OK jasno mi je odakle vetra van ove teritorije koja je pod stratusom, međutim mislim da je u Zaječaru skok temperature pre došao zagrevanjem vazduha od sunca nego feniranjem vetra. U Knjaževcu ima puno više vetra tako da ne može tako lako da se zagreje vazduh i pored toga što sunce sija punom parom.
Ne, kolega. Iako tako ne izgleda prema brzini vetra, inverzije se rasturaju čak i kada u prizemlju nema toliko vetra. Ovo, naravno, ne znači da ga na nekoj visini iznad tla (iznad Zaječara na, recimo 100, 200 metara) nema fena. Naprotiv, taj SW vetar je tu znatno izraženiji (kao u Knjaževcu, recimo), dok do tla dopire samo naznaka da nečeg ima tamo gore.
E sad šta je fora sa inverzijama? One se ponašaju doslovno kao poklopac. U ovom slučaju, kod Zaječara, očigledno je došlo do narušavanja inverzije. Ne potpunog, ali sasvim dovoljno da topliji vazduh ustruji i otopli. Sunčevo zračenje je traljav izvor energije zagrevanja vazduha, naročito u zimskom preriodu. Sve cake sa temperaturom (fenovi i ostali fenomeni) zasluga su uglavnom vetra i prepreka strujanju u vidu reljefa, dok u manjoj meri, i to uglavnom leti, toga ima i od Sunčevog zračenja. Sunce je zubato i nema energiju da ugreje toliku masu vazduha za sat dva vremena, a bogami ni za čitav zimski dan.
Daću ti par 'plastičnih' primera. Jedan letnji i jedan zimski. letnji primer datira iz 24. jula 2007. godine, kada su poobarani svi temperaturni rekordi. Do toga ne bi došlo da se nije javio umeren i mestimično jak SW vetar koji je dodao fenski efekat na već pregrejanu atmosferu. Ovo je najizraženije bilo u dolini Velike Morave i Timoćke krajine (od Šumadijskih planina i južnih Kučajskih planina, tim redom), ali je svakako bilo prisutno u maltene celoj Srbiji. Umesto skromnih 37-40 stepeni, bilo je i do 45 stepeni, upravo zbog fena.
Zimski primer imaš i ovih dana, kad kukaš da je sunce zubato, te da se održava temperatura ispod nule čak i kada sunce sija. Gledaj Babin Zub, tamo nema velikog uticaja reljefa, te se temperatura tamo ponaša skoro kao u slobodnoj atmosferi. Džaba sad ogreje sunce, kada se voda u kišomeru jedva topi.
I još jedan detalj na koji sumnjam u vezi vetra u Knjaževcu. Knjaževac je na samoj granici teritorije koja je pod startusom (dolina Nišave, Južne Morave, čak mislim da niske oblačnosti ima do Svrljiga i Soko Banje) i teritorije koja je bez oblačnosti (Timočka krajina). Verovatno je ta granična teritorija sa izraženijm vetrom zbog razlike između te dve vazdušne mase.
Stratus se prostire prema granicama koje određuju prevoji, kada je u pitanju vetar. Knjaževac je u slivu Timoka, koji nije zahvaćen ovakvim Stratusom, kao slivovi Južne i Velike Morave. U slivu Timoka imaš narušavanje inverzije, izraženije na većim visinama (Knjaževac), dok u slivu Južne Morave imaš Stratus (Aleksinac). Soko banja, ukoliko nema Stratusa, to može da zahvali svojoj visini, gornjem toku reke, jer ne pripada slivu Timoka. Ukoliko Stratusa ima, to je zbog sliva Južne Morave. Potrudiću se da zapamtim ovu diskusiju, te kada stignu dnevnici osmatranja za Aleksinac i Soko Banju i do mojih očiju, znaću da li sam u pravu do tih detalja. Evo, ostaviću moju procenu da Stratusa ima i u Soko Banji. Pa makar pogrešio.