Lazare, shvatam da pišeš u jednom dahu. Međutim, molim te da ponekad staviš tačku ili nekkavu interpunkciju, jer mi je teško da čitam tako nabacane reči. Teško mi je i da ih slušam, jer predstavljaju napor za mene. Izvini.
A sada na temu, odnosno na onaj deo gde se ne slažeš sa mnom.
Osnove opšte cirkulacije atmosfere još u prvim časovima meteorologije opisuju mehanizme kretanja vazduha na planeti (realnoj ili hipotetičkoj, svejedno). Kratko opisano, cirkulacija vazduha po celoj atmosferi počinje da se opisuje od ekvatora, gde se vazduh najviše zagreva (zbog najvećeg upadnog ugla Sunca), te u ekvatorijalnom pojasu vazduh se uzdiže ka vrhu atmosfere, inicirajući stvaranje prve cirkulacione (Hadlijeve) ćelije. Na visini, od ekvatora vazduh kreće ka polovima, jer mora na neki način da se razilazi kad dođe do 'plafona' (ubiće me Genčić - nije tačno tako, samo koristim banalno poređenje sa stvarima koje su nam pojmljivije). Rezultat toga jeste da je vazdušni pritisak nad ekvatorom nešto niži, dok na krajevima severne i južne Hadlijeve ćelije pritisak postaje viši - misli se na prizemlje. Zato u prizemlju vazduh ponovo struji ka ekvatoru, gde se ponovo uzdiže itd. Krajevi Hadlijevih ćelija nalaze se u pojasu tišina, na suptropskim geografskim širinama. Ovde ću da stanem sa opisom opšte cirkulacije atmosfere, jer sam naveo činjenice na koje ću da se pozovem dalje. Koga zanima opšta cirkulacija atmosfere, neka otvori novu temu.
Ove dve cirkulacione (Hadlijeve) ćelije su veoma snažan mehanizam, toliko da se na istom času opšte cirkulacije atmosfere ističe da praktično nema razmene vazduha između njih. Ima, ali to je više nego simbolično. Posledica ovoga jeste da se hemisfere ponašaju nezavisno jedna od druge u kretanjima vazduha. To naravno ne znači da se ne poštuju isti fizički zakoni. U idealnom slučaju, cirkulacije na jednoj i na drugoj hemosferi će biti gotovo identične. Međutim, kako su hemisfere naše planete znatno različite (počev od zastupljenosti rasporeda kopna i mora, oblika kopna itd), atmosferski poremećaji po hemisferama su
nezavisni jedni od drugih.
ENSO, NAO i ostali indeksi cirkulacije su banalne tvorevine koje pokušavaju da nam predoče uobičajenost pojedinih atmosferskih situacija (položaji baričkih sistema: ciklona i anticiklona) i predstavljaju samo neku vrednost osrednjenu na recimo jedan mesec, a ne trenutnu vrednost. To nisu ništa drugo do algebarske razlike srednjih mesečnih pritisaka između dve odabrane ('karakteristične') tačke. Slaba osnova za ozbiljna istraživanja, naročito za velike domete. Kad na to dodam i prethodno istaknutu činjenicu da su sinoptičke situacije između hemisfera nezavisne, razumljivo se stiče zaključak da ENSO realno nema nikakvog uticaja na klimu severne polulopte, jer je to tvorevina sa južne polulopte.
Užasava me činjenica koliko se ovome daje ozbiljnosti u pojedinim meteorološkim krugovima. Sve te priče o 'telekonekcijama' ENSO sa Evropom su čiste koincidencije, bez fizički smislenih veza. Da se uspostavi neka veza, nije dovoljna samo statistika ('...moja dika, što poželim to naslika'), već i logika (mnogima i dalje slaba tačka). Zaista, nalik je, kako kažeš,. nekoj bezveze trash underground muzici koja nema umetničku vrednost, ali ima i ko to voli, te ima nekakvu upotrebnu vrednost (za mene je to kao jednoslojan toalet papir - em ga upotrebim jednom, em se posle toga kajem i perem se još grđe).
Nadam se da sam bio dovoljno argumentovan.
Što se zanimljivosti tiče, sve je dozvoljeno. Čak i trash underground. Ai uz obavezan disclaimer, uputstvo za upotrebu, upozorenje tipa 'pre upotrebe promućkati'. Dakle, samo želim da se zna gde su granice nauke, a gde počinje lupetaja.
Sto se tice domaceg zadatka razmisljam dosta o tome...
A ja tvoj domaci zadatak malo dopunio pitanjem zasto je ova godina bila susnija od prethodne :?:
Lakonski odgovor: Zašto da ne bude? Niko nije rekao da mora da bude kišnija od prethodne.
Nešto ozbiljniji odgovor: Ove godine se dešavalo da su periodi sa manjim padavinama padali u nevreme. Kišni dani su izostali kada im je bila 'sezona'. Ali, planeta ne boluje od manjaka, ne brini. Ima krajeva gde su se svakako padavine više izručile nego što je normalno u isto vreme. Nekima jedno, drugima drugo. Najzad, merenje padavina se ne vrši nad okeanima, pustinjama i nenaseljenim predelima, već se količine padavina samo procenjuju (sa kakvom tačnošću, to ostaje kao hipotetičko pitanje).