u pogledu polja vetrova, kao kod ciklona.
Periferija anticiklona se naziva greben.

Pošto sam objasnio neke od glavnih pojmova, da krenem sa konkretnim objašnjenjem.

Sibirski anticiklon utiće na vreme u Srbiji samo svojim jugozapadnim grebenom. On jača ili slabi u zavisnosti od aktivnosti ciklonskih cirkulacija iznad Mediterana. Kada Mediteranski ciklon prođe, greben anticiklona se raširi po tom području i dolazi do prestanka padavina. Zaduvaju vetrovi severnog pravca i vreme se smiri. Zimi, često se vreme smiri na tmurno i/ili maglovito, ređe vedro vreme. Taj anticiklonalni greben nam često gostuje sa severne strane. Vremenom se raširi preko Srbije i uvuče nam hladnu vazdušnu masu. Ta masa ima temperaturu vazduha koja je nešto viša od one odakle vazduh dolazi (srednja Evropa, Sibir). Pri tome mislim na temperaturu vazduha po visini, a ne u prizemlju. Na temperaturu u prizemlju uveliko utiče samo tlo: vrsta, sastav, stanje tla.
Pre novog Mediteranskog ciklona, dolazi do najzanimljivijeg uticaja Sibirskog anticklona na vreme u Srbiji. Kada je Sibirski anticiklon još prisutan svojim grebenom preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije, a dođe do stvaranja ciklona u Mediteranu, počinje košava. Ponekad košava izostane, pa počne obična jugovina, ali raspored ciklona i grebena Sibirskog anticiklona se malo promeni, iako je skoro ista koncepcija. Kako ciklon jača, greben se polako povlači, ustupajući mesto ciklonu, a košava jača.
Bez ciklona, dakle, greben Sibirskog anticiklona daje veoma hladno vreme bez padavina.

Nadam se da sam ukratko objasnio. Podpitanja?

[marko79]

  lepo objašnjenje.jasno je i nama laicima. e sad, koji je odnos sibirskog ac i ciklona iz sredozemlja. da li ako je sibirski ac jači "gura" ciklone južniije od nas zimi i da li je on na neki način povezan sa tzv. čuvenim ac blokom nad atlantikom?

[ptprince]

Blok nad Atlantikom postoji uglavnom samo leti. Ono što sam opisao je situacija uglavnom zimi.
Antlanski 'blok', kako ga zoveš, aktivan je i pod uticajem opšte cirkulacije atmosfere, kada postoji generalno spuštanje vazduha nad suptropskim krajevima. Ali to je za neku drugu temu. Atlanski 'blok' ne postoji zimi. Nad Atlantikom gotovo stalno postoji neka ciklonska cirkulacija u vreme obitavanja Sibirskog anticiklona.

A to,ko je jači, pa zavisi od obe strane. Nekad Mediteran prevuče, sa suviše jakom dinamikom, sa višim temperaturama, spram slabo izraženog grebena. S druge strane, često se u januaru rešava da je Sibirac u punoj snazi i skoro da nema sile koja će da ga malo naruši. Ovo se produžava i na početak februara, kada je Sibirac najjači, a Mediteranci još nisu stekli snagu dovoljnu da odgurnu greben. Najzad, klimatski gledano, februar je i mesec sa najmanje padavina u godini, ne zbog toga što ima 28-29 dana, već zbog opisane situacije. Kažem, klimatski gledano, jer to nije pravilo, već najčešći slučaj.

Dalje?

[marko79]

znaci tzv. blok nad atlantikom ustvari jeste azorska ac?i pretpostavljam onda nema veze sa sibirskom ac.?
da li to što je vazdusni pritisak viši znači i da su temperature u okviru grebena ac niže, pretpostavljam da nije pravilo, ali da li se može naći uzročna veza između ovih vrednosti?
da li je na 500hpa i 850hpa u okviru sibirske ac temperatura ista ili viša nego na tlu?

[ptprince]

znaci tzv. blok nad atlantikom ustvari jeste azorska ac?i pretpostavljam onda nema veze sa sibirskom ac.?

Tačno tako.

da li to što je vazdusni pritisak viši znači i da su temperature u okviru grebena ac niže, pretpostavljam da nije pravilo, ali da li se može naći uzročna veza između ovih vrednosti?

Ne mora da znači. Takva konstatacija ima smisla kada se gleda evolucija nekog anticiklona, ali svaki anticiklon (kao i svaki ciklon) je priča za sebe.
Uzroče veze ne treba tražiti u koincidencijama, već u fizici atmosfere. To kao ima neke veze (gustina vazduha raste sa padom temperature), ali od jedne do druge situacije se sve mnogo više menja nego što navedena veza ima uticaja.

da li je na 500hpa i 850hpa u okviru sibirske ac temperatura ista ili viša nego na tlu?

Na 500 mb temperature najmanje variraju tokom godina, dok u prizemlju su te varijacije izuzetno ozbiljne. Na 850 mb se najčešće nalazi vrh inverzije zimi, ali i na većim visinama (recimo 750-800 mb), pa će biti da su u proseku temperature na 850 mb više nego one u prizemlju, ali samo zimi.

Dopada mi se razvoj diskusije. Hoćemo li još pitanja? Meni je za danas dosta, ali tu sam ponovo sutra.

[marko79]

jako korisna saznanja.da bismo razumeli ono što ovde čitamo svaki dan.biće pitanja još za sutra

[gencic]

Mislim da su pojedine kolege u pravu kada kazu da postoji i zimska ''bloking'' situacija.Nije mi bilo tesko da prelistam knjigu Radinovica(Analiza vremena), gde je ukratko objasnjen bloking.
Naime, poenta price je da bloking situacija moze da traje dosta dugo(u proseku 15ak dana) i da se javlja obicno kao dosta prostrani anticiklon, koji se prostire duz bar 40ak stepeni gs i nalazi se u srednjim i visokim sirinama.Obzirom da je dosta i vertikalno razvijen, tj. dosta je dublja tvorevina nego anticikloni, oni ga obilaze(kao plici sistemi).Bloking naziv potice zbog sposobnosti da skrece ciklone sa svoje uobicajene zonalne putanje(Z-I) i primoravanjem na kretanje u meridionalnom pravcu.

[ptprince]

Hvala za korekciju, kolega. Doduše, nisam baš želeo da potpuno poreknem i zimski bloking, ali složićeš se da je znatno ređi od letnjeg. Letnji bloking ide uz sezonsko jačanje Azorskog anticiklona. Dešava se i zimi da bude anticiklon nad Azorima, da bude čak i jak, ali to nije postojana tvorevina kao ona letnja. Takav anticiklon se znatno lakše naruši nego letnji, jer je leti okean hladniji od kopna, a u avgustu to dugo traje (kao zimski anticikloni u februaru).
Klimatski gledano, avgust je takođe mesec sa minimumom padavina. U Srbiji je tu sekundarni minimum, jer mesec avgust obuhvata i njegov sam kraj koji ume da bude začinjen jačim frontom koji najavljuje jesen, ali i obilnim pljuskovima sa grmljavinom i vremenskim nepogodama. Taj sekundarni minimum bi možda bio i glavni da se za mesec uzima period od polovine jula po polovine avgusta. Zato to jeste glavni minimum u Crnoj Gori, gde zima filuje padavinama čak i u februaru, čega nema u toj meri severno od Dinarida, u Srbiji.

Vraćajući se na temu, još da pomenem da ni Sibirski anticiklon nije 'svetinja', te da njegov greben isto tako ume da se povuče sa naših prostora. To su situacije kada rusko kopno još nije toliko hladno, kada je opšta cirkulacija atmosfere takva da su cikloni napadali rusko kopno do pola jeseni i nisu dali previše šanse Sibirskom berberinu da brije svojim mrazevima (kao sada).

[Dana]

Jedan Rus mi je rekao prekjuče da je u Moskvi -20'C, a u Sibiru +3'C a samim tim što NEMA SNEGA. To doživljava da su evropljani "ukrali" sneg iz Sibira. 

[ptprince]

Sibir je veliki, a ko zna gde se to desilo (mrzi me da tamburam podatke). Moskovskih -20 je pojava koja ne iznenađuje.

Uostalom, ne treba donositi zaključke na osnovu jednog trenutka.

[Dana]

Sibir je veliki, a ko zna gde se to desilo (mrzi me da tamburam podatke). Moskovskih -20 je pojava koja ne iznenađuje.

Uostalom, ne treba donositi zaključke na osnovu jednog trenutka.

Taman posla da je to bio zaključak na osnovu jednog trenutka.   Rus zna o svojoj zemlji isto onoliko kao mi o Balkanu i da je on poredio drastičnu razliku toga dana, gde su tamo ruski meteorolozi obaveštavali, u nekom većem delu Sibira nije bilo snega dok severna Evropa bori sa "sibirskim snegom i zimom", i naravno u šali je rekao kako mi evropljali "krali" od njih sneg i zimu. Ovde izgleda ne razume rusku šalu pa i mene.

A Moskovska zima pod -20'c je svima poznata.

[ptprince]

Šala... pa možda sam na trenutak izgubio smisao za humor. Šteta, cTrL_AlT_DeleTTe, nekada sam pucao od humora te vrste. Danas, kao da sam izgubio smisao za tu vrstu šale, jer od silnih lupanja gluposti, više sam se umorio od razlikovanja šale i lupetanja. Sada sam nekako preosetljiv, jer ne znam o čemu se radi. Uz male baobabe stradaju možda i neke druge vrste koje nisu toliko ugrožene... ali još pazim na ruže, koje ima to svoje trnje iz čiste pakosti.

Na ovaj način sam mogao da se našalim i 13.1.2003., kada je u Somboru bilo -26.5, a na Južnom polu -23.7 koliko prethodnog dana. Otkud da 'slaši na severu Bačke' kradu zimu nio manje ni više nego sa Južnog pola? Šta bi Deda Mraz rekao na to?

Odlutah od teme, a sibirski anticiklon širi ruke, čeka nas da pričamo o njemu.

[Dana]

Šala... pa možda sam na trenutak izgubio smisao za humor. Šteta, cTrL_AlT_DeleTTe, nekada sam pucao od humora te vrste. Danas, kao da sam izgubio smisao za tu vrstu šale, jer od silnih lupanja gluposti, više sam se umorio od razlikovanja šale i lupetanja. Sada sam nekako preosetljiv, jer ne znam o čemu se radi. Uz male baobabe stradaju možda i neke druge vrste koje nisu toliko ugrožene... ali još pazim na ruže, koje ima to svoje trnje iz čiste pakosti.

Na ovaj način sam mogao da se našalim i 13.1.2003., kada je u Somboru bilo -26.5, a na Južnom polu -23.7 koliko prethodnog dana. Otkud da 'slaši na severu Bačke' kradu zimu nio manje ni više nego sa Južnog pola? Šta bi Deda Mraz rekao na to?

Odlutah od teme, a sibirski anticiklon širi ruke, čeka nas da pričamo o njemu.

Ne brini, ptprinče, nisi izgubio smisao za humor, nego, nisi baš bio najbolje raspoložen. Dobro je da sad si to shvatio, svi smo različiti i različito reagujemo na šalu. Nisi odlutao od temu, nego smo je dodali. E sad sam zaista iznenađena da je na Južnom polu nije baš toliko hladno, jer imala sam predstavu da je tamo hladno cele godine koja vlada pod -50'c......

Tema je zanimljiva, čini mi se da u vazduhu vlada neka pravilna oscilacija i sinusoidalno kretanje vazdušne struje, svak prema svom periodu ima svoje zakonitosti toplo-hladno, leto -zima, a što se tiče jačine vetra, ciklona, tajfuna...tu ulogu vodi čovek. I još ovo, ja imam subjektivan osećaj da razlikujem atlantsku, evropsku i sibirsku zimu, ali tu sibirsku zimu ja nekako to ne podnosim, kao ove vrane. (ne umem da postavim link)