Slažem se sa Milošem da su padavinske karte na prvom mestu. Ali, znatno je lakše prognozirati padavine nego kakve će strukture biti oluje (višećelije, superćelije), da li će donositi krupan, ili obilan a sitan grad. Tu je i vetar (downburst, microburst, pijavica, tornado). Da li će biti ferkventnih električnih pražnjenja oluje.
Mnogo je tu stvari za praćenje, do čijih mogućih kombinacija dolazimo brdom parametara.
Ipak, imamo dva osnovna parametra - CAPE i smicanje. Od CAPEa zavisi kakve će jačine biti oluja.
Videli smo u nedelju prognozu CAPEa od strane GFSa. Bila je vrlo niska. Nisku prognoziranu vrednost je potvrdila i sondaža, ali to je važilo samo za Beograd i bližu okolinu. U skladu sa jačinom CAPEa, preko Beograda je prešla ne baš tako jaka oblačnost. Ipak, u delovima Srbije je bilo, lokalno, jakih nevremena. Da li je tu, gde su buknuli ti jaki oblaci, bilo većeg CAPEa? Apsolutno.
Verujem da u oblastima gde se formira oblak sa maksimalnim odrazom CAPE prelazi 2000 J/kg. Kad god je preko Beograda prešao oblak jake refleksije, iznad Beograda je CAPE bio vrlo visok, u suprotnom, Beograd je sve živo zaobilazilo. Čak i ispred grada slabilo. Miloše, jednom si rekao da uopšte nije bitno koje je strujanje kada je atmosfera na širem području jako nestabilna.
GFS ne može da prognozira lokalnu vrednost CAPEa. Uslovi sa vlagom i zagrevanjem se menjaju svakim daljim korakom, pa tako i CAPE. Zato služe finorezolucijski modeli. Ali čak ni oni ne mogu da prognoziraju tačnu vrednost CAPEa svugde.
U ponedeljak se, recimo, kod Kraljeva formirala superćelija. Jednostavno, lokalni uslovi su bili idealni - vlaga, zagrevanje, smicanje, mehanizam koji je pokrenuo uzlazna kretanja. Čim je oblačnost otišla istočnije, uslovi su oslabili.
Mislim da je na moru znatno lakše prognozirati CAPE nego na kopnu, još ako se radi o planinama, ne postoji model koji će sasvim tačno prognozirati njegovu vrednost.
