Predivno, toplo jutro na ovom brdu. Bila je i noć topla, nema sumnje. Uz standardno uključene TA peći, jutros je i u stanu bilo toplije za stepen-dva nego sinoć.
Управо се вратих са Савског кеја преко пута Ушћа и тамо је температура у минусу, све је поледило а има и магле. Е сад, видех да је на Кошутњаку 11,2 степена, па ме занима да ли је могуће да на тако малом растојању (свега пар километара) буде толика разлика у температури од барем 11 степени? И субјективни осећај је такође изражен, на Цераку се може бити напољу у танкој пролећној јакни а на кеју је обавезна зимска опрема.
Naravno da je moguća. Beograd ima vrlo kompleksan teren, i reljef, i tip tla (land use). Razlike u temperaturi unutar grada umeju da budu neverovatne.
Nocasnje min temperature u Beogradu
Kosutnjak +10C
Trosarina +8,7
Zeleno Brdo +8,5C
Karaburma +6,1
Pancevacki most +3C
Da dopunim podacima sa beogradskih sinoptičkih stanica:
Batajnica -1.0
Surčin +1.0
Vračar 6.8
+ AMS Pančevo +3.5
Na citavom Novom Beogradu su ulice sinoc bile mestimicno zaledjene.To opet ne znaci da bi stanica i na tim mestima( NA 2 m VISINE) izmerila negativnu temperaturu.To samo znaci da se najblizi prizemni sloj( 5 cm iznad tla) jako rashladio, kao posledica intenzivnog nocnog izracivanja.(duga noc-zemlja apsorbuje malo suncevog zracenja...)
Ne kazem da na 2m nije bilo razlike izmedju centra i NBG, ali u sustini razlika nije bila bas tolika.Inace ja kada sam pogledao sinoc oko ponoci podatke, video sam da je u Surcinu bilo 3c i magla, a Karadjordjev Park 11c.Dakle bilo je dobre razlike.
Gudure Košutnjaka nisu ni izbliza bile zaleđene. Čak je bilo slabašne rose, iako je jutros duvao umeren SE vetar.
Kada razmatrate ove temperature, obratićete pažnju na nadmorsku visinu ovih mesta i videti da su uglavnom stanice sa nižom nadmorskom visinom bile sa nižom Tmin od stanica na većoj visini. To je relativno dobar, ali ne i realni pokazatelj jutrošnje inverzije. Umesto termin 'gradijenti', ovde je pogodno koristiti termin
pseudogradijenti, koji poredi temperature izmerene na meteorološkim stanicama različitih nadmorskih visina. Gradijenti, pak, označavaju promenu temperature sa visinom u slobodnoj atmosferi (radiosondaža). Izraz 'pseudogradijenti' potiče od objašnjenja da su to 'lažni' (pseudo) gradijenti zbog različitog uticaja tla, konfiguracije zemljišta, oblika okoline i drugih faktora. Dakle, sama nadmorska visina je samo jedan od mnogih parametara koji utiču na temperaturu.
Na temperaturu utiču i sastav tla na stanici i u njenoj neposrednoj okolini (trava, beton, mešavine ova dva, pa čak i pesak ispod trave, zatim postojanje snežnog pokrivača, blizina otvorene vodene površine, eventualno zaleđenost tih voda), oblik terena (vrh uzvišenja, dolina, padina, ravnica, kanalisanost - različiti pravci vetra različito utiču na konačne rezultate), objekti oko mernog mesta (zgrade, drveće, rastinje, pa čak i olistalost biljaka, čistina), postavljanje mernih instrumenata (koliko god pazili, teško da je ijedan zaklon idealno postavljen, jer je u gradu nemoguće naći idealne uslove), pa čak i tip instrumenata (termo senzori imaju drugačiju 'ćud' od klasičnih termometara sa tečnošću, usled kondenzacije i moći rashlađivanja, toplotnog kapaciteta, temperaturne inercije termometra). Kad se sve to ukrsti, dobiće se raspodele temperature koje retko kad imaju isti oblik.
Dakle, još jedno jedinstveno jutro u Beogradu.
