Drago mi je da je posle dužeg vremena nikla jedna ovakva tema. Lepo ste me obradovali posle novogosdišnje i božićne pauze.
Prvi post lepo objašnjava šta je to NAO i čemu služi. Jako su lepo odabrane ilustracije koje objašnjavaju moć NAO. Baš mi se dopadaju. Nemajući previše vremena za čitanje (nagomilale su mi se obaveze), preleteo sam preko ovih postova, ali nešto se ne sećam da je objašnjeno kako se NAO ustvari izračunava. NAO je definisan kao razlika pritiska na nivou mora između mernih mesta na Islandu (konkretno Rejkjavik, WMO# 04030) i Azorskim ostrvima (Ponta Delgada, WMO# 08512). Znajući ovo, možete i sam pratiti vrednost NAO indexa iz osmatranja u osmatranje.
Ipak, dodao bih i ja neka svoja zapažanja u vezi NAO, jer sam ranije dosta pratio NAO vrednosti, poredio podatke i pratio radove iz te oblasti.
Prvo, konstrukcija NAO je nastala iz jednog prilično očajničkog pokušaja da se rekonstruišu vremenske prilike, odnosno klima od vremena prvih instrumentalnih merenja. Taj pokušaj je učinjen u Velikoj Britaniji, i zato su odabrana dva impozantna barička sistema koja diriguju vremenom i klimom u Velikoj Britaniji, ali i dobrom delu severne i zapadne Evrope, a delimično i krajnjem severu Kanade. Iz te dve oblasti odabrane su upravo ove tačke, jer imaju najduži niz merenja vazdušnog pritiska.
Podatrke za NAO možete naći na stranicu Climate Research Unit Univerziteta East Anglia (CRU-UEA), odnosno na linku
http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/. Updateovi iz poslednjih godina se nalaze na posebnom linku na toj stranici (Tim Osborn's climate data), a imate i Ogimet da skinite podatke kako biste sami pratili aktuelne vrednosti.
Postoji i varijanta računanja NAO sa stanicom Gibraltar (WMO# 08495) umesto Azorskih ostrva. Izbor je vaš.
Razmišljajući o NAO i prateći radove koje se time bave, zaključio sam da je dejstvo NAO ustvari mnogo ograničenije nego što se tvrdi. Naime, korelacija NAO i nekih klimatskih elemenata je najbolja u oblasti koju sam opisao u prethodnom pasusu, i opada sa udaljavanjem (logično). U Rumuniji je koeficijent korelacije NAO i najbolje odgovarajućeg klimatskog elementa samo 0.5, što znači da na tom rastojanju NAO ima neki uticaj, ali nije dovoljno dobar da opiše klimatske varijacije u tom delu Evrope. Zaista, uzevši u obzir nizove koji su raspoloživi iz naših krajeva, korelacija je prilično poražavajuća, što me je nagnalo da se time više ne bavim ukoliko želim da proučavam klimu Srbije.
Dakle, suštinski, ova ideja nije tako loša, jer se nešto dobija iz nekih skromnih osmatranja. Međutim, postojeći odabir izračunavanja ovog indeksa nama jednostavno ne odgovara. Imam ideju šta da uzmem kao par tačaka (postoje čak i podaci za te tačke), ali postavio sam sebi retoričko pitanje - čemu sve to? Da li je moguće da rekonstruišem čitavu klimu iz razlike pritiska između dve tačke? Lep je to pokušaj, ali nema mnogo smisla. Ideja potiče iz relativno zdravih osnova - opšte cirkulacije atmosfere. Međutim, šireći priču o raspodeli vazdušnog pritiska (iz samo dve tačke!) na raspodele vrednosti ostalih klimatskih elemenata je opasan i nesiguran posao. Iz toga se možda može proceniti (ne izračunati, već proceniti) tip opšte cirkulacije iznad razmatranih krajeva, ali ne i prizemne temperature (naročito ne zimi, kada zbog tople advekcije može da se zadrži ledena magla i po nekoliko dana, pa rezultati postaju logični, ali bez praktične korisne upotrebe - dakle opet ništa) ili padavine (svaki front donosi različite količine padavina, naročito leti zbog lokalnog karaktera pljuskova). Da ne pominjem raspodelu nekih bitnijih elemenata kao što su oblačnost ili trajanje sijanja Sunca, što bi vodilo uspešnoj parametrizaciji bilansa sunčevog zračenja, osnovnom pokretaču klime, ali pod uslovom da određivanje količine oblačnosti nije subjektivno (a jeste, čak i dan-danas) i da trajanje sijanja sunca ima neki značaj i noću (a logično zaključujemo svi da nema, jer sunce sija samo danju).
dakle, oslanjanje samo da dve tačke u pritisku je najmanje zlo, jer račun je maksilalno pojednostavljen. Međutim, šta su ulčazni podaci? Koliko su dobri? Da li su homogeni ti nizovi? Baveći se homogenizacijom, ustanovio sam da homogenh nizova nema. Dakle, čak i odabrane talčke mogu da daju dobre rezultate u jednom periodu, dok u nekom drugom, posle prekida homogenosti, rezultati mogu da postanu krajnje neupotrebljivi, pokazujući upravo stvari koje nagone na negiranje postojećih i stvaranje novih, suprotnih zaključaka o klimi. Homogenizacija je ograničene moći, jer pritisak, iako se lako uočava svaka nehomogenost, stvara dosta problema ukoliko je merna tačka izolovana (kao što su nekad te tačke i bile). Svaki iole ozbiljni metod za ispitivanje homogenosti pritiska zasnovan je na poređenju podataka (relativni testovi), dok razmatranje izolovanog niza (apsolutni testovi) ne daju korisne informacije o homogenosti. Ovo nije naš problem da mi ne poznajemo te stvari, već principijelni problem bavljenja klimatskim nizovima. Nikakav Zapad nije odmakao mnogo u homogenizaciji (čak je najnovija tendencija da se i ta priča definitvno upropasti, jer je vođena potpuno pogrešnim razmišljanjima, ali o tome možda u nekoj drugoj temi).
A sad malo o dodavanju ostalih termina. Polarni vorteks (vrtlog) je sastavni deo cirkulacije atmosfere, jer u njoj su polovi (zbog niske temperature) pod nižim pritiskom, i to je nešto što uvek postoji na svim planetama. Takođe, mlazna struja je sastavni deo opšte cirkulacije atmosfere, jer to je ustvari vodeća vazdušna struja u atmosferi, i prema njoj se premeštaju cikloni, kao trolejbus po trolama. Ta dva pojma treba ostaviti na miru i ne baviti se njima, jer su to ruke i noge dinamike atmosfere, i nijedna noga ili rukla viška neće nići, niti biti odsečena. Smer mlaze struje je posledica rotacije Zemlje, a premeštanje i preusmeravanje mlazne struje je 'disanje' opšte cirkulacije atmosfere.
Prognoza NAO je samo izvod vrednosti vazdušnog pritiska nad razmatraniom tačkama iz prognostičkih modela. I sami znate koliko su prognostički modeli problematični kada se radi o periodu dužem od sedam dana. Vrlo je opasna priča da na osnovu NAO indeksa procenjujete budući razvoj tipa vremena, jer samo vraćate priču unatrag: modeli ne rade na osnovu NAO indeksa, već prognoza NAO indeksa je izvod iz modela. Prognostički modeli su roditelji prognoze NAO indeksa, a ne obrnuto! Molim vas, vodite računa o ovoj činjenici, dok niste još zastranili sa nekom pričom.
Da sumiram: Pratite situaciju NAO i vremenskih i klimatskih prilika. Ima smisla. Ali nemojte davati nikakve procene o razvoju vremena i klime na tom osnovu, jer to već nema mnogo smisla.
Edit: Čitajući ovaj post ponovo, video sam da imam dosta grešaka u kucanju. Izvinjavam se zbog toga. Ruke me opet ne slušaju kao nekada.