Juče sam završio analizu koju sam želeo da je urade zainteresovani za ovu temu. Za sada, izneću samo krajnje rezultate.
Podaci koje sam koristio su sledeći:
- NAO index data, preuzeti iz fajla
http://www.cru.uea.ac.uk/cru/data/nao/nao.dat. Dopuna niza od 2000. godine do februara 2011. je preuzeta sa
http://www.cru.uea.ac.uk/~timo/datapages/naoi.htm- Mesečne vrednosti klimatoloških elemenata za Novi Sad, Beograd i Niš su preuzeti iz budžaka (mada, ti podaci su dostupni na više različitih lokacija na netu, kao što su Meteorološki godišnjaci (
http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php), mada ECA&D nudi dnevne vrednosti za ove tri stanice u Srbiji do 2009. godine (
http://eca.knmi.nl/dailydata/customquery.php), sa dopunom iz GTS poruka (SYNOP) koje su takođe dostupne na istoj lokaciji. Od mesečnih podataka uzeo sam srednju mesečnu temperaturu (T), srednju maksimalnu temperaturu (Tmax), srednju minimalnu temperaturu (Tmin), mesečnu sumu padavina (RR), broj dana sa snežnim pokrivačem (SP), broj dana sa Tmin od -10°C i nižom (Tmin -10), broj mraznih dana, sa Tmin ispod 0°C (Tmin 0) i broj ledenih dana, sa Tmax nižom od 0°C (Tmax 0).
Period koji je pokriven klimatološkim podacima je 1949-2009. godina. Mrzelo me je da dopunim za 2010. i dva meseca 2011. godine, jer malo li je 61 godina niza za neke konkretne zaključke? Jedna godina ništa tu neće bitno izmeniti.
Svi navedeni podaci su poređani u hronološke kolone, za svaku stanicu po jedna tabela. Tabele neću da kačim, glomazne su. Koga zanima, neka se javi na PP (ili neka se javno buni).
Sam rad sa podacima obuhvatao je izračunavanje koeficijenta korelacije između niza NAO indexa i svakog od navedenih klimatoloških elemenata. Izračunavanje je vršeno za sledeće varijante: samo decembar, samo januar, samo februar i ukupne srednje vrednosti za zimu (ova tri meseca za redom).
Koeficijent korelacije je statistička veličina koja pokazuje sličnost (korelaciju) između dva brojna niza. Teoretski, može imati vrednost od 1 (potpuno poklapanje nizova) do -1 (potpuno pravilno razilaženje nizova, obrnuta, recipročna veza). Vrednost 0 ukazuje na odsustvo svake pravilnosti, veze, korelacije. Smatra se da su nizovi statistički značajno slični (postoji veza, korelacija) ukoliko vrednost koeficijenta korelacije prelazi 0.75.
Dobijene korelacije za pojedinačne mesece se tragično razlikuju od meseca do meseca. Primer Novog Sada i korelacije srednje mesečne temperature je dovoljno očit. Dok je u decembru ova korelacija bila 0.10, januar je imao -0.25, a februar 0.41.
Zima, pak, pokazuje izvesnu stabilnost rezultata, pa u to ime evo tabelarnog pregleda dobijenih koeficijenata korelacije između NAO indexa i odabranih klimatskih elemenata.
Ova tabela nimalo ne ohrabruje pobornike veze NAO indexa i klime Srbije. Srednja temperatura pokazuje najkvalitetniju vezu sa NAO indexom (ako je prema ovim vrednostima veza iole kvalitetna). Ipak, uočava se izvesna geografska pravilnost vrednosti, jer Novi Sad pokazuje najviše vrednosti (0.32 do 0.40), dok na jugu Srbije, Niš pokazuje veoma male vrednosti (0.04 do 0.21) koje pokazuju praktično odsustvo svake veze NAO indexa i srednjih temperatura. Dakle, samo za sever Srbije može se reći da je češći slučaj da veća vrednost NAO indexa ukazuje na više srednje mesečne temperature vazduha.
Situacija sa mesečnim sumama padavina je slična, ali u recipročnom smeru (veća vrednost NAO indexa ukazuje na manje padavina). Međutim, geografska nepravilnost (najjača korelacija sa Nišom) zdarvorazumski dovodi sve rezultate pod veliki znak pitanja. Nije prirodno da je korelacija između daljih tačaka jača nego između bližih. Ovaj fenomen su neki ('ozbiljni') klimatolozi (ne samo u Srbiji, već i po Evropi) pravdali terminom 'telekonekcija', ne želeći da priznaju poraz svoje teorije. Zaista, treba samo malo uključiti mozak i to je sve. Statističke veze moraju biti opravdane realnim vezama u prirodi, logičnim razmišljanjem (što kod teorije telekonekcije svakako nije slučaj).
Broj dana sa snežnim pokrivačem pokazuje značajno manju vezu sa NAO indexom. Takođe, brojevi dana sa određenim pragovima temperatura (kao statističke odlike zime) su em poražavajući male, em nemaju neku logiku koju treba slediti. Primer za to je veoma jasan kod korelacija za Niš, gde su dve negativne, a jedna pozitivna (!). Apsolutne vrednosti ovih koeficijenata korelacije su svakako veoma male, što ide u prilog opisanoj logici.
Zaključak je prost i jednostavan. Vrednosti NAO indexa i temperature vazduha su u veoma slaboj, statistički zanemarljivoj korelaciji, mada ima indicija da je takva veza moguća zapadno i severno od Srbije, bliže severnom Atlantiku. Ipak, da bi se to potvrdilo, potrebno je uraditi istu stvar sa nekim nizovima klimatskih elemenata na prostoru između Srbije i severnog Atlantika. Ukoliko se pokaže neka prostorna pravilnost (rast vrednosti koeficijenata korelacije idući prema severnom Atlantiku, sa maksimumom kod Britanskih ostrva), onda možemo govoriti o vezi NAO indexa i klime u Srbiji, ali na veoma niskom nivou. Što se ostalih elemenata tiče, veza praktično ne postoji i nema smisla razmatrati je u našim prostorima.
Kompletan fajl sa podacima i radom možete dobiti ukoliko se javite na PP. Rado ću izaći u susret takvom zahtevu.
A sada da se osvrnem na neke komentare koji su prethodili ovom postu.
Analizirajući podatke zaključio sam da ukoliko se prosečna vrednost NAO-a za zimsku sezonu kreće u rasponu od -0.90 do +0.90 ta zimska sezona bila je sasvim prosečna na našim prostorima, dok je pri svim vrednostima nižim od -0.90 zima nešto hladnija od proseka, a pri vrednostima višim od +0.90 ista nešto toplija od proseka.. Totalno amaterski zaključak
... izveden iz konteksta. Nažalost. To je ono što nam rade u IPCCu, novinarstvu, publikacijama koje sadrže 'nepokolebljivo čvrste stavove' klimatskih globalista. Lep projekat, urađen u Climate Research Unit (East Anglia), koji je za zadatak imao rekonstrukciju klime Britanskih ostrva, pogrešno je korišćen (ponegde i zloupotrebljen) za podršku nekim staviovima u klimatologiji koji nemaju čvrstu osnovu.
Nisi ti krivm freeze. Lepo si potegao ovu temu, i dobro je najzad razjasniti neke stvari. Argumentovano, naravno! Ništa paušalno, ništa napamet!
Kada iscedite ove podatke do maksimuma i dodjete do nekog zakljucka, onda je na redu praksa tj. iskustvo sto znaci da treba pratiti nekoliko narednih zima i uporediti podatke pa ako se pojavi podudarnost sa ovom analizom onda Voila... misija uspela!
A ako ne, Lazare, šta ćemo sad? Džaba ste krečili!
Ali treba imati na umu da ove oscilacije nisu jedini faktori koji uticu na vreme u odredjenom godisnjem dobu u ovom slucaju na zimu u nasoj zemlji.Sto znaci da treba obratiti paznju na okidace koji uticu na oscilovanje Arktika i Atlantika. Negde sam naisao na podatak da ENSO sistemi La Ninja i El Ninjo imaju veliki uticaj na AO i NAO oscilovanje. Sto znaci da posle ove analize podataka treba se baciti na analizu podataka ENSO vrednosti i prosecnih AO i NAO vrednosti u toku zimskih meseci. Ukoliko postoji izrazena interakcija izmedju ENSO indexa i AO/NAO indexa onda se dolazi do potpuno logicnog zakljucka da El Nino/Nina ipak uticu na zimu u Evropi i to u znatnoj meri! Pa ko voli nek izvoli i nek zaroni u more podaka i brojki koji mozda u sebi kriju neki trend i neku logicnu pravilnost koja se moze iskoristiti. :cheers:
Analiza uticaja ENSO na klimu Srbije je već rađena. Jedan naš klimatolog (odnedavno u penziji, s poštovanjem, zasluženoj), uradila je rad na tu temu. Pročitaj i sam:
http://www.meteo.org.rs/el%20nino%20LowRes.pdfŠto se dalje analize tiče, ja bih posle ovakvih rezultata odbacio dalja razmišljanja o NAO indexu, kao i o nekim oscilacijama koje su podalje od Srbije više nego severni Atlantik. Odavno imam ideju da potražim neki novi index koji bi bio zaista od neke koristi za Srbiju. Međutim, takav rad mi je dosta nisko na lestvici prioriteta u životu, pa će to možda i biti urađeno sa moje strane, a možda i ne. U svakom slučaju, do toga neće skoro doći.
Moja namera je da vas pokrenem da uzmete i sami podatke u ruke i da radite. Oslanjati se na literaturu jeste potrebno,ali nije uvek dovoljno. Znanje koje vam je neophodno da radite ovakve stvari posedujete i sami, a ja ću, sa svoje strane, rado iscediti koji savet za kvalitetniji rad.
Uživajte u novim saznanjima!
