Sto se Beograda tice, moj "najjaci utisak" danas jeste fantasticna vidljivost. Sa Zvezdare "puca pogled" veoma daleko, Fruska Gora se vidi kao da je "tu negde, odmah iza BG-a" 
Danas je u BG Tmax oko 34.5 ali uz veoma nisku "tacku rose" (nesto ne volim ovaj termin za "dew point") sto uz prijatan vetric (i blago povisen vazd. prit.) omogucuje da se lakse podnese dosta visoka temperatura vazduha. U gradu je Tdew oko 9C a na Surcinu vec nekoliko sati (prema METAR reports) samo 6C (sto uz aktuelnu temperaturu i prit. daje rel. vlaz. vazduha oko 17%). Mislim da je podatak iz SYNOP-a (od 17h) da je vidljivost u BG-u 20km a na aerodromu 30km pogresan. Podatak od 14h (vidljivost 50km za BG-Vracar) je delovao bolje.
Skroz je tako kako kažeš. Ali, moram da dodam nešto na tvoj komentar o podacima o vidljivosti.
Vidljivost se određuje vizuelno na skoro svim našim stanicama. čak i na Surčinu gde, čini mi se, postoje vizibilimetri, velike vrednosti vidljivosti su ostavljene na milost i nemilost slobodnoj proceni osmatrača. Sa Vračara (sa krova meteo stanice) se može videti samo Avala (12.5 km vazdušne linije), te osmatrači procenjuju vidljivost prema 'boji Avale', osećaju stečenom pažljivim zapažanjima osmatrača koji su imali prilike da vide i bolje vrednosti vidljivosti, ali van meteo stanice. Surčin je, opet, dole, u ravnici, i veoma je teško da se išta vidi. Ali, čak i ako se nešto vidi, pretpostavljam da neke osmatrače na aerodromima baš i nije briga, jer je vidljivost dobra za avio saobraćaj, što je njima od osnovne važnosti.
Moje lično zapažanje se slaže sa svim vašim zapažanjima. Iz gudura Košutnjaka može se sa lakoćom videti i Fruška gora, ali i Valjevske planine i Cer, i to prilično jasno. Vidljivost je zaista preko 100 km, ali kako je definicijom
horizontalne vidljivosti ograničava uočavanje objekata koji su na maksimalno jedan ugaoni stepen trazlike u visini, tehnički nema mnogo smisla govoriti o
horizontalnoj vidljivosti većoj od 111 km (dužina jednog stepena geografske širine). Da tih ograničenja nema, ne bih se ustručavao da pominjem vidljivost i do 150 km.
Repriza jučerašnjeg jutra je malo obogaćena intenzivnim zvucima žegavaca i ostalih opnokrilaca koji zuje trljajući svoja krilca o telo da se rashlade. Jutros prolete i jedan ciruščić. Ne bih ga ni video, ali ptprinčić me je pitao koji je to oblak, držeći Neđinu Meteorologiju u rukama, otvorenu na stranici sa oslikanim rodovima oblaka.
