Gladovaćemo zbog suše!Gotovo sve ratarske kulture uništene usled dosad nezabeleženo malih količina padavina. Šteta 2,1 milijardu dolara, a sledi poskupljenje hrane
Da nam se crno piše u narednom periodu, govori podatak da je suša u Srbiji u potpunosti ili delimično uništila gotovo sve poljoprivredne kulture, a da je procenjena šteta 2,1 milijardu dolara. Stručnjaci upozoravaju da je najmanja količina padavina zabeležena u Vojvodini, Posavini, Podunavlju i dolini Velike Morave. Tu je u prethodnih mesec dana palo i do 80 odsto manje kiše od uobičajenog proseka.
Zaharije Trnavčević iz pokreta Bogata Srbija kaže da je skandalozno to što ovako plodna i bogata zemlja, puna reka i jezera, zavisi od kiša i neba.
- Za poslednjih 10 godina ovo nam je peta suša po redu. Ovakve situacije mogli smo da izbegnemo, ali državu baš briga. Tragično je to što zemlje koje nemaju ni delić našeg potencijala za navodnjavanje imaju veće površine pod ovim sistemom. Grčka, Rumunija, Bugarska, pa čak i Albanija prestigle su nas po broju navodnjenih oranica - napominje Trnavčević i podseća da je kod nas navodnjeno nešto manje od pet odsto obradivog zemljišta. On naglašava da Srbija čak nema ni vodoprivrednu strategiju niti neophodne procedure kojima bi se utvrdilo koje površine treba pokriti sistemom za navodnjavanje.
- U izgradnji je samo jedna stanica za navodnjavanje, a u dolini Dunava, od granice s Hrvatskom pa sve do Kostolca, potrebno nam je čak 27 - rekao je Trnavčević.
Ekspert iz Privredne komore Srbije Vojislav Stanković naglasio je da će manjak prinosa doprineti poskupljenju voća, povrća, brašna, ulja, šećera, mleka i mesa. On napominje da je šteta tolika da slobodno može da se proglasi elementarna nepogoda.
U Ministarstvu za poljoprivredu rekli su nam je za proglašenje vremenskih nepogoda nadležna lokalna samouprava.
Najgori smo u Evropi
Kako nam je rekao Dragan Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Srbija se već godinama nalazi na začelju Evrope kad je o sistemima za navodnjavanje reč.
- Mogli bismo da se ugledamo na Izrael, koji na severu zemlje prikuplja kišnicu a zatim širom zemlje gradi zalivne sisteme „kap po kap“, za svaku biljku ponaosob.
izvor:Kurir
