temperatura je -1.2°C ali kapljice kiše očigledno nisu jako prehlađene pa se ne lede odmah pri kontaktu sa tlom već se odvija odloženo zaleđivanje.
Kolega, izvini za moju primedbu, ali moram da ti kažem: kapljice kiše su ili prehlađene, ili nisu. Prehlađena kišna kap se ledi
u neposrednom kontaktu sa bilo čim, jer se tom prilikom fizički narušava površina kapi koja održava kap u tečnom stanju na temperaturi ispod nule, a usled kapilarnog napona. Kada se površina kišne kapi dotakne, kapilarni napon naglo slabi, te se voda oslobađa za zaleđivanje. Dakle, ne postoji intenzitet prehlađenosti kišne kapi.
Efekat 'odloženog' zaleđivanja može da se objasni na sledeći način. Predmeti na tlu nisu jednakih temperatura. Temperatura predmeta na tlu može biti i malo iznad nule, iako je vazduh ispod nule, ali samo danju, kada su fluksevi toplote usmereni ka tlu, odnosno kada nebo (pa i ovako tmurno) emituje neku energiju sunčevog zračenja (vidi aktinograme na bilo kojoj AMS koja meri zračenje). Isto tako, neki predmeti drugačijih toplotnih karakteristika mou biti i na temperaturama ispod nule, ako slabije primaju tu (jadnu) energiju difuznog zračenja. Dakle, sve zavisi od predmeta sa kojim kišne kapi dolaze u kontakt. Pošto je tako, zaleđivanje kišne kapi može u nekim slučajevima da bude brzo, u nekim sporije, a u nekim čak i da ga ne bude.
Kišne kapi su, najverovatnije, na temperaturi iznad nule, te se ovde ne može govoriti o prehlađenim vodenim kapima. S druge strane, kiša koja se ledi na tlu je činjenica za predmete na kojima se zaista lede kišne kapi. Bottom line: treba voditi pojavu kiše koja se ledi na tlu, iako ne poštuje definiciju do kraja.