Za tako nešto bi bilo jako bitno da imamo više stanica raspoređenih u različitim delovima grada i naravno da merenja budu precizna i redovno ažurirana. I još jednom se potvrđuje pravilo da Novi Beograd često ima bitno manje snega nego što to pokazuju zvanična merenja i da nadmorska visina gotovo uvek igra bitnu ulogu jer u 80% slučajeva sneg pada na graničnim temperaturama. Tak je ove zime i u NS. Već na 150m nadmorske visine je bitno veća količina snežnog pokrivača.
Joe, Miloš je u jednoj od prethodnih poruka najdetaljnije objasnio otkud tolike razlike u pokrivaču na širem području Beograda. U višim delovima grada je već ostalo dosta snega i pre padanja ovog poslednjeg, pa ga tamo ima svakako najviše. Ali, sa druge strane, NBG i Vračar su imali sličnu "startnu poziciju", no u centru grada je ipak palo dosta više snega, a temperatura nije baš bila granična - svuda je bila u minusu za vreme padavina. Kao epilog - po završetku padavina - mereno je 10ak cm na Vračaru (132 mnv), oko 5 cm na NBG-u (75 mnv) u mom kraju (6 km vazdušnom linijom od merne stanice na Vračaru). Sa druge strane, kod Risboa iz Grocke, na oko 85 mnv, palo je oko 15 cm snega - to je najbolji pokazatelj da temperatura nije bila problem, već više raspored padavina na širem području grada (ovog puta).
Dakle, nije temperatura na kojoj pada sneg uvek baš toliko granična, koliko će se uvek naći neki (bilo koji) razlog da ravničarski deo Beograda dobije najmanje snega!
Ali šalu na stranu, ima tu materijala da se proanalizira (sa meteorološkog aspekta) zašto je to tako. Jer, bio sam svedok da i kad pada sneg na dubokom minusu, bude više snega (padavina!) u gradu, nego na NBG-u. Ne značajno više, ali ipak više.
Zašto veća količina padavina i/ili više snega? Kombinacija više faktora koji sinergetski deluju - za početak, veći broj kondenzacionih jezgara (posledica zagađenosti) u gradu (i nad gradom). Zatim uslovljenost konfiguracijom terena - adijabatsko hlađenje vazduha i njegovo prezasićenje vlagom jer je vetar severnih pravaca (u prizemlju) prinuđen da se diže uz brdski reljef BG-a, što stvara povoljne uslove za dodatnu kondenzaciju (a nukleusa kondenzacije u velikom gradu ne manjka) i održavanje padavina (manje isparavanja pre nego što stignu do zemlje). Tu je i faktor da na NBG-u vetar lakše "oduva" pokrivač, jer je više na vetrometini itd itd. Ovako sad površno nabacujem stvari, ali moglo bi da se proanalizara detaljnije, u cilju boljeg upoznavanja sa mikroklimom Beograda.