Po mom misljenju, naredna zima se nece mogo razlikovati od prethodne dve. Bice hladnih dana, a bice i toplih talasa i sneznih padavina u granicama proseka.Ako je ove godine sudjeno da zima bude upamcena po nekom vecem odstupanju od proseka, po nekoj logici i iskustvu, realno je ocekivati da ce pre izostati hladni dani sa snegom nego duzi periodi toplog vremena. Iskreno nisam optimista sto se tice obilnijih sneznih padavina. Jeste da postoji mogucnost da posle duzeg susnog perioda nastupi nesto kisniji period, al opet ne mora da znaci, jer to nije striktno pravilo.
I vrapcima na grani je jasno da su se zime promenile.
90-ih godina su zime bile prilicno ujednacene, duzi hladni periodi bogati snegom, samo neke godine padne vise snega, neke manje, ali koliko mene secanje sluzi, nije bilo zimskog raspusta u kome je manjkalo snega za zimske carolije. Naravno bilo je kratkih toplih prekida kada su juzina i kisa topli sneg, ali se sve vrlo brzo vracalo u ''normalu.'' I da ne zaboravim ugavnom je prvi sneg padao u novembru, u drugoj dekadi najcesce.
Od 2000-e godine stvari pocinju postepeno da se menjaju. I dalje ima snega, ali topli periodi pocinju da bivaju sve duzi.
Vec 2001. godine u nasoj zemlji je bila jedna toplija zima, gde su dnevni maksimumi bili prilicno visoki,i do 20C...
Mnogima su delovali neuobicajeno, jer na njih nismo navikli, ako se uzme situacija iz gore pomenutih 90-ih godina.
Snega je bilo jako malo (kako gde), kod mene je recimo bilo jedva 5cm i to je bio jedini snezni pokrivac te zime.
Narednih godina situacija sa snegom se popravlja, ali topli periodi su i dalje nastavili da jacaju i da bivaju standardno dugi. Pa se recimo desi da ukoliko topli talas pocne pocetkom januara, zavrsi se tek krajem meseca kada sa jacim zahladjenjem stignu jace snezne padavine. Zbog toga se cesto sticao utisak da zima kasni, kao sto je to bio slucaj sa zimom 2004/05.
Ali vrhunac cele price se dogodio zime 2006/2007. Da vise nije ko sto je bilo nekada, svima je bilo jasno.
Te zime su izostali i ledeni dani i snezne padavine u vecem delu zemlje, tek ponegde je bilo simbolicnih sneznih padavina, koje bi se topile na tlu.
Prema podacima Rhmz-a najtopliji januar od kad se vrse merenja. Temperature su bile u domenu martovskih vrednosti vise od 20 dana. Jace zahladjenje koje se prema misljenju modela ocekivalo krajem meseca nije nastupilo, vec je posle blazeg pada temperature, pocetkom februara ponovo nastupio nadprosecno topao period, koji je uslovio budjenje vegetacije. Sve do kalendarskog proleca situacija se nije bitnije menjala, tako da fakticki te godine zima nije ni dosla. :o
Od te godine Evropu pogadaju sve jaci tzv. evropski orkani koji prave velike materijalne stete i odnose ljudske zrtve i to tri godine uzastono.
-2007. Orkan Kiril - do sada najsnazniji i veliki broj poginulih u Nemackoj.
-2008. Orkan Ema - jak udarni talas se osetio u vecem delu nase Zemlje, narocito u Vojvodini gde je bilo i materijalne stete od orkanskih udara vetra.
-2009. Orkan Klaus - takodje jaka i razorna oluja.
Tako da poslednjih nekoliko godina zime su pocele da lice na ''salatu'' godisnjih doba.
Svaki mesec je zasebna prica za sebe.
U novembru leto ( prosle 2010. smo imali ''zakasnelo miholjsko leto'' u novembru koji je bio topliji od oktobra), u januaru pola meseca jesen, pola meseca zima, u februaru malo zime malo proleca itd.
Hladnih i sneznih dana je jako malo, snezni pokrivac se ne zadrzava dugo jer ga vrlo brzo zameni otopljenje sa jakom juzinom, a sneg se otopi naglo i munjevitom brzinom, sto dovede do izlivanja reka i poplava. Znaci prave zimske periode koji su obelezje tog godisnjeg doba dobijamo na ''kasisicu'' u kratkim epizodama.
Prema tome, mesto pitanja kakvu zimu da ocekujemo ove godine, mozda je bolje postaviti pitanje koje epizode ocekujete ove zime. :?: :!:
