Sigurno se svi sećate najvećeg meteorološkog promašaja u prošloj deceniji. Iako je decembar 2004-e bio blag i suv, u januar 2005-e smo ušli sa prolećnim temperaturama. Svetske meteorološke asocijacije su najavljivale najtopliju godinu od kada se vrše merenja, a isto tako i leto. Belosvetskim meteorolozima su se priključili i naši meteorolozi, pa su u prvim danima 2005-e godine davali intervjue i držali razne koferencije o tome da nas očekuje zima bez snega i proleće u februaru. Pošto sam tad još uvek bio maloletan, zaista sam poverovao u tu najavu. Mediji su nas bombardovali bombastičnim naslovima o (tobož) promeni klime (koja možda postoji, a možda i ne), zimi bez snega, proleću u februaru. Zaista je prvih dana januara delovalo da će zima biti blaga i topla, ali se ispostavilo da je samo delovalo. Prvo ozbiljnije zahladjenje je usledilo 14-og januara, ali nije bilo snega. Prava zima je počela 24-og januara i nije popuštala do 12-og marta, ali je konačno otoplilo 14-og marta. Sibirski vazduh je prodirao na naše prostore i u prvoj polovini marta, tako da je 11-og marta ujutru u mom gradu izmereno - 20C. Dugoročne meteorološke najave su se ispostavile potpuno nerelevantne i suprotne. Osim što nije bio topao, februar je bio veoma hladan. Veoma niske temperature ispod - 15C i - 20C su stezale u periodima od 31-og januara do 11-og februara, od 28-og februara do 3-eg marta i od 7-og do 12-og marta. Ledeni dani su potrajali gotovo ceo februar, a 8-og i 9-og februara je izmereno - 21C. Bilo je kratkih popuštanja od jedan ili dva dana, a onda bi' zima nastavila punom žestinom. Kratko je popuštala 11-og, 12-og, 21-og i 22-og februara i 3-eg i 4-og marta. Snega je bilo poprilično i nije se otopio sve do 14-og marta, poslednja pojava susnežice je bila 19-og marta. Proleće i leto ne da nisu bili najtopliji, nego su bili vrlo kišoviti i hladni, a isto tako i jesen. Ono što je meni posebno privuklo pažnju je eksplozija na suncu 21-og januara te godine, pa mi ovogodišnja dešavanja na suncu, a i ove vremenske prilike deluju kao da se istorija ponavlja. Ovaj put je samo dan razlike izmedju sunčeve oluje 2005-e godine i ove godine, pa me interesuje dali je eksplozija na suncu imala ili ima uticaj na spuštanje sibirskog vazduha duboko u Evropu i Mediteran ili na klimatska dešavanja uopšte, jer se ove godine eksplozija desila 22-og januara, a hladni talas počeo 24-og januara? Ova moja pomisao deluje poprilično glupo ili je samo puka slučajnost? Predpostavljam da nema, ali ovakve situacije me dovode u nedoumicu.