Hladni front leti je uglavnom uzrocnik najintenzivnijih nepogoda koje mogu da se razviju u umerenim sirinama. Tada hladan vazduh pristize na pregrejano (panonsko) kopno i prisilno podize isto tako pregrejan vazduh. Takav vazduh se cesto odlikuje i visokim sadrzajem vlage, a malo je dotura i sam front. Topao vazduh ima znatno vecu spobnost za skladistenje vodene pare od hladnog. Kada se takav topao i vlazan vazduh, dodatno prisilno podize imamo mogucnost za izuzetno velike kolicine vode da se kondenzuje.
Po prolasku hladnog fronta, mogucnost za najintenzivnije oluje je prosla, ali itekako mogu da se jave i dalje. Hladan vazduh se nalazi po celoj vertikali, a kako je Sunce sad pod skoro najvecim zenitnim uglom, prizemni sloj se vrlo brzo greje i vertikalni temperaturni gradijenti tu dostizu adijabatske i nadadijabatske vrednosti, sto je bitan uslov za nepogode. Mali delic vazduha, koji krene da se uzdize zbog pregrejanosti u granicnom sloju, dolaskom na vece visine (koje su pod slabijim uticajem podloge), moze da ima jako veliku pregrejanost u odnosu na okolni vazduh i da dobije znacajno ubrzanje na gore pod dejstvom sile potiska (redji fluid isplivava iz gusceg). Takodje, bitan sastojak- vlaga u prizemlju je vrlo cesto posle fronta dostupna. Tako, mozemo imati i dosta nepogoda posle fronta.
Jedini problem koji se javlja u ovom i prethodnom slucaju je nagnutost fronta, a ona je posledica termicke razlike izmedju masa koje se granice i vetrova koji duvaju sa obe strane fronta.
Ako je front previse nagnut, hladan vazduh dolazi u prizemlje, a topli ostaje po visini, tako da vazduh koji dolazi ima poteskoce da se uzdigne iznad tog sloja, jer tu na njega sila potiska deluje na dole.
Tako da, treba uzeti u obzir sve faktore, da bismo sastavili prognozu. Ne bih bas bio siguran u vreme bez padavina posle fronta.
